среда, 23.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 03.06.2018. у 22:00 Дејан Спаловић
ДОСИЈЕ „ПОЛИТИКЕ”: ДЕЦЕНИЈА МИСИЈЕ ЕУЛЕКСА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

За Еулексом нико неће жалити

Блистав симбол неспособности, како је мисију ЕУ на Космету назвао „Гардијан”, за десет година потрошила је више од милијарду евра
(Фо­то Еулекс)

Срби и Албанци су бар у једној ствари сложни – мисија Еулекса, која ће од 15. јуна, после десет година „рада” на Косову и Метохији, бити сведена на саветодавни ниво, доживела је дебакл. Ова европска мисија убудуће ће имати само саветодавну улогу, а тачан формат и број њених службеника, како каже портпаролка Еулекса Доника Гаши, још није познат. „У косовском правосудном систему после 14. јуна више неће бити судија и тужилаца Еулекса, али се очекује да ће мисија задржати неке контролне функције, пре свега када је реч о судским предметима који су већ у поступку”, рекла је Гаши за „Дојче веле” и додала да Еулекс улази у прелазну фазу, што подразумева пренос свих предмета на судове или тужиоце Косова.

Из добро обавештених извора, „Политици” је речено да је став Србије да је одлуку о евентуалном окончању мисије могуће донети само у СБ УН. 

Уколико би дошло до укидања Еулекса без одлуке Савета безбедности, Србија сматра да су сва овлашћења која је ова мисија привремено преузела од мисије УН на Косову и Метохији (Унмик) поново враћена у надлежност Унмика. Наша држава очекује од ЕУ „да не разматра једнострано окончање мисије Еулекса на КиМ мимо одлуке СБ УН”. Саговорник нашег листа наводи да је потребно омогућити несметан наставак функционисања мисије Еулекса у њеном садашњем капацитету, док се не стекну објективни услови за престанак њеног рада.

„Потребно је обезбедити да Еулекс прекине с кршењем статусне неутралности кроз преношење надлежности, које су му од УН привремено делегиране, на привремене институције самоуправе у покрајини. Убудуће од Републике Србије, као стране чијим је пристанком омогућено размештање Еулекса у покрајини, треба да тражи сагласност за промену мандата и временског оквира ове мисије”, наводи извор „Политике” из Немањине 11.

Најављена из европских центара моћи као добитна комбинација, која ће применом европских стандарда у правосуђу, царини и полицији увести ред у косовско друштво, мисија ЕУ је постала, по многим тврдњама, највећи извор корупције и део проблема који је покушавала да реши. Данас готово сви перу руке од њене улоге, а британски „Гардијан” је оценио као „блистав симбол неспособности”, која је потрошила више од милијарду евра пореских обвезника Старог континента а није успела да процесуира ниједан ратни злочин против Срба.

Када нису смели ни могли да суде Албанцима за ратне злочине, судије и тужиоци ове мисије су своје мишиће показивали на крадљивцима кокошијих јаја, јабука, акумулатора и старих аутомобила, које су најчешће процесуирали, како је то иронично констатовао Андреа Капусела, бивши италијански званичник на Косову, који је водио јединицу за економске и финансијске послове при Међународној цивилној канцеларији у Приштини. У интервјуу за „Политику” навео је да од свих случајева корупције на високом нивоу, њих око 25, којима се Еулекс бавио од 2008, ниједан није резултирао осуђивањем осумњиченог из косовске политичке елите.

Док су европске судије приљежно утврђивале порекло живине, на чело квазидржаве Косово дошли су људи који се у својим биографијама хвале да су побили велики број Срба, попут Хашима Тачија и Рамуша Харадинаја. Еулекс, дакле, није само немо и немоћно посматрао настанак и развој једне мафијашке парадржаве, него је у томе учествовао. Сада, када се та чињеница полако пробија у свет, мисија ЕУ се повлачи. Разлоге за то Капусела види у томе што ЕУ и САД штите косовске политичаре на власти, што је назвао „пактом о ненападању”. Запад је, како он оцењује, то учинио како би свету доказао да је њихов „пројекат Косово” успешан.

Какав је резултат десетогодишњег деловања Еулекса на Косову можда је најбоље описано у књизи високог немачког чиновника у финансијском одељењу косовске Међународне цивилне мисије Мартина Хајперца „Макијато дипломатија – Косово, мртви угао Европе”, који је, пружајући бројне чињенице о огромним димензијама корупције, на једном месту записао: „Еулекс се сврстава у безгранични континуитет међународног присуства, чији актери нису имали ни моћи ни воље да бескомпромисно зауставе корупцију која је цветала ма колико се човек трудио да је преусмерава. У једној таквој ситуацији ни за једног макијато дипломату није на краће или дуже стазе постојала неутралност. Ко у све болнијој свести своје немоћи није одустао, бива умешан у ситуацију.”

Када је пре деценију покренута иницијатива, пре свега од оних држава које нису признале Косово – Шпаније, Румуније, Словачке, Грчке и Кипра – да се нађе правни оквир помоћу кога би Брисел преузео од УН ингеренције над Косовом, званични Београд је подржао ту идеју. Тадашња власт, предвођена Демократском странком, и поред бројних критика и упозорења опозиције о могућим штетним последицама идеје да се УН максимално развласте на КиМ, на крају је дозволила долазак мисије Еулекса. Занимљиво je да се мисији ЕУ противила – Приштина, којој је заправо у интересу да преузме овлашћења ове мисије.

Правну подлогу за формирање Еулекса пружио је план у шест тачака који су потписали генерални секретар УН Бан Ки Мун и тадашњи министар спољних послова Србије Вук Јеремић. СБ је на седници 26. новембра 2008. једногласно подржао план генералног секретара УН о „реконфигурацији Унмика”, чиме су отворена врата за распоређивање мисије ЕУ на Косову. Како је тада прецизирано, Еулекс је требало да буде статусно неутрална мисија, али се на терену врло брзо показало да тај принцип неће бити свето писмо за Брисел.

Коментаришући учинак Еулекса, из Владе Србије питају колико је људи који су имали станарско право на КиМ или оних којима је отета приватна имовина добило то назад захваљујући раду ове мисије. Највећи њен „успех” је двогодишња фарса од суђења Оливеру Ивановићу. Управо све што не ваља у мисији Еулекса изашло је на видело у суђењу лидеру Грађанске иницијативе „Слобода, демократија, правда”.

Оптужбе за корупцију, прогањање узбуњивача и кривотворење доказа показују да су међународни тужиоци и судије у покрајини прихватили локални начин понашања уместо да уведу правне стандарде из земаља из којих су дошли. Чак су и медији из Приштине поступак против Ивановића оценили као безуспешни „покушај грађења куле у ваздуху, али без икаквог темеља”. Када се узме у обзир и расположење у Приштини, делује као да ће Еулекс свој посао завршити као мисија за којом нико неће зажалити.

Заштита сведока – један полицајац с вучјаком

Саговорници „Политике” из Приштине сликовито су објаснили како изгледа заштита сведока на Косову, коју је обављао Еулекс. Сведока би „штитили” у кући у центру Приштине, испред које би поставили полицајца с вучјаком. Када би новинари питали полицајца који чува кућу ко се у њој налази, добијали би одговор о којој је особи реч, из којег је места и у којем је поступку сведок. На крају су се сви сведоци брзо предомислили и променили исказ пред судом.

То је вероватно и разлог зашто је известилац Савета Европе Дик Марти рекао да никакве осетљиве информације, као што су идентитет сведока и њихове изјаве, неће уступити све док не буду постојале „апсолутне гаранције” да ће се информације строго чувати. Посебно је апострофирао неспособност Еулекса да развије инструменте за спровођење заштите идентитета сведока или спречавање да процуре обавештајни извештаји.

Нерешени масакри – Гораждевац и Старо Грацко

Као крунски доказ неспособности судова Еулекса Срби наводе неразрешен злочин у метохијском месту Гораждевац када су 13. августа 2003. године убијена двојица дечака, а рањена четворица, док су се купала у Бистрици. Локални Албанци, према многим тврдњама, врло добро знају ко су убице, а званично за овај злочин било је осумњичених, али упркос томе, није подигнута ниједна оптужница, а поступак је затворен као нерешен. Београд је званично више пута тражио од Еулекса да поново отвори истрагу, али је све остало на захтевима. Даље од отварања истраге није се дошло ни када је реч о убиству српских жетелаца у Старом Грацком, као и када су у питању бројне неразјашњене отмице. Да скандал буде још већи, неки од предмета ратних злочина над Србима од средине јуна ће прећи у руке косовског правосуђа које се до сада истицало у тајним оптужницама на којима се налазе Срби повратници.

Случај „Бамије” – земљотрес од кога је и Брисел подрхтавао

Најјачи ударац по свој кредибилитет ова мисија је доживела у новембру 2014. године, када је приштински лист „Коха диторе” објавио да је Еулексов тужилац Британка Марија Бамије прибавила доказе како су двојица високих званичника Еулекса примила мито да би затворила најмање три велика криминална случаја. Британски „Гардијан” тада је њене наводе оценио као „земљотрес чије је епицентар у Приштини, у седишту Еулекса, али да тло подрхтава у Бриселу”. Бамијеова је обелоданила да је Одељење за борбу против корупције, прислушкујући учеснике неколико криминалних операција, пресрело и разговоре главног тужиоца Еулекса Јарославе Новотне и председника скупштине судија Еулекса Франческа Флорија, који су се састајали с различитим посредницима у циљу заташкавања тешких кривичних дела. Верује се да су управо они допринели затварању кривичног поступка против Лимаја. Уместо да добије признање за савестан и одговоран рад, Бамијеова је кажњена. Прошле године је суспендована због сумње да је листу „Коха диторе” предала тајна документа у којима наводи да су међународне судије на Косову у замену за новац пуштале осумњичене на слободу.

Подаци о мисији Еулекса:

* Одлуку о активирању мисије ЕУ на КиМ донео је Савет министара ЕУ у Бриселу 16. фебруара 2008. године, а оперативном је постала у после 120 дана
* Мисија је званично одобрена уз сагласност тадашње Демократске странке и подршку тадашњег министра иностраних послова Вука Јеремића на седници СБ УН 26. новембра 2008. године

* Мисија ЕУ на Косову на почетку је имала око 2.000 чланова, и то 1.400 полицајаца и припадника специјалних снага, као и више стотина судија, тужилаца и другог особља

* Еулекс је наследио 1.200 случајева ратних злочина, пре свега Албанаца, а после свега месец дана је половину одмах затворио

* Иницирао је око 100 нових истрага ратних злочина и донео је 38 пресуда

* Косовски тужиоци ће преузети нешто мање од 1.000 предмета ратних злочина

* Преузеће и око 2.000 предмета који се односе на нестале особе

* Годишњи буџет Еулекса је на почетку мандата износио 200 милиона евра, али је последњих година пао на 50 милиона евра

Коментари2
3aae6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milan
Možda bi mogli malo 'preuzeti' srpsko pravosuđe. Gore nego šta jeste i ne može.
Dejan
U Bosni ostaju jer nisu postigli šta su hteli. Na Kosovu i Metohiji neće da sede jer bezobrazlukom i silom NATO vlada a njihovi puleni nemaju snage da se sami brane. I ko prednjači pokvareni Englezi i njihova bratija iz US. I to će proći a šargarepa koja nam se nudi je još jedna u nizu podvala. Setimo se rata za Folklandska ostrva ili Gibraltara. Ništa im se ne veruje.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља