недеља, 22.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:20

Швајцарци гласају о судбини банака

Грађани се изјашњавају о изменама кредитирања тако да банке могу клијентима да позајмљују само „стваран” новац
Аутор: Јелена Стевановићнедеља, 03.06.2018. у 22:00
(Фото Д. Јевремовић)

Хвала, али не хвала, био је одговор Швајцараца кад су пре две године одлучивали о предлогу да сваки грађанин има загарантована примања без обзира на то да ли ради. Влада се нада да ће одговор бити исти и кад гласачи овог месеца буду позвани да кажу шта мисле о још једном радикалном предлогу – изменама швајцарског банкарског система.

Да ли треба из темеља променити начин кредитирања тако да банке убудуће позајмљују само новац „који стварно постоји”? Швајцарци се о томе изјашњавају 10. јуна на референдуму. Сазван је на иницијативу удружења које сматра да банке могу да пласирају кредите само ако за то имају покриће у штедним депозитима, новцу купљеном на финансијским тржиштима и позајмицама од Швајцарске народне банке. Како пише „Фајненшел тајмс”, удружење жели да спречи економску кризу попут оне од пре десет година кад су комерцијалне банке, у потрази за што већом добити, улазиле у ризик агресивно пласирајући кредите, због чега су на крају на коцку стављале и уштеђевину клијената.

Према садашњим правилима, мањи део депозита приватних банака је покривен код народне банке. Швајцарци који се залажу за промене истичу да данашња пракса значи да сваки пут кад комерцијална банка одобри кредит, она „ствара” новац. Деведесет одсто франака у оптицају „креирале” су приватне банке. Оне то раде да би оствариле профит и прибавиле бонусе за менаџере, тврде у удружењу, наглашавајући да се систем с временом урушава. Зато је за предлагаче референдума важно да централна банка буде једина одговорна за стварање новчане масе и да приватне банке могу клијентима да позајмљују само новац који су добиле од ове банке, стваран новац који је она штампала.

„Драга централно банко, сети се зашто си основана”, била је једна од порука са скупова иницијатора референдума, који су познати и као покрет за суверени новац. По њима, невоља је у томе што банке пласирају паре које постоје такорећи само у књиговодству, виртуелно, што доводи до превише средстава за пласирање у виду зајмова. Ако народна банка буде главни кредитор уместо комерцијалних установа, то ће, сматрају у покрету, заштитити економију и смањити инфлацију.

Влада, парламент, све странке, централна банка и банкарски лоби противе се идеји, називајући је „опасним експериментом”. Упозоравају да би цена позајмица поскупела, обим кредитирања опао, што би успорило привреду и нашкодило финансијској индустрији. „Немојте поправљати нешто што се није покварило”, поручује финансијска елита, тврдећи да је светска економска криза одавно прошла и да је швајцарска економија у одличном стању.

Иако истраживања јавног мњења указују на мршаве шансе за успех референдума (35 одсто анкетираних је „за”, 49 одсто „против” и 16 одсто неодлучних), предлог је узнемирио естаблишмент. Страхује се да би, како преноси Ројтерс, и Швајцарце могао да захвати популистички талас који је довео до Доналда Трампа и брегзита. Ипак, наводи се да чак и кад би иницијатива била усвојена, швајцарске банке не би биле погођене колико се то чини на први поглед. Њихово главно пословање није пласирање кредита Швајцарцима, већ чување новца богаташа из свих делова света уз загарантовану тајновитост података.

Алпска земља је позната по директној демократији и честим референдумима. Да би се усвојила петиција, потребно је само 100.000 потписа због чега је релативно лако покренути иницијативу, мада су многе пропадале. Бирачи су у марту гласали против укидања ТВ претплате, чиме су одбачени покушаји приватизације јавног сервиса. Прошле године је поражен и владин предлог да се за жене подигне старосна граница за одлазак у пензију на 65 година. У успешне референдуме спада онај о увођењу квота за раднике из ЕУ. Грађани су пре четири године казали да треба ограничити број европских радника који су слободно живели и радили у Швајцарској, иако она није чланица уније. Ипак, влада је две године касније у великој мери преиначила правно обавезујућу вољу бирача и разводнила правила о квотама. То је тада оцењено као одлука Берна да не сме да поквари односе са Бриселом и угрози приступ заједничком европском тржишту.

Народно изјашњавање које је привукло велико интересовање изван граница било је оно из 2009, кад су грађани гласали за забрану изградње минарета. Странка која је изашла са тим предлогом тврдила је да је референдум спасао Швајцарску од исламизације, мада је земља добила негативни публицитет у светским медијима. Подједнаку пажњу добило је и гласање о приходима од више од 2.000 евра месечно за све грађане без обзира на њихова друга примања. Иако су Швајцарци то одбили, после њиховог референдума Финска је покренула двогодишњи пилот-пројекат обезбедивши 560 евра месечне „плате” за 2.000 незапослених, који не губе овај новац ни ако пронађу привремени посао. Зато ће свет обратити пажњу и на последње швајцарско изјашњавање које би, како закључује „Бизнис инсајдер”, могло да инспирише сличне покрете и у другим земљама.


Коментари3
0d8ef
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mrle
Kad vidite Švajcarca da skače kroz prozor. Skačite za njim, on ne greši. Sve proračunaju unapred 20-30 godina.
Драган Станић
Prvo baza pa onda nadgradnja.
Marko
Napredno i svesno drustvo. Stici cemo ih jednog dana...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља