уторак, 19.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:51

Најбољи ученици желе да оду из Хрватске

Готово половина ученика сматра да се у Хрватској знање не цени, већина њих сматра да наставници нису довољно цењени, скоро две трећине њих верује да су за упис на факултет важније друге ствари попут веза, а не способности учења, готово половина испитаних будућност Хрватске види врло негативно
понедељак, 04.06.2018. у 16:43
Загреб (Фото Пиксабеј)

ЗАГРЕБ - Већина најуспешнијих ученика средњих школа у Хрватској ту земљу доживљава најнегативније и своју будућност види изван ње, показало је ново велико истраживање спроведено крајем 2017. у 59 школа широм те земље, подједнако стручних као и гимназија.

Аутори ове студије, која спада у једну од највећих икада спроведених у Хрватској, сматрају да ове резултате треба врло озбиљно схватити, а ако се тако учини, нема превише разлога да се будућност Хрватске доживљава другачије него као катастрофа, преноси Индеx.хр.

Готово половина ученика сматра да се у Хрватској знање не цени, већина њих сматра да наставници нису довољно цењени, скоро две трећине њих верује да су за упис на факултет важније друге ствари попут веза, а не способности учења, готово половина испитаних будућност Хрватске види врло негативно или негативно, а тек 20-ак одсто њих је види позитивно.

Најпесимистичнији су управо они који имају виши школски успех, који уједно у највећем проценту (преко 53 одсто) своју будућност виде негде изван земље, у Европској унији или даље у свету.

То је, како се наводи, само део резултата истраживања коју је за Агенцију за науку и високо образовање спровео тим са Института за друштвена истраживања (ИДИЗ) под вођством др сц. Бориса Јокића и др сц. Зринке Ристић Дедић.

У истраживању је учествовао 13.301 ученик и ученица средњих школа од Нашица и Белог Манастира, преко Славонског Брода, Вараждина и Загреба, до Макарске и Дубровника.

У школама су га спроводили васпитно-образовни радници, а у 33 школе је спроведено и квалитативно истраживање.

Како се наводи, већина ученика има оптимистичну перцепцију себе, у смислу будућности у наредних 20 година.

Чак 86,5 одсто њих себе перципира позитивно.

Будућност Европе позитивно доживљава њих око 49 одсто, а негативно њих 13,4 одсто.

Застрашујућа, али не изненађујућа је, наводи се, чињеница да хрватску будућност негативно и изразито негативно види чак 44 одсто ученика, а да је позитивно види мање од 20 њих.

Једна од координатора истраживања, др сц. Зринка Ристић Дедић, тврди да је припремање младих за могући одлазак у иностранство општа клима у породицама и друштву.

„Она је посебно изражена у вишим социоекономским класама где приоритет више није само да се заврши факултет, већ и студирати негде изван, на пример на Сорбони”, казала је Ристић Дедић.

Она је нагласила да су ове статистике вероватно много веће од стварних бројки оних који ће заправо отићи, али истакла да се види да они осећају да могу, да имају потенцијала те да је природно да размишљају о томе где ће га и како остварити.

Занимљиво је такође да велика већина средњошколаца од око 81 одсто, односно и велика већина младих уопште, жели да студира.

Аутори студије истичу да је у Хрватској студирање постало нормативно очекивање, те да чак и ученици са врло ниским школским успехом планирају да иду на факултете.

Идеја да је важно студирати, како је Ристић Дедић напоменула, промиче и родитељима и друштву.

„Она се ученицима намеће од самог почетка школовања. Али је занимљиво да ученици упркос томе не доживљавају да је образовање цењено у друштву. Они виде да у друштву влада корупција и да нема меритократског принципа”, навела је она.

У одабиру факултета најважнији чињеници за ученике су лични интерес за одређени факултет, стицање вештина и знања, лакоћа запошљавања и могућност одласка у иностранство. (Танјуг)


Коментари2
8e7fc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

duric dragan
Ovaj tekst je napisan samo da se Srbi utese za njihove iste probleme. Hrvatska je najcistija nacija u Evropi na svojoj teritoriji i nije ugrozena ni od kakve nacionalne manjine. Stoga iako njihovi mladi odu imaju se gde vratiti. U Srbiji je totalno drugacija situacija. Srbi odlaze nezadovoljni situacijom a na njihova imanja i u njihove stanove i kuce dolaze oni kojima bas ovakva Srbija odgovara. I nemaju nikakvih problema da izrode veci broj dece.
Леон Давидович
Мале државе уз то економски неразвијене пружају мале изгледе људима амбициозним да остваре успехе у струци. Зато одлазе тамо где се надају да ће у томе успети. Многи уписују факултете за занимања за која нема неког интереса . Међзтим постоје и факултети који су тражени , али те не може свако завршити, не мислим само из материјалних разлога већ да би се завршили такви факултети треба за то имати таленат.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља