уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:47

Харач на футошки купус

Велике површине њива проглашене су за грађевинско земљиште, па власницима купусишта прети чак сто пута већи порез
Аутор: Снежана Ковачевићпонедељак, 04.06.2018. у 22:00
Купусиште у околини Футога (Фото: С. Ковачевић)

Нови Сад – На чувени футошки купус је лане ударила суша, а сада зеленим главицама прети порез чак сто пута већи. Велике површине пољопривредног земљишта у Футогу постале су, по новим планским документима изградње, грађевинско земљиште, па их градска власт сад мери као више вредне. За паоре, њиве су ипак само њиве и узгајивачи аутохтоне сорте купуса, бренда новосадске пољопривреде, остали су у шоку када су им стигла обавештења о порезу на имовину за ову годину.

Окупљају се око петиције коју ће упутити градском већу Новог Сада, а пољопривредник и члан управног одбора удружења „Футошки купус” Мирољуб Јанковић каже за „Политику” да је потписују грађани у насељу Футог, али и у Бегечу и Каћу које муче слични проблеми.

Од градског већа траже да промени своју одлуку која представља основицу за обрачун пореза на имовину. Реч је о решењу којим се за 2018. годину утврђује, по зонама града, просечна цена квадратног метра непокретности. По том акту, Футог је у трећој зони, где сада квадрат грађевинског земљишта стаје 5.072 динара, а пољопривредног 41 динар.

„Хектар обичне њиве проценили су на око 500.000 евра па кад примените стопу од 0,3 добијате порез око 150.000 динара. Нико од потписника иницијативе не може да плати ову суму јер је то за нас превелико пореско оптерећење”, објашњава Јанковић, напомињући да је досад порез тог хектара био око 1.500 динара.

Он каже да нова решења још нису стигла и порез није почео да се наплаћује, али да су грађани добили обавештење да поднесу захтев за пореску пријаву.

„Реч је о око 1.000 хектара у футошком атару, 250-300 хектара у Бегечу, али има их и у Будисави, Каћу”, напомиње пољопривредник.

Према његовим речима, у институцијама постоји „неслагање” и „тотална забуна” јер у катастру непокретности пише „њива те и те класе”, а Пореска управа ће рачунати као грађевинско земљиште. „Некима је саветовано да се изјасне да ће то грађевинско земљиште бити коришћено и даље у пољопривредне сврхе”, додаје.

Власницима земљишта стигла су ових дана и решења о накнади за одводњавање, за целу прошлу годину и део ове. Треба платити, да Војводина не би поново била мочвара, како то објашњава ЈВП „Воде Војводине” у решењима која шаље грађанима. Али прошла година је била изразито сушна, па Јанковић каже: „Сваке године нешто, неки нови намет – само нам се живот отежава.”

Сем статусне промене земљишта која се десила доношењем планских докумената за Футог није се догодила ниједна друга околност која би утицала на повећање тржишне вредности земљишта, односно утицала на разврставање предметног земљишта у грађевинско, за опорезивање по цени квадрата од 5.072 динара, наводи се у тексту петиције којом се тражи опорезивање по цени за њиве, од 41 динар.

Члан градског већа за привреду Милорад Радојевић, у чијој надлежности је и пољопривреда, рекао нам је да не може да коментарише док цело веће не заузме став, а надлежна за финансије града Александра Раденковић налази се на годишњем одмору. Писани одговор из прес-службе на то да ли градско веће намерава, и на који начин, да поступи око проблема пољопривредника из Футога, чекамо.


Коментари10
6c241
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Kostadin
To je zato što se zemljište vodi kao poljoprivredno a na njemu su izgrađene ogromne kuće. Ništa nije legalizovano a naseljenost je ogromna. Kupus se sadi na okućnici i služi samo kao ukras. Seljaci su uništili poljoprivrednu proizvodnju i bave se samo proizvodnjom za sopstvene i porodične potrebe a zauzimaju ogromne poljoprivredne površine. Jedino se na ovaj način može zaustaviti divlja gradnja na poljoprivrednim površinama.
Aleksandar Mihailović
Ovo je genocid nad srpskom ekonomijom i njenim građanima. Samo u Srbiji i apsolutno nigde više na svetu, ni u 77 najbližih galaksija, nema ovako nečeg, da se u sklopu "ekonomskih" reformi prodaju izvorišta vode, banje i oranice strancima, da oni koji nisu prodali dobijaju 100x veće poreske namete, te da se obradivo zemljište pretvara u građevinsko, umesto obrnuto. U takvoj genocidnoj "ekonomiji" cveta uvoz, posebno GMO, a država se prodaje za provizije. Na drugoj strani protestuju malinari, na trećoj penzioneri, na četvrtoj ulovljeni u bankarskodržavne kreditoklopke, na petoj žrtve pljačkaških privatizacija, na šestoj sindikati Vojske i Policije, na sedmoj taksisti, na osmoj i ostalim prosvetari, zdravstveni radnici,...a ja mislio da su samo 4 strane sveta, dok nam istovremeno sa svih ekrana odjekuju bajke o nikada "boljoj situaciji", "reformama", "zadivljenosti Zapada", tačno, ali našim amaterizmom i glupošću, alavošću i bahatošću. Izgleda da smo pred eksplozijom socijalne bombe.
Леон Давидович
То су мере само да се узме што више новца и нанесе штета пољопривредним произвођачима. Важна је намена земље, то јест зашто се користи, а не зашто је бирократија прогласила. Ако се неко бави пољопривредном производњом земља му може дати приходе који одговарају квалитету те земље и разним другим условима, а неће се разликовати приход по томе да ли је неко прогласио за грађевинско или пољопривредно земљиште. Ако пак земљиште претвори у грађевинско или прода као грађевинско зато треба да плати одговарајућу накнаду. Дакле бирократе ништа дтуго не занима сем како да узму новац од оних који још раде и производе. Добар потстицај развоју пољопривреде?
Milan
Zivim u Kanadi I samo da prenesem kako stvari stoje u provinciji u kojoj zivim (Britanska Kolumbija). Sve poljoprivredno zemljiste je zasticeno zakonom i deo je takozvanog Agricultural Land Reserve. Postoji drzavna institucija koja vodi racuna o ovom zemljistu i niko ne moze da promeni namenu ovog zemljista na bilo koju drugu namenu bez dozvole drzave. Ovde opstine ne mogu samostalno promeniti status poljoprivrednom zemljistu i njegovu osnovnu funkciju promeniti u gradevinsko zemljiste. Kriterijumi za promenu namene su tako strogi da je prakticno nemoguce promeniti namenu zemljista. Kako se meni cini, u Srbiji svaka opstina moze da menja namenu zemljista kako hoce sto je izvanredan teren za kojekakve manipulacije. Ovde toga nema i Srbiji je potreban jasan zakon o zastiti poljoprivrednog zemljista. Bez zakona koji ce precizno odrediti na koji nacin i koji su uslovi za promenu namene ne pise nam se dobro.
nada bunčić
U Subotici je isto tako, lokalna vlast zemljište koje je u katastru proglasi građevinskim i poveća porez na imovinu, i tu ne pomažu žalbe. Sve to rade zato da strancima besplatno i obezbeđujući lompletnu infrastrukturu daju zemljište, da "grade" hale (pre bi se reklo da samo montiraju limene neuslovne kaveze za radnike).

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља