Политика Online - Сваки тренутак с њим био је час о животу
понедељак, 20.08.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:33

Сваки тренутак с њим био је час о животу

На комеморативном скупу глумци се опростили од свог професора Предрага Бајчетића
Аутор: М. Сретеновићуторак, 05.06.2018. у 10:00
Са ко­ме­мо­ра­ци­је (Фото М. С.)

Професор је титула, учитељ је позив. Предраг Бајчетић је био свештеник свог позива... Болест га је савладала, али не и унизила. Чудесно се борио, малаксалом снагом, али до последњег момента остао је присебан и луцидан. Био је правдољубив и искрен. Код њега ништа не остаје мутно, недоречено. Изузетно частан и честит – рекла је професорка Биљана Машић на јучерашњој комеморацији редитељу и легендарном професору глуме Предрагу Бајчетићу (1934–2018), одржаној на Факултету драмских уметности у Београду.

Педагогијом се професор Бајчетић бавио од 1956. и за то време одшколовао је више од 300 глумаца. Његове најпознатије представе су: „Чисте руке”, „Откриће”, „Демони”, „Тераса”, „Москва – Петушки”, „Дијалог у паклу између Макијавелија и Монтескијеа”.

Редитељ Дејан Мијач је истакао да о позоришту није ништа боље прочитао од Бајчетићеве књиге која треба ускоро да изађе из штампе.

 – Сматрао је да глумац треба да светли у тами. Дословно, као свећа која горећи даје пламен и таму претвара у светло. Био је близак постулатима хришћанства па није ни чудо што су неки од његових ђака пошли путем апсолутне религије и што су стубови нечег што није глума а јесте истина којој је сам тежио – рекао је Мијач.

Драматург Ивана Димић памти последњи сусрет са Предрагом Бајчетићем 26. маја у болници. Отац Иларион га је причестио, а он је рекао је: „Не бојим се смрти. Био сам вољен. Помените и мене и Бобу (супругу Бобу Благојевић која је преминула 2000. године).

– Отишао је скромно, тихо и отмено како је и живео. Много мојих највољенијих је умрло, али ме нико на растану није привилеговао тако неустрашивим спокојем – рекла је Ивана Димић.

Катарина Радивојевић је рекла да је професор стално понављао реченицу: „Младог човека треба подржати кад му је најтеже...”.

– Из дубине срца и душа кажемо „хвала” што сте нас одабрали и веровали у нас. Што сте нас научили безусловној љубави кроз Ваш брак са Бобом Благојевић. Што сте нас учили да живимо честито као глумци са Христом у себи. Што сте покренули оно најлепше и најузвишеније у нама. Хвала Вам што сте нам показали како се господствено одлази са овога света и то поделили са нама.

Ненад Јездић је истакао да је професор неодвојиви део његовог живота, игре и његове спознаје.

– И у највећем успеху враћао ме је на земљу и у највећем неуспеху враћао ме је изнад земље. Код њега није било необавезног и обичног. Свему је давао посебну димензију и облик. Сваки трен је био час о глуми и о животу. Хвала му за свако циљано унижење. Ништа драгоценије није у животу од тога да сазнаш колико не знаш. Хвала за сваку похвалу, биле су регулација притиска у нашим срцима и нашим главама... Заједно смо славили рођендане, јубилеје, крштења. А потом бдења у његовом стану и приче – о ономе што мислимо да знамо и о ономе што не знамо. Од шљиве, преко Стриндберга до Мир-Јам. У свитање, као окупани, с вером и спознајом гурамо своје демоне и грлимо своје анђеле и знамо: професор нас воли, бдио је са нама целу ноћ. Важни смо му...

Марија Вицковић је нагласила да је професор био увек ту да их дочека, да каже: „Побогу, зашто вас нема тако дуго”, да слуша и онда изговори неку реч, тако да у тренутку излечи.

Једном је питала професора да јој разреши неку позоришну недоумицу, а он је поручио да одмах дође.

– На столу је, као и увек, стајала књига „Путница” Бобе Благојевић, положена поред њене слике. Био је 8. јануар, Бобин рођендан. Наслов је био обасјан малим и јединим зраком сунца који се помаљао кроз прозор. Професор је рекао: „Видите. Стоји тако већ сат времена и неће да оде. Какав диван поздрав. И то баш данас.”

Потом је прочитала одломак из Бобине „Путнице”: „Ако ово путовање има краја, где и кад ће се загушљиви вагон коначно уз ужасну шкрипу зауставити. Да ли ме и тамо чека она чије сузе, чини ми се, познајем више него своје. Или ме тамо само чека други живот без ње, живот у коме се поново рађа моја сопствена душа...”

Сахрана је данас у 12.30 сати на Новом гробљу у Београду. Опело почиње у 12 часова. 


Коментари1
6023c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milenica
Profeor je ceo život proveo sa ljudima kojima je želeo da pomogne, trudio se i uspevao. Vidim po izrečenim osećanjim koja govore kao da nisu izrečena a jasnija su od svega. Laka mu zemlja! Želim dug i srećan život njegovim učenicima koji su osetili sve ono što im je on govorio, a i nije govorio, ali znaju šta valja činiti.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља