петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:45

Тамо где пева Мадона, дође и НАТО

Округли сто „Београдског контрапункта” био је посвећеном глобализацији у култури
Аутор: М. Вулићевићпонедељак, 04.06.2018. у 21:44
Са округлог стола (Фо­то Министарство културе)

Када говоримо о култури, говоримо о држави, а културе пропадају зато што се државе урушавају. Глобализација је на замаху добила открићем телевизије, као и распадом Совјетског Савеза. Не постоји глобална култура, већ војно-политичка стратегија повезивања света из једног центра. Тамо где Мадона дође да пева, дође и НАТО, проблеми су на које је указао Емир Кустурица, као модератор другог по реду „Београдског контрапункта”, који је прошле године осмислио министар културе Владан Вукосављевић.

Први део округлог стола одржан је у Југословенској кинотеци, управо на тему глобализације у култури, уз учешће познатог руског писца Јурија Пољакова, Дејвида Хомела, аутора из Канаде, затим кубанског књижевника Франсиска Лопеза Саче, Исланђанина Гунара Кварана, директора Музеја „Аструп Фернли” у Ослу, Џанг Кангканг, кинеске књижевнице, као и нашег Владимира Пиштала.

Различита су била виђења почетка глобализације у свету. Јуриј Пољаков сматра да је то процес који је одувек био присутан у историји, и да се циклично јавља, а посебно је у вези са овим процесом истакао Француску буржоаску револуцију. Као изразито штетне последице глобализације, Пољаков је издвојио двоструке аршине на основу којих се неједнака пажња поклања очувању споменика културе у свету, а нарочит немар испољава према српским манастирима и споменицима културе на Косову и Метохији.

– Био сам део руске делегације, која је пре 15 година боравила на Косову и Метохији, где су рушене српске цркве. Наше возило су пратили и камењем гађали албански дечаци. Чували су нас Индуси са плавим шлемовима. Тако сам осетио глобализацију – приметио је Пољаков.

По његовом запажању, глобализација је из вековног повезивања друштава писањем писама само променила облик технолошким развојем и пребацила се на Фејсбук и Твитер.

– Руски председници углавом су читали своје говоре, а Горбачов, као први који је говорио „без папира”, разрушио је земљу. Волео бих и да Трамп чита говор, који му је неко други написао, „са папира” – додао је Пољаков.

Емир Кустурица лоцирао је Холивуд, поред фигуре Елвиса Прислија, као извориште индустрије глобализације и производње антихришћанских вредности, чији су резултат ријалити програми и шопинг молови. Као сам ударац ђавола Кустурица је описао ту помаму негирања самопоштовања у људима, уроњеним у транс покретних слика.

Дејвида Хомела инспирисало је то спомињање „ђавола глобализације”, што се у Канади, како каже, не говори. Хомел је подсетио на своје разговоре са нишким студентима 1999. године, који су га питали да ли Американци толико воле Албанце да ће због тога бомбардовати Србију.

– Рекао сам им да ако желе да се одупру Американцима, треба да престану да пуше. Али, они су наставили с том навиком – приметио је Хомел.

Његово је тумачење да је на америчком континенту глобализација добила на значају од осамдесетих година, када је капитализам ухватио залет до неуништивости. Закључио је да капитализам нема конкуренцију, што може довести до тога да сам себе прождере. Такође, Хомел је описао ситуацију људи који су у Америци изгубили послове због јефтине мексичке радне снаге, и масовно се препустили опијатима и лековима против болова, што је довело до катастрофе јавног здравља.

Гунар Кваран указао је на угроженост језика којима говори мали број људи у свету, на шта је такође подсетио и министар Вукосављевић. Када је реч о савременој уметничкој сцени, Кваран је приметио да њом не владају вертикални доминантни стилски модели, да глобализација може да значи и размену и комуникацију међу уметницима, да је много оних који стварају изван западних модела.

Као једина жена која је учествовала у овој дискусији, Џанг Кангканг подвукла је добру страну интернационализације, а то је Олимпијски покрет који ствара атмосферу једнакости. Она се сетила свог боравка у Југославији, пре 30 година, и утиска који су Кинези имали о тој бившој држави, као блиској Западу.

Франсиско Лопез Сача глобализацију је упоредио са процесом колонизације, који је почео Колумбовим доласком у Америку и губљењем аутономије староседелаца. Као суштински акт противљења том проблему Лопез Сача навео је чување комплексности људске врсте и живота, који се не могу заменити новцем.

По речима нашег писца Владимира Пиштала, који је и професор светске историје на универзитету у Масачусетсу, Иво Андрић је „глобализовао” српску културу када је добио Нобелову награду, што чини свако светски познато уметничко дело. Као разлог због којег је Гаврило Принцип демонизован на западу, он је навео то што је Принцип антиколонијални херој у наше време неоколонијализма.


Коментари2
09090
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola Nesic
Tamo gde je Kusturica tu je i država. Čak i kad u saobraćajnoj nesreći ošteti privatni auto, odmah tuži državu.
Sasa Trajkovic
Poznati reditelj i anti globalista je okupio plejadu internacionalnih intelektualaca da razotkrije tu prevaru novog sv. poretka upakovanu u lepu ambalažu GLOBALIZMA koji nam se nameće ne samo vojno već i kulturološki kroz nametanje tog zapadnog neo liberalnog koncepta društva, gušenjem autentičnih kultura malih naroda i gubljenjem njihovog identiteta.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља