среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56
ИНТЕРВЈУ: Милена Марковић, драмски писац

Дар претужног Милутина

У основи овог комада је мотив Јеврејина луталице, омиљен у књижевности западне Европе, од којег је настала прича o човеку који даје душу ђаволу у замену за моћ, мудрост, вечни живот
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинпонедељак, 04.06.2018. у 22:00
(Фо­то Ж. Јовановић)

Премијера представе „Пет живота претужног Милутина” ауторке Милене Марковић, у режији Александре Милавић Дејвис је у недељу увече у 20 сати на сцени „Мира Траиловић” Атељеа 212. Позориште Атеље 212, заправо, трећи пут поставља комад Милене Марковић на својој сцени – пре поменутог комада постављена су њена дела „Шума блиста” у режији Томија Јанежича и „Деца радости” у режији Снежане Тришић.

Драма „Пет живота претужног Милутина” је још један комад којим Атеље 212 кроз механизам наручивања драмског текста пружа подршку развоју домаћег драмског стваралаштва. Драматург је Димитрије Коканов, сценограф Јасмина Холбус, костимограф  Мариа Марковић, а композитор Владимир Пејковић. У глумачкој екипи су Јована Гавриловић, Тамара Драгичевић, Дејан Дедић, Урош Јаковљевић, Иван Михаиловић, Ана Мандић, Младен Совиљ и Јована Стојиљковић.

Главни јунак комада „Пет живота претужног Милутина” путује кроз време, мењајући тако културно-историјске контексте наше историје… Ко је претужни Милутин? Којим временом путује ваш јунак? Која је његова туга највећа?

Претужни Милутин је на почетку драме, а то је почетак 19. века, примио од мајке чудесан дар, који му је омогућио да вечно живи, само је потребно да он тај дар пренесе бољем човеку. То је стари мотив, мотив Јеврејина луталице, или Мелмота луталице, омиљен у књижевности западне Европе. Од тог мотива је настала прича o човеку који даје душу ђаволу у замену за моћ, мудрост, вечни живот...

Милутин путује од 19. века до почетка новог миленијума. Не бавим се тиме која му је туга највећа. Реч претужни у наслову драме је украс, епитет где се ја на свој начин посвећујем некима од својих омиљених писаца с краја средњег века и почетка ренесансе. Реч је намерно о стереотипном епитету.

Живимо у трчању, јурњави, журби, гледању на сат, са задиханошћу која је недостојна иоле честитог живота. Да ли је ваше дело „Пет живота претужног Милутина” повод и за причу о јунацима? Ко су јунаци наше стварности?

Јунак је човек који се бори против демона судбине или поретка за који он сматра да је неправедан, у сваком случају се бори против јачег противника, свестан да ће изгубити битку и у тој свести је његова трагедија и његова величина. Прича о претужном Милутину није прича о јунацима. Реч је о комедији, гротескној комедији, јунаци немају величину и свест о свом страдању, имају увеличане мане и страсти које показују њихову људскост.

Зашто сте овај најновији драмски текст сместили у себи несвојствен жанр комедије? Шта је у фокусу вашег новог драмског штива?

Мени је наручена комедија од стране Бранимира Брстине, управника позоришта Атељеа 212. То је разлог зашто сам писала комедију. Што се тиче тога шта је мени својствено, увек сам се трудила да изађем из оквира које ми је задавала, из дивљења и својатања, али и злонамерно, разна стручна и квазистручна јавност. Колико знам, у разним мојим драмама је била присутна духовитост, тако да сам се усудила да пишем комедију, мада ми је било тешко да почнем, велике су разлике. Можда сам зато изабрала гротеску, која је веома озбиљан жанр, са готово застрашујућим тезама, ако гледамо Гогоља, Булгакова, Андрејева. А може бити и обнављајућа и бунтовничка као код Вијона, Раблеа и чаробна као код Хофмана. На неки начин, вратила сам се свом почетку. Први стил, да га тако назовем, у који сам се заљубила када сам уронила у свет литературе, у детињству, била је управо гротеска.

Које ауторе читате данас?

Ја много читам и нема неке велике разлике у томе шта сам читала пре, а шта данас. Најновије што сам открила и што ми је померило свест, испунило ме дивљењем и завишћу, после Захара Прилепина, после Мишела Уелбека, јесте норвешки писац Карл Уве Кнаусгор.

Ваш поглед на стварност коју сте у својим драмама бојили „јарким” бојама доноси особену сценску поетику на нашим просторима. Да ли је мешавина трагедије и комедије наша судбина?

Мешавина трагедије и комедије настала је пре свега из сценских разлога, да се публици да мали предах. Има је код Шекспира. Касније, у 18. веку, када заправо настају профилисани жанрови, овакви какве ми познајемо, настанак мелодраме, жанра који у себи има и од трагедије и од комедије, условљен је заправо највише тржиштем. У време када Дикенс пише своје приче у наставцима, већ је средња класа довољно описмењена, читање је забава за широку публику и тако настају жанрови. Из потребе да се велике приче приближе људима, а да остану племените и достојне. Живот је једно, а уметност друго. Ја не знам шта може бити наша судбина. Ко смо то ми? Морам да знам конкретно да бих одговорила на питање. Срби? Балканци? Жене? Писци? Београђани? Грађани?

Ваш посао је да пишете драме, а писање jе начин живота. Како бисте описали време у коме живимо?

Мој посао је да пишем и драме и сценарија, и предајем на факултету, пишем и песме. Не знам да ли је писање начин живота, не верујем да било кога треба да занима мој начин живота. Време у коме живимо је несигурно, узбудљиво, пуно невероватних цивилизацијских промена, човек је поново постао кмет уцењен повременим и привременим пословима, с друге стране пружена му је велика удобност и могућност да дуго живи.

Током протеклих година доста се сарађивали с глумцем Небојшом Глоговцем који је обележио филмове за које сте писали сценарија. Како даље без њега?

Многи људи су причали о Глоговцу. И који су га познавали и који нису. И које је волео и које није. То је тако кад умре велики уметник и то је у реду. Јa бих нешто рекла што знам да би га насмејало, али нећу сада, можда ћу једног дана написати.


Коментари0
45094
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља