субота, 20.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:18
ПРОФЕСИЈА ГЛУМАЦ

Најмање је захтевно глумити ћутљиве праведнике

Глумац Радован Вујовић, познат по улози Риса у серији „Војна академија”, овог пролећа и лета снима серију и филм „Краљ Петар Први – у славу Србије” Као Живота у серији и филму „Краљ Петар Први – у славу Србије”
Аутор: Иван Аранђеловићуторак, 05.06.2018. у 14:30
Радован Вујовић (Фото Д. Жарковић)

Радован Вујовић, глумац који је публику придобио улогом у филму „Шејтанов ратник” а популарност утврдио ликом Риса у серији „Војна академија”, овог пролећа и лета снима филм и серију „Краљ Петар Први: у славу Србије”. У продукцији „Зилион филма” Лазара Ристовског и режији Петра Ристовског, а према чувеном тексту „Чарапе краља Петар” Милована Витезовића, прво се снимају сцене за епизоде од пете до девете, што ће бити и материјал за играни филм, а онда ће екипа снимати сцене за прве четири епизоде.

Филм и серија прате неколико линија приче о краљу Петру Првом Карађорђевићу, наследницима, државном врху и генералима, али и о обичним људима, војницима. Краља Петра Првог игра Лазар Ристовски, Светозар Цветковић Живојина Мишића, Танасије Узуновић игра Војводу Путника, Марко Баћовић Николу Пашића, а Радован Вујовић (33) војника Животу, у саставу Шестог артиљеријског пука Дринске дивизије.

– Живота је човек из народа. Он је прекаљени војник који се борио и у ратовима пре Првог светског. Има ону народску бриткост, мудрост и способност да се снађе и преживи, а чак не зна да чита. Научио је да рукује топом, гледа свој посао, али се брине и о људима до којих му је стало – прича глумац који се слаже да време које сликају серија и филм нису довољно обрађивани код нас.

Истиче да Србија има значајних и занимљивих историјских периода, догађаја и личности који би могли да се одсликају на филму и ТВ.

– Краљ Петар је био посебан, владар каквог више нема. Био је човек свог народа, који се повлачио преко планина у језивим временским условима, трпео глад и муку, и био нераздвојан од тог свог племена које је покушавао да спасе и повуче да би се једног дана вратили. Данашња власт нема контакта са народом и више се понаша као да је народ потчињена маса која ће да служи, а не обрнуто.

У години када се обележава век од завршетка Првог светског рата, глумца питамо какве поуке из тог времена треба да извучемо за данас:

– Требало би да коначно научимо неке ствари. Ми смо мали народ на незгодном месту, који је често био у незгодним историјским и геополитичким околностима у којима је морао да се сналази. Колико се мени чини, то нам никад није полазило за руком. И у време Немањића је била дилема да ли исток или запад? Дошли су Турци, а та дилема била је актуелан и после њих. Пролазе векови, тако је и данас, а ми никако да научимо да очигледно морамо да променимо стратегију, да променимо начин размишљања, да се снађемо на неки други начин, да схватимо да ми не можемо да се носимо са великим силама и да прво треба да променимо тактику. А то се код нас никако не дешава. Ми смо заглављени у једном истом проблему вековима, ми себе као народ доживљавамо много већим, значајнијим и јачим него што јесмо. Треба реално да сагледамо своје могућности и променимо свој менталитет да бисмо се боље снашли у околностима које нас окружују.

Да нам Србија храни коња и одржава кочију

На питање каква нам то стратегија треба, Вујовић истиче да он није стручан за одговор на то тешко питање, нити се бавим политиком:

– Али јасно ми је да овде већ вековима нешто не функционише. Снимао сам јесенас серију „Корени” и схватио да су људи у то време имали исте проблеме које имамо и ми данас. Формира се нека мала државица па дај да се сви ту углавимо, да будемо власт, да будемо партија, да нам Србија храни коња и одржава кочију, да не мора да се плати из свог џепа. Радња „Корена” дешава се крајем 19. века, а слично се живи данас, важно је ко ће да буде на државним јаслама.

У „Коренима” Радован игра Вукашина Катића, млађег Аћимовог сина, који жели да узме свој део имања и наследства да би започео други, свој живот у Београду.

– Вукашин је део генерације која покушава да направи неки следећи корак којим пресеца директне везе са својим коренима да би отишао даље. Школовао се у Паризу и видео како се живи у Европи, докле су те државе стигле... Када се врати у Србију он жели да је ишчупа из блата, глиба и мрака у којима се заглавила, али ко је читао роман зна у којој мери му то успева.

Вујовић додаје да „Корени” прецизно и дубокоумно сагледавају нашу ситуацију, стање и проблеме нашег народа. Истиче да је Ћосић имао јасну и широку визију и дубоко разумевање према српском народу и нашим проблемима и цитира део Вукашиновог монолога: „У Србији је демократија право да хајдучујеш, да хараш, да одузимаш општинске утрине”, јер је, како каже, тако и данас.

– Проблем у „Коренима” је и самодржање породице и добијање наследника, у тренутку када се кује једна држава, са народом који не зна шта је држава, који је пет векова живео по шумама, гудурама и планинским врлетима, што даље од путева, јер су њима пролазили Турци. То јесте осетљиво време формирања друштва. Данас су сви у раљама капитализма, како да створе што више новца да себе дарују стварима за које мисле да су им потребне. Људи раде од јутра до мрака и губе везе међу собом. А код нас се, чини ми се, не ради много. Некима је драже да имају више слободног времена а мање новца.

На питање може ли да се живи од глуме у Србији, Вујовић одговара да може да се преживи, али не може да се обогати.

– Од када сам завршио факултет имао сам среће да сам имао више посла него што сам могао да постигнем да урадим. Никад нисам ни био у ситуацији да немам посла. Тиме сам имао привилегију да бирам шта хоћу да радим. Мој посао није да будем присутан на „Фејсбуку” или на билбордима. Мој посао је глума. Тежим да се њом бавим и да од ње живим цео живот. Када је то тежња, битније је да се раде праве ствари, добре улоге по којем ће вас људи памтити.

А гледаоци га најчешће препознају захваљујући улози Риса у серији „Војна академија”, чак га тако и ословљавају.

– То су углавном драги сусрети са гледаоцима, поготову након трагичне погибије јунака Риса. Наша публика није навикла да неко од главних ликова настрада усред серије – прича глумац и понавља да не постоји могућност да се Рис врати у серију.

Баби било врло драго што унук игра у униформи

Популарност „Војне академије” му прија и данас, иако неће бити део четврте сезоне која се управо снима:

– Та серија је темељно урађена, са тематиком која је пријемчива широј публици. Промовисала је рад, ред и дисциплину, поштење и културу. Ликови су фини млади људи који покушавају да буду квалитетни у будућности, да служе свом друштву. Народ је позитивно одреаговао на то, а и патриотски, јер Србија воли униформу, војску и војнике, као и моја баба којој је било врло драго што играм у униформи.

Рис је био праведан, који због праведности у свом карактеру награбуси:

– Рис није најзанимљивији лик који глумац може да добије да одигра. То су најмање захтевни јунаци, ликови ћутљивих праведника који не причају многе а увек ураде исправно. Занимљивији су негативци или проблематични ликови.

Са редитељем Зечевићем Вујовић је недавно сарађивао и на великом платну, тумачећи једну од три главне улоге у филму „Изгредници”, трилеру о (не)могућности младих у Србији да се изборе са системом:

– У „Изгредницима” сам играо Александра, младића на маргини друштва, без усмерења, који је све своје капацитете и снаге ставио у погон да буде што бољи. Околности га враћају на лош пут. Живот у Србији те тера да будеш гори него што јеси. У Србији мораш да будеш бахат у саобраћају да би стигао тамо где си кренуо. Мораш да будеш себичан, простији и неваспитанији него што јеси. То умори човека.

Пореклом из Ужица, Вујовић је уписао Факултет драмских уметности у Београду, са 17 година. Студирао је глуму код Биљане Машић, на класи са Николом Ракочевићем, Маријом Каран, Калином Ковачевић, Надом Мацанковић, а на филму дебитовао у гледаном „Шејтановом ратнику” (2006) у режији Стевана Филиповића:

– Стресем се увек кад видим да се „Шејтанов ратник” приказује на ТВ. То ми је био први филм и нисам имао никакво искуство на филму, пред камером. На факултету се тиме нисмо бавили. Драго ми је сада када видим да сам у односу на то време напредовао.

Глоговац – глумац светских размера

Радован је сцену Југословенског драмског позоришта делио са многим колегама: Властом Велисављевићем, Мргудом Радовановић, Војом Брајовићем, Драганом Мићановићем, Војином Ћетковићем и – Небојшом Глоговцем.

– Рад са Глоговцем је нешто најбоље што може да се добије. Били су то предивни тренуци у којима је глума оно што треба да буде. Када имате таквог партнера, глума престаје да постоји, већ постоји само истина. Имам жива сећања на многе тренутке, на извођења „Сумњивог лица” које смо играли дуго и успешно. У неким тренуцима нисам могао да суздржим смех. Глоговац је имао контролу над свим, водио је сцену и ви сте ту били као учесник и донекле као гледалац који ужива. Глоговац је био глумац светских размера.


Коментари0
c2a58
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља