четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:53
ЗАНИМЉИВА СРБИЈА

Музејска поставка у фрањевачком самостану

Сакрални објекат у Бачу добиће од јесени простор у којем ће моћи да се виде сведочанстава из претходних осам векова, од архитектуре и сликарства до експоната примењене уметности
Аутор: Андријана Цветићанинчетвртак, 07.06.2018. у 08:15
(Фото Драгослав Жарковић)
(Фото Драгослав Жарковић)
(Фото Драгослав Жарковић)
(Фото Драгослав Жарковић)
(Фото Драгослав Жарковић)

Фратру Јосипу Шпехару из фрањевачког самостана у Бачу последњих месеци друштво су мајстори и рестауратори. Здање с краја 12. века уређује се како би у септембру било отворено за посетиоце са новим музејско-образовним садржајем који ипак неће довести у питање верску позицију објекта.

Обнова је почела пре две године у оквиру пројекта „Векови Бача” који спроводи Покрајински завод за заштиту споменика културе. Како каже конзерваторка др Славица Вујовић, начелница Архитектонског сектора Завода, самостан у Бачу је јединствено и фасцинантно културно добро, само по себи музејски експонат у којем су сачувани аутентични трагови живота дужи од осам векова.

Радови су финансирани из донације Европске уније, добијене новембра 2016, а до које мере ће бити завршени до јесени зависи од прилива новца. Републичко Министарство културе и информисања изоставило је подршку овом пројекту у „Градовима у фокусу 2018”, каже наша саговорница.

Посетиоци ће проласком кроз капију и уласком у двориште и у цркву посвећену Узнесењу Марије, или делове самостана, на једном месту моћи да се сусретну са различитим епохама и правцима, од готике до ренесансе, каже фратар Шпехар.

Оргуље се далеко чују
Механичке оргуље у самостану у Бачу, на каквим је свирао и Бах, једне су од најстаријих на подручју Војводине и овог дела Европе. Прве су биле постављене 1716. да би биле модернизоване – замењене новим и већим 1827. године. Састоје се од два мануала, 16 регистара и око 1.000 свирала, и све је у функцији. Када свира фратар Шпехар или један студент из Бача, звук се чује далеко по равници.

Изградњу самостана почели су крајем 12. века припадници витешког реда каноници Светог гроба јерусалимског и то подизањем мање цркве романичког стила. Током друге половине 14. века фрањевци су је доградили у готичком стилу подигавши високи звоник – кулу, зграду самостана.

Археолози су приликом истраживања нашли траг да је постојао опкоп са водом, додатим зидовима и кулама, што потврђује да је изгледао идентично попут утврђења и самостана у читавој Угарској у то доба.

Доласком Турака у 16. веку самостан је претворен у џамију. И данас је видљив и веома очуван траг турског градитељства: михраб, ниша у зиду увек грађена у правцу Меке где се окретало током молитве, на јужном зиду самостанске цркве.

Са одласком османлија, у цркву се крајем 17. века враћају фрањевци – данашњи изглед је из периода од 1734. до 1768. године. Како су ту остали више од три века, у ризници су сачуване вредне књиге, стари предмети, посуђе, текстил…

Након завршетка обнове у музејском делу ће бити стална археолошка поставка са тематским целинама које би требало да потврде дуги континуитет живота на овом месту, од праисторије до 18. века.

– Биће изложени најрепрезентативнији предмети из колекције литургијског руха, као што су миснице, плувијали и столе, и предмета попут профане керамике, порцулана, стакла… – набраја др Вујовић.

Поставка има циљ да представи и живот ове монашке заједнице и њен допринос локалној култури и историји као чувара вредних артефаката. На музејској поставци раде стручњаци Музеја Војводине, Етнографског музеја у Београду и Министарства културе Републике Хрватске.

Нови начин коришћења културних добара

Отварањем изложбеног дела у самостану он постаје део „дифузног музеја” распршеног по целом Бачу и околини. У те споменике културе спадају Тврђава Бач и манастир Бођани који су кроз обједињени пројекат „ Векови Бача” Покрајинског завода за заштиту споменика културе рестаурирани у складу са новим начином очувања и коришћења културних добара у Србији.


Коментари0
920b3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља