уторак, 20.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:25

За илузију друге димензије вреди ломити зубе

Филип Гајић, оснивач Дорћолског народног позоришта, говори о представи „Снови Ксеније Петроградске” и другим пројектима овог театра
Аутор: Мирјана Сретеновићсреда, 06.06.2018. у 22:00
Сцена из представе „Снови Ксеније Петроградске” (Фото: ДНП)

Ксенија Петроградска за живота је постала легенда. Рођена између 1719. и 1730. године, након удаје и изненадне смрти супруга Андреја Петрова, појца у цркви, своје имање је завештала цркви и сиромашнима. Лутала је улицама Петрограда одевена у војну униформу покојног мужа и говорила да је она –он. Да је он жив, а она мртва. Одазивала се на име Андреј. Датум њене смрти остао је непознат, а православна црква прославља је као светитељку.

Њен живот је инспирација за представу „Снови Ксеније Петроградске”, премијерно изведене у мају, чија нова извођења су данас и сутра од 20.30 часова у Дорћолском народном позоришту. Филип Гајић, редитељ представе и оснивач позоришта, каже да су сведочанства о Св. Ксенији непоуздана...

– Сматрали су је лудом, што она није била, већ је јуродивост био подвиг и концепт њеног живота. На улици је живела 45 година. Како је проживела ледене зиме и ноћи нико не зна. Неко би јој дао копејку, а она је дала неком следећем. Од кога није хтела да узме новац, тај би од друштва био прокажен. Наводно је и лечила и помагала људима, а они су доводили децу само да их она помилује. У ствари, супротставила се материјалном свету, алавости, похлепи, свему ономе од чега је човечанство боловало и боловаће док год постоји – каже Филип Гајић.

У представи комбинују одломке из Библије, поезију Бранка Миљковића, Десанке Максимовић, а ти стихови су глумце вукли да рецитују. А да не би текст звучао као рецитација, редитељ је тражио да текст ваде из своје суштине, из личних људских извора.

Ксенију Петроградску је 1988. канонизовала руска цркви у Њујорку. Црква је видела да СССР иде ка свом распаду и вероватно су посредством тако упечатљивих легенди приближили веру народу који је био изгубио везу са духовним светом, каже наш саговорник, у чијој представи играју: Миона Марковић, Александра Коларов, Драган Секулић, Ивона Момировић, Дина Вучај и Петар Кузмановић.

О данашњем непристајању на конвенције, каже: – Бескућник је заправо једини слободан човек. Кад крене низ улицу не зна да ли ће да скрене лево или десно. Има бескућника који су окрутним околностима доведени до улице, али има и оних који су одлучили да не буду робови комфора. Познат је пример београдске бескућнице која држи часове математике и одлично говори енглески...

Иако се за уметнике везује појам слободе и стварања, Гајић каже: – Уметност се досеже само повремено у неким надахнућима. У 20. веку многи су видели, посебно на западу, да од уметности може да се заради, а нису имали порив да се њом баве. Не може неко да буде уметник уколико је сит, има велики стан, удобан ауто, најбољи телефон. Нема он из чега да говори.

Дорћолско народно позориште налази се у Солунској 24. У ентеријеру су лампе, један свећњак, шлем из Другог светског рата, метално посуђе, котур филмске траке – реквизита коју им је дао Милорад Калањ, филмски радник некада ангажован на филмовима Саше Петровића и Жике Павловића. Публика седи на столицама, сандуцима, ако нема места и на мердевинама. Глумци се понашају као да су претплаћени. Месечно има 20 извођења и ентузијазам се види са свих страна, иако оснивач каже да није лако одржавати приватну позоришну кућу.

– Пошто је Дорћол ружа религија и нема народа и народности који ове није живео: Јевреји, Грци, Турци, Срби, Цинцари, направили смо неколико стубова репертоара. Једна је прича о Јеврејима и тој теми је посвећена представа „Сестре браће Барух” – Рашели, Симхи и Берти које су се бориле против окупатора (на репертоару 16. и 17. јуна). Представа „Шехерезада” проговара о свету Оријента, „Луде ноћи над Совјетским Савезом” говоре о комунизму као религији и Владимиру Путину који стасава у систему апсурда СССР, да би данас умео да се носи с апсурдима изван Русије. Комад о Ксенији Петроградској припада сфери православља, а представу „Пејзажи Ингмара Бергама” везујемо за католичанство – каже Филип Гајић, који је дуги низ година радио у КПГТ-у. Одиграо је 40 улога, режирао 30 представа, написао 14 позоришних комада.

На овом месту група „Византроп” пушта филмове из визуелне антропологије, а саксофониста Хејден Чисхолм са Новог Зеланда, сада комшија Дорћолац, доводи врхунске стране музичаре који приређују концерте. Џез фестивал већ је заказан за 29. јун. Позориште је основано усред зиме, прошлог фебруара. Глумци су грејали леђа поред смедеревца, у њему пекли кромпир и кестење. Сматрали да за илузију друге димензије вреди ломити зубе на сврдлу свакодневног и сваког будућег бесмисла.

 


Коментари1
c008b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mladen Mladenovic
Neverovatno?! Kakva prica, kakvo samozrtvovanje i LJUBAV. Taj covek zaista nije umro. Nije ni mogao pored zene , koja je imala toliko ljubavi . Kako prema svom voljenom, tako i prema drugima, kako se kasnije pokazalo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља