уторак, 13.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:14

Tрајност и вредност која не може нестати

Још 10 књига у едицији „Десет векова српске књижевности“
Аутор: Снежана Ковачевићсреда, 06.06.2018. у 21:00
Са јучерашњег представљања новог кола едиције (Фото: С. Ковачевић)

Нови Сад – Издавачки центар Матице српске објавио је своје девето коло Антологијске едиције „Десет векова српске књижевности“. У новом колу је десет књига одабраних великана српске књижевности, међу којима су Добрица Ћосић, Данило Киш, Миодраг Павловић... Уврштене су и две антологије књижевности за децу, не само Змај, Душко Радовић и Ршумовић, већ и многи други дечји писци. Да је едиција раније изашла, нашалио се познати филолог и творац правописа проф. др Мато Пижурица, у неке школске радне свеске ових дана можда не би ушли стихови једне естрадне звезде.

Пижурица је председник скупштине Издавачког центра Матице српске, који је јуче на свечаној промоцији новог кола едиције „Десет векова српске књижевности“ истакао да је њен главни уредник Миро Вуксановић, са досадашње 92 књиге, превазишао многа очекивања.

У почетку великог подухвата 2010. године било је сумње да ће едиција, замишљена на 120 књига, истрајати. Временом се показало другачије, захваљујући, указује Пижурица, упорности уредништва, али помало ипак и разумевању средине. Чинило се, напомиње, да је у „великој“ Матици понајмање било разумевања. Други су се, пак, питали зар нема и није било других, сличних избора књига.

„Ми смо тај посао почели у времену када смо били у озбиљној опасности, а у тој опасности смо још увек, да будемо озбиљно разбаштињени, да се оспори оно што је наше, да наше није. Зато је био потребан овакав подухват“, каже Пижурица, истичући да се Антологијском едицијом види целина српске књижевности.

Верује да ће је имати многе јавне библиотеке у Србији, као и куће које, напомиње, не морају бити куће интелектуалаца, него домови у којима људи верују „е, неко ће се некад у нашој кући родити кога ће занимати ко смо, шта смо и кога ће занимати наша култура“. Тако ће едиција бити део породичног културног наслеђа, нешто што се „не купује 'на метар', већ наслеђује“.

Ово је едиција која, по речима уредника Мира Вуксановића, хоће да одабраним насловима и именима покаже миленијум српске уметности и речи, од Светог Саве до садашњих писаца, а такву амбицију није лако остварити. Поготово зато, јер, наводи, сада је књижевност на споредном путу, читање добрих књига је проређено, књижевни живот је пригушен, часописи су готово невидљиви, књижевна критика склоњена, писци су особе без угледа и утицаја ако своју речитост нису дали странкама и политикама, тиражи књига су готово занемарљиви, књижаре позатваране, издавачи се често руше као поређане домине...

„Све је огољено толико да стварност личи на отворен прелом. Није овако низање чињеница дошло као правдање, грдња или жалба. Никад књиге од вредности нису билe масовна потреба, па нису ни данас. То је за понекога, као и све што је изузетно и изузето из општих појава. Међутим, требало је бар овако, у назнакама рећи у каквом животу је српска књижевност данас“, казао је академик.

Едиција „Десет векова српске књижевности“, истиче он, сведочи о трајности и вредности која не може нестати, открива богатство и укупност српске књижевности.

У деветом колу су књиге: Димитрије Кантакузин, Константин Михаиловић из Островице, Пајсије, Арсеније III Чарнојевић, (приредио Томислав Јовановић), Јелена Димитријевић, Владан Ђорђевић (Слободанка Пековић и Љиљана Костић), Добрица Ћосић I и II (Милан Радуловић), Миодраг Павловић (Ђорђе Деспић), Данило Киш (Михајло Пантић), Мирослав Јосић Вишњић (Радивоје Микић), Антологија књижевности за децу I и II (Зорана Опачић) и Књига Божидара Кнежевића (Саша Радојчић).

„Уживаћете ако будете читали Божидара Кнежевића. Замислићете се, понегде и растужити. Он је веровао да ће нарастањем људске цивилизације нарасти слобода, нарасти морал. Питам се како би изгледале његове мисли да је овај филозоф историје проживео Велики рат, да је видео за шта је све човек спреман“, казала је проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић приказујући поједине књиге из едиције.

 

 


Коментари2
b263d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ненад Кебара
Господине Пижурица, председниче Скупштине Издавачког центра Матице српске, Ви очигледно сматрате да Срби пре ове Антологије књижевности за децу (какве књижевности - поезија, проза, драма?) нису били свесни свог духовног блага. Ваистину сте прави представник свога завичаја: Ја сам први! У сва три књижевна рода стваралаштва за децу издат је већ приличан број атологија и других избора, само ја сам публиковао два издања српске поезије за децу под насловом "Од Змаја до Љубивоја". Разуме се, о сопственом трошку, за разлику од Вас који се никада нисте бавили тиме ко ће то да плати. Нисам ни ја био први, пре мене су то јако добро урадили Душко Радовић, Слободан Ж. Марковић и, нарочито, Драгољуб Јекнић. Дакле, они који су правили читанке, имали су одакле да се информишу.
перовић
Свака част!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља