четвртак, 19.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:27

„Фијат” уложио у Србију 1,4 милијарде евра – планира и више

Италијани не намеравају да се повуку са српског тржишта мада им ове године истиче уговор о заједничком улагању у крагујевачку фабрику, у којој имају 67 одсто удела
Аутор: Маријана Авакумовићсреда, 06.06.2018. у 22:00
Представљање новог модела Фијат 500Л у Крагујевцу (Фото Танјуг)

„Фијат” је инвестирао више од 1,4 милијарде евра у фабрику у Крагујевцу, изјавио је јуче директор фабрике „ФЦА Србија” Алесио Леонарди на међународној конференцији „Индустрија 4.0”. Леонарди је истакао да је „ФЦА Србија” активан инвеститор у Србији и један од највећих извозника, као и да већ примењује дигитализацију у производњи. Погон у Крагујевцу је један од најмодернијих у свету у оквиру „Фијатове групације”, с обзиром на то да се користе најсавременији инструменти за производњу.

– „Индустрија 4.0” све брже постаје реалност. У нашој фабрици у Крагујевцу почели смо да приступамо дигиталној производњи кроз развој напредних решења за виртуелну симулацију наспрам физичког окружења – истакао је директор крагујевачке фабрике. Леонарди је казао да су укључена решења базирана „на анализи података, адитивној производњи, предиктивном одржавању и хоризонталној и вертикалној интеграцији”. Скренуо је пажњу на то да Србија треба да буде више индустријализована како би постигла виши ниво раста и да би њена економија опстала у све суровијој тржишној утакмици у свету.

Према његовим речима, конкуренција и технолошки напредак захтевају капацитет да се управља великим процесима производње на ефикасан и поуздан начин, тражећи бржа решења и одговоре, стално учећи, уз отвореност за иновације.

Да „Фијат” има озбиљне планове за Србију потврдио је крајем прошле недеље и Серђо Маркионе, генерални председник и директор компаније „Фијат Крајслер аутомобили”, представљајући планове те групације за наредне четири године.

Он је рекао да производња „фијата 500Л” остаје у Србији и да је тај аутомобил идеалан да постане 100 одсто електрични модел за Европу.

– „Фијат 500Л” је идеално возило за потпуно електрично решење. Планирамо да искористимо култни статус овог аутомобила и на њега применимо зелену технологију, проширујући опсег модела – изјавио је Маркионе.

Додао је да ће модели 500Х и 500Л добити хибридне моторе.

Оваквом најавом заправо је дао знак да Италијани не намеравају да се повуку из Србије иако им ове године истиче уговор о заједничком улагању у крагујевачку фабрику, у којој имају 67 одсто удела.

Менаџер за дигитализацију у „Фијат групацији” Мауро Босио рекао је на јучерашњој конференцији да је дигитална индустрија нешто о чему не можемо преговарати.

– Наша мапа је јасна и ми се крећемо у правцу потпуног овладавања дигиталним технологијама. Радно место конструишемо на основу 3Д модела. Користимо симулације за нову опрему и нове технологије. Тако је лакше проверити нову опрему, да ли функционише без грешке – рекао је он и објаснио да се 3Д симулација користи и у пројектовању линије.

На овај начин постиже се уштеда од 25 одсто, јер се лакше уочавају грешке. У свим овим процесима користе се таблети и паметни телефони – додао је Босио и нагласио да њихова фабрика у Крагујевцу има сребрни ниво светског стандарда у производњи WCМ.

Учесници конференције ће преко Савета страних инвеститора, односно беле књиге, која се објављује на јесен, дефинисати правце развоја „Индустрије 4.0” у Србији, односно потпуне дигитализације производње, а потом их и представити Влади Србије.

– Предстоји нам израда и усвајање нове индустријске политике Србије, која је један од кључних предуслова за затварање поглавља 20 у преговорима са ЕУ. Аутомобилска индустрија увек је огледало стања индустрије неке земље и сви технолошки и пословни трендови увек су прво примењивани управо у ауто-индустрији – рекао је Бранимир Стојановић, државни секретар у Министарству привреде.

Како је рекао, знање и пракса глобалних компанија, попут „ФЦА Србија”, могу да убрзају и буду носиоци „Индустрије 4.0” у нашој привреди.

Кајл Скот, амбасадор САД у Србији, рекао је да је за српске компаније велика шанса да се укључе у талас напретка дигитализације и напредне производње.

Он је подсетио да је парна машина представљала прву индустријску револуцију, друга употребу струје, трећа употребу електронике и ИТ, док је четврта још један корак напред у фузији технологија које замагљују границе између физичког, дигиталног и биолошког света.

– Производња у 21. веку захтева употребу нових технологија. Истовремено, како свет буде напредовао у процесу производње, биће потребно одредити где и како главни иноватори и индустријски ресурси могу обезбедити помоћ неопходну за наставак производње. Ми у САД помажемо развој напредног производног процеса – рекао је Скот.

 

„Индустрија 4.0” – потпуна дигитализација производње

Србија је у претходне скоро три деценије пропустила две технолошке револуције и мора се укључити у четврту индустријску револуцију. Прелазак на „Индустрију 4.0”, односно на потпуну дигитализацију комплетне индустријске производње, шанса је за бржи економски раст, даљи динамичан раст извоза и за отварање нових радних места.

Многа од најтраженијих занимања на свету пре само пет-шест година нису постојала. Дигитализација индустрије неопходна је и због чињенице да је данас на листи 500 најуспешнијих остало само 12 одсто компанија које су на тој листи биле и пре 60 година. Више од 400 некада моћних компанија, које су биле синоним за успех, избрисано је са пословне мапе света јер нису улагале у развој базиран на новим знањима и технологијама.

 


Коментари10
5a35d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vlada O
Ulozili u protocni bojler koji je se odrekao bilo kog nacina oporezovanja Fiata. Sto su ulozili, to su i izneli, plus krediti koji su uzeti na drzavu Srbiju, i radnici koji su za 3 godene unapred placeni iz drzavnog budzeta.
Branislav
Nije mi jasno,da li se ta investicija od 1.4 milijarde evra smatra investicijom u fabriku u Kragujevcu, a u stvari je investicija u njihov deo kompanije!? I da li je ta investicija samo jedan od mnogih nepovoljnih kredita kojima se opravdava nekontrolisano trosenje drzavnih sredstava kroz razne subvencije drzave i izdvajanjima sredstava iz budzeta, dok se pod izgovorom modernizacije uveliko iznosi drzavni novac iz zemlje zarad nekih tamo stranaca koji nam reketiraju drzavu, a uz pomoc raznih malih Sinisa,Dragisa,Ljubisa!? Da li je ovo jos samo jedan primer JAT-a, NIS-a, kao i mnogih drugih firmi (GOSA...) gde se slican sistem upotrebljava vec godinama. Samo kazem da mi nije jasno i pitam se da li je!
darko
Aha , a Fudbalska reprezentacija italije igraće sa srbijom finale svetskog prvenstva u rusiji ! Pokažite vi papire , overene od banaka da ste toliko uložili , a onda pokažite ugovor pa da vidimo ko je koliko uložio i ko koliko izneo iz srbije
Milorad Mrdja
Fijat nije ništa uložio u Srbiju. Fijat je uložio u sebe, u svoju fabriku na teritoriji Srbije. Sutra tu fabriku tj. montažnu liniju, može razmontirati i odneti u Kazahstan. Ovde ostaje minimalan iznos od poreza na dobit, minimalne plate radnika od 30-45 hiljada din, prava radnika koja su naj lošija od svih u njihovim fabrikama po Evropi, najniži režijski troškovi. Profit ode u Italiju.
Петар Д.
Видимо како нам је пољопривреда добра шанса. Готово све воће, поврће и житарице се увози и држава свесно уништава домаће произвођаче.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља