понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54

Ко купује „Дајрект медију”

Власништво ове маркетиншке агенције, чији је оснивач Драган Ђилас, води нас од Холандије до Луксембурга, преко Британских Девичанских острва, Самое, Хонгконга, па све до Француске
Аутор: Душан Телесковић - Јелена Попадићсреда, 06.06.2018. у 22:00
Фото Пиксабеј

Једна од највећих маркетиншких компанија у Србији „Дајрект медија” ускоро би могла да добије новог власника, уколико Комисија за заштиту конкуренције прихвати захтев за преузимање акција упућен од стране „Јунајтед групе”. Сматра се да иза ове купопродаје стоји амерички инвестициони фонд ККР, мада поједини саговорници „Политике” тврде да главну улогу у овом аранжману има Драган Шолак, некадашњи власник кабловске компаније СББ и садашњи председник Управног одбора „Јунајтед групе”. 

Шолака је као купца јуче именовао и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, стављајући трансакцију у контекст покушаја враћања „тајкунске хоботнице назад на власт”. Као продавца „Дајрект медије” Стефановић је означио Драгана Ђиласа, иако је он пре пет година саопштио да је продао ову компанију.„Јунајтед група” већ је власник Телевизије Н1, а „Дајрект медија” поседује 10 одсто удела у компанији „Пинк интернешенал”. Уколико се оствари овај аранжман, Жељко Митровић ће, како је саопштио, откупити овај удео у компанији „Пинк интернешенал”, а „Јунајтед група” ће преузети Пинк БиХ и Пинк Црна Гора.

Заправо, пре неколико недеља је објављено да је амерички ККР преговарао са Жељком Митровићем о куповини Пинк БиХ и Пинк Црна Гора, а ову трансакцију такође разматра Комисија за заштиту конкуренције.

О пословној сарадњи Шолака и Ђиласа већ је било речи у последњој кампањи за избор градоначелника Београда. Тада је откривено да је Ђилас продао зграду у Улици антифашистичке борбе 13б у Новом Београду компанији „Текхил плаза”, чије власништво наводно води до Шолака. Зграда је продата за 4,5 милиона евра, а купопродајни уговор је закључен крајем октобра, непосредно пре него што је Ђилас објавио да улази у предизборну трку. Управо на адреси продате зграде налази се седиште СББ-а.

„Дајрект медија” је фирма коју је 2001. године основао бивши градоначелник Београда Драган Ђилас и сматра се једном од најутицајнијих на медијској сцени Србије. Због дугачке листе клијената чије огласе дистрибуира медијима, Ђилас је често оптуживан да има утицај на медијску сцену Србије. Ова компанија има огранке у Словенији, Хрватској, БиХ, Црној Гори, Македонији, Бугарској и Албанији.

Ђилас је 2013. године саопштио да је продао „Дајрект медију” бугарском бизнисмену Красимиру Гергову, који је у својој земљи већ имао рекламну агенцију и мањинско власништво над бугарском националном телевизијом БТВ. Добар део српске јавности и данас сумња у ову трансакцију. То подгрева чињеница да у бугарском регистру привредних друштава огранак „Дајрект медије” није био у власништву Гергова, већ извесног Красимира Валентинова Петкова. Додатну сумњу изазива то што је на челу ове компаније и данас Јован Стојановић, један од Ђиласових најближих сарадника.

И државни органи Холандије покушали су да разреше ово клупко. Наиме, иако је објављено да је „Дајрект медија” продата Гергову, власник је заправо холандска фирма „Асканијус”. Како „Политика” сазнаје, током 2015. године, холандски истражни органи послали су допис српским властима тражећи податке о власништву „Дајрект медије”. Холанђани су заправо тражили помоћ јер су претходно блокирали платни промет и регистрацију овог предузећа због неусклађености са прописима. Сумњали су у прикривање стварног власништва. Даља истрага открила је да власништво „Дајрект медије” иде преко Холандије, Луксембурга, Британских Девичанских острва, Самое, Хонгконга, све до Француске. Ту се траг завршава, у фирми познатој по отварању фантомских компанија широм света, која се појављује у „Панамским папирима”.

Дакле, власник „Дајрект медије” је холандски „Асканијус”, а ову компанију поседује истоимена луксембуршка фирма, која је у власништву „Мојоман пропертис лимитид”, чије је седиште на Британским Девичанским острвима. Даље, власник „Мојомана” је фирма „Улисе инвестментс” из Самое. Траг затим води до компаније „Ош партнерс” (Hoche Partners) у Хонгконгу, чији је највећи акционар истоимена француска компанија. Као физички власник француске компаније „Ош партнерс” наводи се Жан-Данијел Коен. Са интернета се о њему може сазнати да је важан клијент адвокатске компаније „Мосак Фонсека” са Панаме, повезане са афером „Панамски папири”, коју је открио Међународни конзорцијум истраживачких новинара пре неколико година. У овим папирима фирма „Ош партнерс” појављује се као клијент приликом формирања 25 компанија широм света.

Међутим, на сајту „Ош партнерса” наведено је да се баве саветовањем и инвестицијама у следећим областима: некретнине, енергија, угоститељство, уметност и сировине. Нигде се не помиње улагање у тржиште реклама и маркетинга. Фирма је основана 2001. године, са седиштем у Паризу. Нигде се на њиховом сајту не може пронаћи информација да су постали власници водеће медијске компаније у Србији, нити било где у њиховом портфолију пише да имају икакве везе са пословањем у нашој земљи.

Основана још једна „Дајрект медија”

О садашњим везама Драгана Ђиласа са компанијом „Дајрект медија” сведочи податак да је у мају 2017. године у Улици антифашистичке борбе 13б основана фирма „Дајрект медија комуникације”. За директора је постављен управо Јован Стојановић, а регистрациону пријаву за ову фирму поднела је адвокатица Мирослава Дајч, некадашња шефица кабинета Драгана Ђиласа.

Стефановић: Укрупња­вање струк­туре кроз коју се оства­рује ути­цај на медије

Упитан о томе зашто се медији не баве куповином „Дајрект медије” од стране СББ-а и зашто уједињење медијске империје про­лази незапажено, министар унутрашњих послова Небојша Стефановић изјавио је да то говори о огром­ном ути­цају који Ђи­лас и Шолак оства­рују. О том ути­цају, наводи, писала је и покојна Ве­рица Ба­раћ, говорећи о апсолутној контроли медија коју је тада Ђи­лас спроводио кроз сво­је агенције који­ма је куповао секун­де и тиме директно ути­цао на телевизијски програм или на обја­вљи­вање или нео­бја­вљи­вање инфор­мација, преноси Танјуг. Стефановић је додао да је реч о пот­пуном укруп­ња­вању „једне струк­туре кроз коју је више него ја­сно да се оства­рује ути­цај на медије којим ти тајкуни покушавају да оства­ре ути­цај на политич­ки живот у Ср­бији”.

Го­тово ниг­де, каже, можда само у једном или два медија, могло се про­читати нешто о том ује­диње­њу, те нагла­сио да посто­ји страх да се помене име Ђи­ласа и Шо­лака у било ком сми­слу, па чак и кад се говори о њи­ховим пословним актив­ности­ма. „Не­вероват­но ми је и када се говори да су дали огроман новац НУНС-у, да то нико не сме да помене. Не могу да замислим да је Ву­чић рецимо дао НУНС-у толики новац, сто­тине хиља­да евра, шта би онда било речено за тај НУНС? Ка­кве би ети­кете добија­ли, како би били називани они који би се усу­дили да такав новац при­хва­те?”, упи­тао је Стефановић.

„На­дам се да ће­мо фор­мулисати добар политич­ки одговор ово­ме, јер дру­штво тре­ба да се бори про­тив такве врсте стварања монопола, пошто то је­сте покушај стварања тела које тре­ба да оства­ри цен­зуру, али не цен­зуру државе, јер у нашој земљи нема те цен­зуре”, навео је Стефановић и додао да посто­ји само цен­зура да се нешто обја­вљу­је про­тив таквих тајкуна.

„Ни­је сло­бода јавне речи да сме­те да кажете о некима све, о некима ништа, сло­бода зна­чи да сви морају да кажу све, али исто тако и да сви онда морају да истрпе. Не можете да сва­каког дана о породици Ву­чића и нашим породицама говорите било шта, а да о њи­ма не сме­те да кажете ништа”, каже Стефановић.

Ђи­лас је, додаје, јавни функцио­нер и дужан је да трпи кри­тику и исто тако су и медији дужни да пре­носе те инфор­мације. „Ви­деће­мо, нарав­но, у наред­ном перио­ду да ли ће то ути­цати на те који при­мају новац од Ђи­ласа и Шо­лака, на њи­хову објектив­ност и актив­ност”, закљу­чио је Стефановић.


Коментари6
ac817
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бојан
Како сејеш тако и жањеш. Да је Србија нормална правна држава и да је одавно донесен Закон о пореклу имовине цео овај чланак би био беспредметан. Србија је на црној листи FATF за праћење прања новца јер у нашој држави не постоји закон који би приморао да се при регистрацији предузећа прикаже стварни власник. Овако по постојећим законима може Стефановић да прича да је Ђилас и даље власник свега и свачега али ништа не може доказати. То што се не може доказати је исклључива одговорност власти чији је део и Стефановић. Власти није у интересу да донесе закон о пореклу имовине јер би се тиме открили прави власници неких предузећа и права имовина неких људи на власти или њихових рођака. Конкретно за једног брата се у Србији говори да је покуповао пола Србије али не може се доказати... Ој Србијо међу шљивама...
Petar
Đilas ili bilo ko drugi sa toliko putera može eventualno da bude uzdignut samo zbog određenog zadatka, kao protivteža postojećim procesima. Vremenski opseg zadatka bi odredio i njegovo trajanje u javnosti. Problem je što je njegov manevarski prostor toliko skučen sa svim ovim početnim parametrima, da ne uključuje nikakav boljitak za narod i državu. Iskreno se nadam da čitava opcija neće zaživeti nikad. Hvala na objavljivanju, odavno niste.
Саша
Стратешки ресурси као штп су медији никада не би смели да имају страног власника и никада не би смело да је фирма регистрована у другој земљи. Прво зато што се тиме избегава плаћање пореза а друго тиме што се врши недемократски утицај на јавно мњење а тиме и на власт. Мислим да српско министарство ради премало што се тиче обе тачке.
Nenad
Sve je to jedno veliko pranje para...
Душан
Немојте да се правимо Енглези када то нисмо... Медије, баш као и у САД, ЕУ, бившој источном блоку припадају "баш њима" (не могу да кажем име јер није полички коректно па самим тим ће моју поруку тако и третирати модератор), а све то се ради по истом рецепту ПРЕКО ТРЕЋЕГ ЛИЦА. Зато данас имамо медијске куће у Србији које су или у власништву или њихове експоненцијалне јединице, истих оних који црне све што је српско већ више од 30 година.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља