У осмој деценији и на почетку девете београдски „Победник” још и даље гледа у даљину, иако се мало накривио на страну. „Штап” у руке ће изгледа добити у прави тренутак, јер би до краја године требало да буде израђен статички пројекат његове рестаурације и санације. За овај пројекат град је определио око милион динара.
Како су објаснили у Заводу за заштиту споменика културе израда пројекта биће завршена упркос недостатку техничке документације, јер званична архивска „папирологија” која се односи на градњу споменика из 1928. године не постоји.
Мерењима из 1989. године утврђено је да се „Победник” делом налази на насипу, а делом на средњовековном бедему што је и изазвало његово нагињање. Накнадним анализама откривено је и да је језгро постамента од бетона, а да је са спољашње стране обложен каменим плочама. Приликом истраживања од 2007. до 2009. године утврђено је да је накривљен 0,8 милиметара.
– Последњи радови на овом споменику обављани су пре више од две деценије, односно још 1996. године, када су у постамент споменика постављени шипови ради спречавања нагињања. Ни тада, међутим, споменик није враћен у апсолутну вертикалу већ је само стабилизован у делимично накривљеном положају – кажу у заводу.
Пре три године, приликом уклањања изломљених плоча на платоу испод споменика, радници „Зеленила” открили су улеглу земљу. У првих мах се помислило да је испод нека врста лагума, која је додатно утицала на накривљен положај. Одмах су обављена мерења, а на простору између обележја посвећеног Стефану Лазаревићу и ограде, откривена је подземна просторија из педесетих година прошлог века. Она према проценама стручњака није могла да утиче на статику „Победника”.
Нажалост, ово није једино оштећење Мештровићевог Херкула. Пре двадесетак година на монументалној фигури појавила се напрслина дужине око пола метра. Прошле године она се протезала од „Победникове” леве ноге преко капитела, па дуж дорског стуба на коме се налази. Та напрслина је после писања нашег листа замалтерисана, али она као и цео споменик чека детаљну обнову.
Још пре две године, када је завршено коначно уређење платоа, тада градоначелник Синиша Мали нагласио је потребу обнове овог градског симбола. За тај посао, према проценама стручњака, неопходно је издвојити око 12.000.000 динара.
Та средства засад у градској каси нису опредељена, али је бар издвојен новац за пројекат статичке рестаурације што је какав-такав помак у односу на више од две деценије небриге.
„Београдску тврђаву” и парк Калемегдан годишње посети више од два милиона туриста.
Бранка ВасиљевићВесник победе
Споменик „Победнику” подигнут је 1928. на Горњем граду Београдске тврђаве поводом прославе десетогодишњице пробоја Солунског фронта. Рад је вајара Ивана Мештровића. Бронзана скулптура израђена је још 1913. и требало је да чини део фонтане, чије је постављање било предвиђено на Теразијском платоу.
Мештровић је фонтану замислио као споменик слободи и ослобођењу од петовековног турског ропства. Због избијања Првог светског рата одложено је постављање фигуре, а она је деценијама чамила у шупи на Сењаку. Назив споменика проистекао је из Мештровићеве посвете Солунском фронту и победи српске војске у Првом светском рату. Његов изворни назив је „Весник победе”.
Када је већ било готово извесно да ће споменик бити постављен на Теразијама, ускомешала се београдска чаршија. Нарочито су биле гласне чланице неких женских удружења. Оне су сматрале да је „неваспитано” да се фигура голог мушкарца поставља усред града и да то може да утиче на морал београдских девојака.
Коначно, после свих перипетија, споменик је свечано откривен 7. октобра.
