недеља, 15.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:42

Пројекат исправљања нагнутог „Победника”

До краја године требало би да буде завршена папирологија потребна за статичку рестаурацију симбола Београда. – Приликом истраживања утврђено је да је споменик накривљен 0,8 милиметара
Аутор: Бранка Васиљевићчетвртак, 07.06.2018. у 09:41
Ускоро санација споменика на Калемегдану (Фото А. Васиљевић)

У осмој деценији и на почетку девете београдски „Победник” још и даље гледа у даљину, иако се мало накривио на страну. „Штап” у руке ће изгледа добити у прави тренутак, јер би до краја године требало да буде израђен статички пројекат његове рестаурације и санације. За овај пројекат град је определио око милион динара.

Како су објаснили у Заводу за заштиту споменика културе израда пројекта биће завршена упркос недостатку техничке документације, јер званична архивска „папирологија” која се односи на градњу споменика из 1928. године не постоји.

Мерењима из 1989. године утврђено је да се „Победник” делом налази на насипу, а делом на средњовековном бедему што је и изазвало његово нагињање. Накнадним анализама откривено је и да је језгро постамента од бетона, а да је са спољашње стране обложен каменим плочама. Приликом истраживања од 2007. до 2009. године утврђено је да је накривљен 0,8 милиметара.

– Последњи радови на овом споменику обављани су пре више од две деценије, односно још 1996. године, када су у постамент споменика постављени шипови ради спречавања нагињања. Ни тада, међутим, споменик није враћен у апсолутну вертикалу већ је само стабилизован у делимично накривљеном положају – кажу у заводу.

Пре три године, приликом уклањања изломљених плоча на платоу испод споменика, радници „Зеленила” открили су улеглу земљу. У првих мах се помислило да је испод нека врста лагума, која је додатно утицала на накривљен положај. Одмах су обављена мерења, а на простору између обележја посвећеног Стефану Лазаревићу и ограде, откривена је подземна просторија из педесетих година прошлог века. Она према проценама стручњака није могла да утиче на статику „Победника”.

Нажалост, ово није једино оштећење Мештровићевог Херкула. Пре двадесетак година на монументалној фигури појавила се напрслина дужине око пола метра. Прошле године она се протезала од „Победникове” леве ноге преко капитела, па дуж дорског стуба на коме се налази. Та напрслина је после писања нашег листа замалтерисана, али она као и цео споменик чека детаљну обнову.

Још пре две године, када је завршено коначно уређење платоа, тада градоначелник Синиша Мали нагласио је потребу обнове овог градског симбола. За тај посао, према проценама стручњака, неопходно је издвојити око 12.000.000 динара.

Та средства засад у градској каси нису опредељена, али је бар издвојен новац за пројекат статичке рестаурације што је какав-такав помак у односу на више од две деценије небриге.

„Београдску тврђаву” и парк Калемегдан годишње посети више од два милиона туриста.

Бранка ВасиљевићВесник победе

Споменик „Победнику” подигнут је 1928. на Горњем граду Београдске тврђаве поводом прославе десетогодишњице пробоја Солунског фронта. Рад је вајара Ивана Мештровића. Бронзана скулптура израђена је још 1913. и требало је да чини део фонтане, чије је постављање било предвиђено на Теразијском платоу.

Мештровић је фонтану замислио као споменик слободи и ослобођењу од петовековног турског ропства. Због избијања Првог светског рата одложено је постављање фигуре, а она је деценијама чамила у шупи на Сењаку. Назив споменика проистекао је из Мештровићеве посвете Солунском фронту и победи српске војске у Првом светском рату. Његов изворни назив је „Весник победе”.

Када је већ било готово извесно да ће споменик бити постављен на Теразијама, ускомешала се београдска чаршија. Нарочито су биле гласне чланице неких женских удружења. Оне су сматрале да је „неваспитано” да се фигура голог мушкарца поставља усред града и да то може да утиче на морал београдских девојака.

Коначно, после свих перипетија, споменик је свечано откривен 7. октобра.


Коментари4
717d0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ratko
Vratio bih ga prvobitno plabiranu lokaciju - Terazije.
Бранко Срб Козаковић
Милион динара за 0.8 mm (ма шта то уопште значило). А, да то оставимо овако, па да постане атракција као Криви торањ?!
Jeremija
Nagib se mjeri u stepenima, a ne milimetrima. Šta znači 0,8mm? U dnu ili na vrhu?
Dusan
0,8mm na 1cm ili 0,8mm na 1m ili 0.8mm na celu visinu spomenika? Zašto to nije rađeno pre renoviranja platoa oko spomenika koje je ionako trajalo predugo (tada se čekalo mesecima da se odluči da li će se spomenik sanirati ili ne)?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља