четвртак, 13.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:34
ГЛОБАЛНА ТРГОВИНСКА ПРЕСТРОЈАВАЊА

Неслога на Западу, Кина и Русија јачају сарадњу

Шест чланица Г-7 против Трампове политике царинама. – Пекинг и Москва договарају трговинску размену од 200 милијарди долара до 2020.
Аутор: Тања Вујићчетвртак, 07.06.2018. у 22:00
(Фото Бета/АП)

Лидери водећих глобалних економија – Америке, Немачке, Француске, Велике Британије, Италије, Канаде и Јапана, са једне стране, и Кине и Русије, са друге – састају се данас на два краја света са веома опречним очекивањима од исхода самита Г-7 у Шарлвоау у Квебеку (8–9 јун) и сусрета Си Ђинпинга и Владимира Путина у Пекингу.

Два скупа одвијају се након оштрог упозорења Светске банке (СБ) против растућег трговинског национализма (у преводу, против текуће царинске политике Беле куће). Завођење нових царина довело би до пада светске трговине за око девет одсто, што се последњи пут десило 2008. у тренутку експлозије највеће глобалне финансијске кризе од Другог светског рата, проистиче из извештаја СБ.

Одмах иза упозорења из СБ, Кина је Америци – а уочи два данашња скупа – условно понудила помирљиви уступак, у иначе мучним преговорима две највеће економије света који се тичу нових царина.

„Глобална економија опоравља се од финансијске кризе... Кина не жели да унилатерални трговински протекционизам и рестриктивне мере... изазову нове препреке опоравку. Пекинг не жели ескалацију трговинског трвења са САД”, изјавио је јуче Гао Фенг, портпарол кинеског министарства трговине, преноси Спутњик.

У међувремену, западни медији известили су да је Пекинг спреман да купи америчке робе за 70 милијарди долара ако Вашингтон одустане од намере да већ 15. јуна заведе нове царине на кинеску робу у вредности од 50 милијарди долара.

Упитан о споменутих 70 милијарди долара, Гао Фенг је одговорио дипломатски.

„Кина и САД водиле су темељне и конкретне дискусије о појединим специфичним зонама трговинске сарадње, посебно агропроизводњи и енергији”, јавио је АФП.

Да ли је условна кинеска понуда Вашингтону из серије оних које се не одбијају?

Не би се рекло. Барем према најавама Трамповог путног плана за Г-7.

„Светски трговински систем је у хаосу. Трамп покушава да поправи тај сломљени систем. Ако ништа друго, САД се морају заштити. У међувремену, цео свет се слаже са нама поводом кинеских трговинских обичаја. Царине су позив за буђење и другим нацијама. Оне могу бити преговарачка форма. Царине су део нашег тоболца”, изјавио је уочи Трамповог пута у Шарлвоау Лари Кудлоу, главни економски саветник америчког председника.

Западни савезници Америке све донедавно очекивали су да ће кључна тема Г-7 бити договор о заједничкој акцији против глобалних трговинских потеза Кине. На припремном састанку министара финансија Г-7, чак четири делегације најавиле су дискусију против „трговачких техника” азијског тигра, пренео је „Волстрит џорнал”.

А онда је Доналд Трамп увео царине на увоз челика и алуминијума које директно погађају бизнис осведочених трансатлантских савезника Америке. Канадски премијер Џастин Трудо, домаћин самита Г-7, оштро је критиковао тај потез Беле куће називајући га „увредљивим и неприхватљивим”.

Канадски војници борили су се и гинули заједно са америчким савезницима од Другог светског рата до Авганистана, Трампов потез  (царинама) „увреда је и за њих”, изјавио је Трудо.

Каква ће бити атмосфера данас у Шарлвоау, тешко је и замислити. Исход најновијег окупљања лидера седам најразвијенијих држава Запада (уз представнике ЕУ) – биће јаснији из облика завршног саопштења, кога према најавама можда и неће бити. И то први пут, од првог окупљања Г-7 – 1975. године.

Наиме, француски председник Емануел Макрон већ је запретио да неће потписати завршни документ у Шарлвоау уколико Америка не одступи од протекционистичких царинских потеза. Немачка канцеларка Ангела Меркел саопштила је посланицима у Бундестагу да ће Трампа прозвати за бројна питања око којих се Берлин и Вашингтон не слажу: од царина до иранског споразума о нуклеарном програму и глобалног споразума о климатским променама. Јапански министар трговине Хирошиге Секо открио је да се Токио и Брисел здружују ради „сарадње са другим земљама”, јавила је америчка штампа. Према најавама из Вашингтона, Доналд Трамп нема намеру да одустане од своје политике заштите интереса америчке привреде.

Уколико се Г-7 заврши без заједничког саопштења свих учесника, биће то први писмени доказ фијаска глобализације, слажу се бројни посматрачи.

„Ако САД изгубе подршку (осталих чланова Г-7) онда наступа другачија игра на нивоу глобалног вођства”, оцењује Фред Бергстен, директор оснивач Петерсон института за међународну економију у изјави за „Волстрит џорнал”.

„Стари поредак је готов. Оно око чега се сада боримо, док се помаља нови поредак, јесте да ли САД желе да имају најважније место за столом. Одговор је: ’не’”, сматра Јан Бремер, председник политичког тинк-танка Евроазија.

На први поглед ове муке не муче дует Си–Путин.

Ни месец дана откако је по четврти пут постао председник Русије Владимир Путин путује у Кину у прву државну посету у новом мандату. Си и Путин лане су се састајали чак пет пута, откако су обојица на челу Кине и Русије – укупно 25 пута. Овог пута двојица лидера најавили су бројне теме разговора, међу њима како да постигну трговинску размену од 200 милијарди долара до 2020. године.

Путин је најновије америчке царине према ЕУ, Канади и Мексику јуче назвао „неправедним санкцијама”. Си је за госта спремио план разраде развоја нових азијских железница, сарадње у енергетици, грађевинарству итд. Када заврше билатералне договоре, Си и Путин одлазе на самит Шангајске организације за сарадњу (9–10. јун) на коме учествују још и Индија, Казахстан, Киргистан, Пакистан, Таџикистан и Узбекистан.

„У контексту антиглобализацијских тенденција Трампове администрације и изласка Велике Британије из ЕУ, Шангајска организација постала је много утицајнија на светској сцени. То све више уважавају државе региона Евроазије”, оцењује Ли Сјинг, директор центра за евроазијске студије Универзитета у Пекингу, у изјави за кинески продржавни дневник „Глобал тајмс”.


Коментари7
ea8d3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan Filipovic
Kada se Vavilonska kula priblizila svom zavrseku, graditelji su poceli da govore razlicitim jezicima i vise se nisu mogli sporazumeti po pitanjima vezanim za finalizaciju svog projekta...
MilanM
Trgovinska razmena Rusije i Kine je na nivou od 87 milijardi dolara (RT, očekuje se 100) Kina ima mnogo veću trgovinsku razmenu sa zemljama G7 (sa SAD 600 milijardi), BDP država G7 čini više od 50% ukupnog svetskog BDPa (USA 19000milijardi , Svet 75000 milijardi, Kina 11800 milijardi, Rusija 3600milijardi). Trenutno svi čekaju da vide kako će se završiti samit Kima i Trampa za koji su analitičari stručnjaci pre samo neki mesec trvrdili da je nemoguć i da će se sve završiti ratom, tako i ovaj ,,trgovinski rat,, oko carinskih tarifa, završiće se dogovorom.
Иван Р
@Радаковић Већини света и није познато да у Француској и Немачкој у већини области НЕ ПОСТОЈИ слободна трговина. Постоји огроман број закона, уредби и прописа на свим државним нивоима (држава, покрајина, град, комуна) који спречавају преузимање тржишта и долазак страних фирми а све у виду поштовања закона, норми, пословних пракси итд. Тако да велика већина фирми имају монополе у својим регионима (олигополи) а ван граница своје државе наступају офанзивно. И у томе је снага немачке економије. Нпр. немачки лоби не да Бриселу са смањи царине за јапанске аутомобиле, управљање отпадом само раде регионалне немачке фирме у мешовито покрајинско- градским власништву. Хиљаде сличних примера.
Janko
Koja nesloga...neko iskače iz procenta..sve je to trik...samo polako..hop..hop..vuk dlaku menja ćud nikada
Леон Давидович
Док је Западу одговарао либерални капитализам који је подразумевао слободно тржишта, мада је слободно тржиште увек било само у теоријама. они су га промовисали свим средствима на све стране.Сада када им то не одговара. пре свега Америци брзо мењају курс и окрећу се поново државним економијама ,то јест свако ће гледати како да своје заштити од конкуренције.Лако је било појединим земљама обезбедити економску супериорност док су само они имали монополе над многим технологијама. Све се мења из темеља када су се и други докопали тих технологија и успешно раде.Тада се јавља проблем како се заштутити од конкуренције која нуди исти производ уз нижу цену.
Zeljko Adzic
G.Radakovic...Sasvim pogresno tumacite svetsku trgovinu.Zamislite da posle godina pregovora se odustalo od trgovinskog ugovora USA-EU.Ako je trgovina slobodna...cemu ugovori?EU svojim subvencijama proizvodnje hrane ...recimo....isto sebe stavlja iznad drugih.Pa cela poljoprivreda recimo Hrvatske propada jer joj ne daju dovoljno subvencija ili bog te pita sto rade sa njima.Glavni problem su dugovi kojima su optereceni i dolar i euro.Svaki mesec ECB upumpava 30 milijardi eura kupujuci dug clanica Sengena.To nema veze sa ekonomijom...I proces globalizacije da bi se pomoglo siromasnim zemljama se pretvoreio u projekt multi-nacionalnih kompanija..i ta u sustini odlicna ideja se pretvorila u jos veci ekonomski neokolonijalizam siromasnih zemalja a rezultat je jos veci jaz izmedju bogatih i siromasnih.A taj proces se reflektovao i unutar Zapadnih zemalja...I javio se populizam...ljudi se pitaju sto se dogadja?
Препоручујем 30
Миливоје Радаковић
Прерано сте и без основа извукли закључак о томе шта "Западу" одговара или не одговара. Прво, Запад је око овог питања дубоко подељен - док Европа подржава слободну трбовину (додуше углавном на речима), Америка је са супротне стране, а и сама је Америка подељена по овом питању и не постоји сагласност ни у самој администрацији председника Трампа! Трамп испуњава своја предизборна обећања - ја верујем да ће од њих Американци видети само ограничену штету и никакву фајду, али оставићу реалности да да свој суд. Неоспорна је и мерљива истина да је од слободне трговине у протеклих 30 година читав свет профитирао, а највише они који беху најзаосталији. Мислим да је ово само пролазна епизода, јер ће се, верујем, ускоро показати да пооштрен царински рећим није ни исплатив ни спроводив.
Препоручујем 31

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља