уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:22

Војвођански клуб позива на ревизију прикључења Србији

Председник Војвођанске партије Александар Оџић каже да његова странка одлуку о присаједињењу из 1918. сматра „чином окупације”
Аутор: Снежана Ковачевићчетвртак, 07.06.2018. у 22:00
Скуп на тему „Вој­во­ди­на и Ср­би­ја – 100 го­ди­на по­сле (1918 – 2018)” (Фото С. Ковачевић)

Нови Сад – Београд ће чути Војводину када буде довољно снажна и јединствена, каже Бранислава Костић из Новог Сада, једна од најгласнијих заговорника идеје „Војводина – република”. Она је председница Војвођанског клуба који је јуче на скупу у хотелу „Путник” окупио, по њеним речима, највећи број говорника о аутономији Војводине у овом веку. Реферате и говоре спремило је двадесетак историчара, правника, економиста, политиколога, лекара, новинара који нису, тврди Костићева, партијски функционери. Додаје да није била намера да се одржи страначки скуп, већ саветовање са стручњацима.

Ипак, тема „Војводина и Србија – 100 година после (1918 – 2018)” привукла је и неке од политичара, па су првом реду у публици били Мирослав Васин из Демократске странке и Александар Оџић, који је председник Војвођанске партије. Оџић је за „Политику” рекао да је дошао у име своје партије и одмах на почетку разговора истакао да његова странка одлуку о присаједињењу Војводине Србији 1918. сматра „чином окупације”. „Наша идеја је да Војводина треба после сто година да освоји пун свој политички и економски субјективитет и све оно што подразумева да самостално може да функционише”, каже Оџић.

Организаторка скупа Бранислава Костић не служи се баш изразом „окупација” када мисли на прикључење Војводине тадашњој Краљевини Србији, али каже да су „неки Војвођани пре 100 година донели неку одлуку”, а да је „питање да ли ми, данашњи грађани Војводине, и то мултиетничке, а не само словенске или српске Војводине, имамо право да доносимо неке своје одлуке”.

„Од овог скупа очекујемо две ствари: прва је да каже другачију истину о прикључењу и ових 100 година, а друга ствар је да допринесе сабирању довољног броја чињеница да то послужи као подлога за обједињавање војвођанских снага”, изјавила је Костићева уочи скупа.

Судећи по низу изборних циклуса, заговорници идеја о Војводини какве су провејавале јучерашњим скупом немају јаче упориште. На питање нашег листа које војвођанске снаге позива на обједињавање, Костићева је одговорила да скуп није страначки, већ да су говорници стручњаци у свом послу, а да је циљ да се осветле чињенице око прикључења Војводине и сагледа тај период.

„Ја сам овде позван у научном смислу”, коментарише за „Политику” политиколог проф. др Душко Радосављевић, „а ако се може на бази неке квалитетне анализе направити програм за заједничко политичко деловање, то би било добро јер мислим да је у Србији свима јасно да сама Србија није добро компонована као држава.”

Уводно излагање одржао је историчар др Миливој Бешлин, иначе члан политичког савета ЛСВ-а. Он каже да се идеологија национализма као „доминантна легитимацијска матрица у Србији” никад није помирила са аутономијом Војводине, али да „ипак, историјски, демократски и национално плурални мотиви војвођанске аутономије као резон саме Војводине нису престали да постоје ни данас”.

Новинар и економиста Димитрије Боаров казао је да не одустаје ни од једне реченице коју је изнео у 30 година, у вези са Војводином, а да скупу жели да прочешља поново тих 100 година Војводине у Србији. „Наравно, није питање да ли је требало, када је требало, шта је требало. То су бесмислена питања. Ствар је само у томе да се, ако буде могуће, очува идеја аутономије Војводине, јер сматрам да је она у интересу људи из Војводине”, казао је Боаров.


Коментари46
6fcc3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драгољуб
Моји драги а себични и сироти у расуђивању "Војвођани". Ништа нисте схватили из проблема с Косовом и Метохијом у Србији. ништа нисте схватили из разбијања свих наших мостова у Војводини, ништа нисте схватили из бомбардовања нафтних и других опасних резервоара у Војводини. Ви не схватате зашто су нам комунисти завукли две покрајине, само нама у Србији. Ви ништа не разумете зашто смо осиротели. Ви мислите да нас спасава нека покрајина и република. Ви не разумете, јер не знате да расуђујете да јее економски и животно боље да укинемо и покрајину, а који ће нам још и ваша "република"? Ви не разумете зашто је много корисније да укинемо себи непотребни покрајину јер она може послужити белосветским хохштаплерима само да нас заваде и да нас разоре као што су разорили многе земље по свету, па сад нам шаљу избеглице да их ми издржавамо. Ви не схватате шта чините оваквим глупим предлогом свом потомству. Чините тим предлогом свом потомству да нађу лакше разлог да нас у Војводини и Србији разоре.
Цецко
Чист Србски мазохизам. Заборавили су брзо Срем под НДХ, Бачку и Барању по Мађарима. Срећа те је откривен ДНК и види се ко је староседелац на овим просторима. "Академици" где сте? Свака част појединцима, али САНУ под хитно "растурити" јер не служи ничему.
Раде Ковачевић
Драган П.@Сваки управни округ у Србији има неке своје културолошке карактеристике и неки свој културолошки субјективитет, па и привредне карактеристие које га разликују од других: негде се производи једно, а негде се пак производи нешто друго, негде се у свакодневном говору употребљавају речце које се не употребљавају на другим местима, негде се игноришу падежи, а понегде акцентују речи на врло оригиналан начин, итд.Али, то не значи да би сваки округ у Србији, од којих сваки има своју историју, због тога требало да добије културну аутономију, републику или државу, као што би то хтели разни дезинтегратори српског народа и Србије.У том случају Србија би се распала на 29 делова, што не може да одговара ниједном нормалном и самосвесном припаднику српског народа. То не долази у обзир.Ваља, међутим, на прави начин поштовати националне мањине, прво из хуманистичких разлога, затим зато што су у питању наши суграђани, а и због тога што су и припадници српског народа понегде национална мањина.
Драган П.
Раде Ковачевић: Рођени сам Војвођанин. Против сам ове и овакве политичко-економске аутономије Војводине, а нарочито сам против Чанкове крпе коју су прогласили некаквом војвођанском заставом, у покушају измишљања некаквих тобожњих елемената државности Војводине. Међутим, не можете свести Војводину на један од 29 управних округа. Није исто Војводина и рецимо Браничевски управни округ. Војводина као ентитет мора постојати и она постоји, иако се некима у централној Србији то не свиђа. Оваква политичко-економска аутономија која по дефиницији иде против Србије није добра и против сам таквог аранжмана, али Војводина као субјект и као ентитет мора постојати. Кроз историју, Војводина је била једна од најважнијих српских области, пре свега у културном и верском погледу. Није исто са Браничевским управним округом, молићу лепо. А што се тиче мањина, и у Војводини и у Србији уопште, треба поштовати њихова права у потпуности, као што се и поштују, и то нема везе с Војводином.
Препоручујем 7
Filip
Mozda bude trange frange, da Skadar na Bojani postane dio Srbije, u zamjenu za Vojvodinu.....Istorija se okrece kao zemlja.
Mile
Od kada je Vojvodina bila pod Austrougarskom okupacijom? Izglefa da ste zaboravili istoriju i da su se Srbi u nju doselili. Ne izvrcite cinjenice, jer ostrascenost i neznanje ne pomazu patriotizmu i ne resavaju pitanje autonomije po vasem ukusu. Jedno je pitanje fakata, a drugo kako treba da izgleda autonomija danas. Sto vise magle, to losije resenje!!!
Slobodan Jarcevic
1f86f Gospodine Mile, ako su se Srbi doselili u Vojvodinu pod Austrougarskom okupacijom - znaci da su se doselili posle 1861. godine. Od tada postoji Austrougarska. Dalje, Madjari su se doselili u 10. stolecu nove ere - koji su narod zatekli u Panoniji? Zasto madjarski jezik nije bio sluzbeni jezik u Ugarskoj u Srednjem veku? Da li znate, da je Srbija cara Dusana Nemanica imala severnu granicu do Pecuja u Madjarskoj - zasto se to skriva? Sve je upereno protiv srpskog naroda, pa i ove sto se trazi - da Vojvodina bude drzava, van ostalih srpskih zemalja.
Препоручујем 8
Вук З.
Војводина је била у саставу многих држава - Државе Скордиске, Дакије, Римског Царства, Хунског Каганата, Краљевства Гепида, Краљевства Острогота, Краљевства Лангобарда, Византијског Царства, Аварског Каганата, Франачког Краљевства, Панонске кнежевине, Доњопанонске Кнежевине, Великоморавске Кнежевине, Бугарског царства, Часлављеве Кнежевине, Краљевине Угарске, Османског Царства, Хабзбуршке Монархије, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Краљевине Србије, Краљевине Југославије, ФНРЈ, СФРЈ СРЈ, СЦГ и Републике Србије! Српске државе у чијем саставу су били делови Војводине: Држава кнеза Часлава (927), Драгутинова Сремска Краљевина (1284), Царство Јована Ненада (1526), Сремско Војводство (1527), Српска Војводина (1848), Војводство Србије и Тамишког Баната (1849), Краљевина Србија (1918).
Препоручујем 15
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља