среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:28

Последња прилика за Месија и Роналда

Два највећа фудбалско-маркетиншка производа нашег доба мораће у Русији стварно да ураде нешто „ураде нешто”, јер ко није имао „своје светско првенство” не сија пуним сјајем
Аутор: Иван Цветковићчетвртак, 07.06.2018. у 21:21
(Фото Бета/АП)

Последњих година фудбал као да се игра да би Меси или Роналдо били проглашени за најбоље играче. На највећим такмичењима или у изборима за најбољег фудбалера године. Међутим, њих двојица никако да заблистају тамо где се то највише цени– на светским првенствима.

Лионел Андрес Меси Кучитини је, додуше, на прошлом шампионату света играо у финалу. Али, што је Аргентина стигла дотле више је последица повољног жреба, него заслуга највеће звезде њеног тима. У групи с Босном и Херцеговином (2:1), Ираном (1:0) и Нигеријом (3:2) Меси је на свакој утакмици, истина, био стрелац (укупно четири гола), али његов тим је с много муке извојевао победе. А кад се играло на испадање, када истински асови исписују историју фудбала, Меси није дао ни један једини гол.

Незапажени на чак три шампионата

У осмини финала Швајцарска је побеђена на тек продужетке голом Ди Марије (1:0), у четвртфиналу против Белгије такође је један гол био довољан (Игваин у осмом минуту), а у полуфиналу против Холандије за 120 минута није се затресла мрежа, па су одлучивали пенали (Меси је, додуше, био први од четворице Аргентинаца који су с беле тачке одвели свој тим у финале). У двобоју за светског првака Аргентини опет два сата игре нису била довољна да савлада противничког голмана (Немцима је то успело једном).

На светским првенствима Меси се први пут појавио у тиму 2006. у Немачкој и то против наше репрезентације. Ушао је у игру у 74. минуту, а поготком у 88. нам је запечатио судбину (6:0). У наредном колу, последњем у групи, играо је првих 70. минута против Холандије (0:0). У осмини финала, против Мексика (2:1) провео је на игралишту последњих 36 минута, а у четвртфиналу, у коме је Аргентина изгубила на пенале од Немачке, био је све време на клупи.

Четири године касније, у Јужној Африци, Меси није дао ниједан гол. А за Аргентину је Немачка постала кобна, јер је од ње изгубила, опет у четвртфиналу (4:0).

Меси с Аргентином није ниједном био чак ни првак Јужне Америке. Једини тријумф с репрезентацијом остварио је у Пекингу 2008, али олимпијски турнир у фудбалу не може да се мери ни с првенством континента, а камоли света.

Кристијано Роналдо дос Сантос Авеиро има уписано у биографији освојено европско првенство, али Португалија је у финалу 2016. победила домаћина Француску и без њега, пошто је повређен средином првог полувремена (једини гол постигнут је у 109. минуту).

И он је на светском првенству први пут био 2006. У првом колу, против Анголе (1:0 за Португалију), замењен је у 60. минуту, у другом против Ирана (2:0) дао је из пенала други гол, а у трећем, против Мексика, није играо (2:1). У осмини финала је савладана Холандија (1:0), у четвртфиналу на пенале Енглеска (0:0, па 5:4), док је у полуфиналу уследио пораз од Француске (1:0). У утакмици за треће место Немачка је била боља (3:1). На свим тим утакмицама Кристијано Роналдо је дао само један гол (кад су се пуцали пенали) и то последњи против Енглеза за чији је клуб Манчестер јунајтед тада играо.

У Јужној Африци 2010. Роналдо је већ био капитен Португалије, која је у групи играла 0:0 с Обалом Слоноваче и Бразилом, а између та два меча победила Северну Кореју са 7:0 (дао последњи гол). У осмини финала је испала од Шпаније (1:0), која је потом постала светски првак.

У Бразилу 2014. Португалци су потпуно разочарали, као и њихов капитен. У групи су их у првом колу нокаутирали Немци (4:0, судио Мажић), у другом су једва избегли пораз од САД (2:2), а победа против Гане (2:1), кад је Роналдо дао победоносни гол, није им била довољна да уђу у осмину финалу.

С обзиром да је Роналдо рођен 1985, а Меси 1987, ово им је последња прилика да се докажу и на светском првенству. А ко нема „своје светско првенство”...

Ди Стефано је био капитен тима света када је 1963. Енглеска прослављала стогодишњицу од оснивања свог савеза, с Реалом је тријумфовао у првих пет купова европских шампиона (1956-1960), али је некако увек заобилажен кад се бирао најбољи фудбалер свих времена. Зашто? Зато што га нема на светским првенствима.

За разлику од њега Бенкс никада ништа није освојио с клубовима, али је с Енглеском био првак света (1966). И зато је један од најбољих голмана у историји фудбала.

Троструки шампион Пеле

У доба када су Меси и Роналдо најављивани као велики асови Пеле (рођен 1940) већ је био шампион света и то не само као члан репрезентације, него као чудо од играча. Он је 1958. у Шведској искористио прилику која му се указала кад је Бразилац Мацола потписао за Милан (у Италији је играо под именом Алтафини) и прославио се. И одлучујућим головима и велемајсторском игром.

У Чилеу 1962. Бразил је сачувао трон, мада Пеле због повреде није играо до краја шампионата. Тада је главну улогу у тиму преузео Гаринча, који је и четири године пре тога био незаменљиви првотимац.

Пеле је с потпуно новом генерацијом маестрално одиграо на Светском првенству 1970. у Мексику и тако постао једини фудбалер с три титуле светског првака. То и јесте био главни адут што је проглашаван за најбољег фудбалера свих времена.

Питање је да ли ће Меси важити за најбољег аргентинског фудбалера у историји (Ди Стефано је, такође, био Аргентинац, али је узео шпанско држављанство), јер је то засад Марадона. Упркос огромном таленту њега селектор Меноти није уврстио у репрезентацију која је код куће 1978. постала светски првак. Узео га је за Шпанију 1982, али ни Аргентина, ни Марадона нису заблистали. Ипак, обележио је наредна два шампионата. У Мексику 1986. Аргентинци су били светски прваци, а у Италији 1990. само вицешампиони – са много слабијом екипом, али са Марадоном који је играо за цео тим. Да 1994. у САД-у није откривено да се дрогира ко зна шта би све још учинио.

Слава и без титуле

За високо место у историји фудбала није обавезно да се освоји светско првенство. Кројф то није успео (1974. је Холандија у финалу изгубила од домаћина, а 1978. је одбио да игра за репрезентацију с којом је прошао квалификације, а она се и без њега пробила у финале), али су његове игре у Западној Немачкој довољне да буде међу најбољим фудбалерима у историји, независно од тога што је с Ајаксом три пута узастопце био првак Европе (1971-1973).

Еузебио је играо само на једном светском првенству (1966. у Енглеској) и толико је толио задивио свет да су га стављали у исти ранг с Пелеом. За сва времена ће бити запамћен преокрет када је Португалија у четвртфиналу губила од Северне Кореје, која је у групи победила Италију, с 3:0, а онда је он постигао четири гола и трасирао пут ка победи (5:3).

Или Француз Фонтен који је 1958. на шампионату у Шведској дао 13 голова на шест утакмица. Просек 2,17 по мечу, а на сваком је био стрелац. А Кочишев просек је 1954. био 2,2, али у финалу Мађарска није имала користи од њега.

Себе су у сазвежђе најсјајнијих звезда фудбала уврстили оним што су показали на светским првенствима Немац Герд Милер (најбољи голгетер 1970. с 10 погодака и стрелац победоносног гола у финалу 1974), голман Рус Јашин, мада је четврто место 1966. највиши пласман који је остварио СССР, Немац Бекенбауер, вицешампион 1966, трећи 1970. и капитен светског првака 1974, а селектор шампиона 1990, Енглез Боби Чарлтон, мозак тима који је тријумфовао 1966, Уругвајац Андраде из 1930, прва црна звезда у свету фудбала, па Италијан Меаца, душа репрезентације која је тријумфовала 1934. и 1938, бразилски црни бисер Леонидас, који је 1938. опчинио Европу, Скијафино, један од оних Уругвајаца, који су 1950. завили Бразил у црно, несрећни Пушкаш, који је недовољно опорављен од повреде на шампионату у Швајцарској 1954. ипак у финалу дао гол (један му чак није признат због офсајда, мада је питање да ли је судија био у праву), капитен западнонемачког тима Валтер, који је управо тријумфом на том првенству изборио себи место међу фудбалске бесмртнике... Па Кемпес, аргентински јунак 1978, Роси, творац италијанског чуда 1982. или Зоф који је с 38 година био капитен те репрезентације, Матеус са пет учешћа на светским првенствима и титулом 1990, Зидан, двоструки стрелац у финалу против Бразила 1998...

А на јунаке светских шампионата из XXI века вероватно још никога не треба подсећати...


Коментари0
40cd9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља