четвртак, 18.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00
10 ПИТАЊА О грешкама у избору занимања

Посао се мења, позив остаје за цео живот

Важно је помоћи деци да у уписној грозници изаберу прави позив, а подједнако је битно открити прави разлог зашто неко после две године хоће да промени школу или факултет
Аутор: Александра Мијалковићпетак, 08.06.2018. у 13:15
Шта да упишем? (Фото Пиксабеј)

У саветовалиште за професионалну оријентацију помало несигурно је ушао лепушкаст, брижљиво одевен  младић, представио се као студент једног престижног приватног факултета. Определио се за профитабилну и веома тражену „струку будућности”, али ни после две године, упркос вредном раду, тамо се није снашао, па је хтео да утврди зашто. Разговор са психологом и тестови показали су да је озбиљно омашио у избору, који није имао ама баш ништа заједничко са његовим потиснутим уметничким склоностима.

Избор будућег занимања много je више од одлуке коју школу или факултет уписати. Од тога зависи да ли ће бити срећни и успешни у ономе што ће радити можда до краја живота, сваки дан. Нажалост, деца се у одабиру неретко руководе погрешним критеријумом. Тренутном популарношћу одређене гимназије, средње школе или струке. Крену тамо где иде већина њихових другара. Упишу школу која им је најближа. Понекад попусте под притиском родитеља или, напротив, поступе управо супротно њиховим жељама и саветима. Неки иду „линијом најмањег отпора”  верујући да ће ту проћи најлакше и стећи диплому без превише напора – али има и оних који, упркос очигледним чињеницама да им то „не лежи”, по сваку цену желе да постану уметници, спортисти, програмери...

Кад се дете двоуми између неколико школа или факултета, психолози му саветују да замисли себе како сваки дан, годинама, обавља посао за који ће учити

Грешка се, наравно, може исправити у даљем школовању, свако има право да се предомисли или открије у себи нека нова интересовања. Важно је, међутим, открити прави разлог зашто, рецимо, неко после две године хоће да промени школу или факултет. Да ли му се не допада струка или  су у питању наставници, друштво, нешто треће?

Како помоћи деци да одаберу прави позив, питамо Јелену Милошевић, психолога у Центру за информисање и професионално саветовање при Националној служби запошљавања, једној од првих установа које су код нас почеле да пружају овакву стручну подршку младима – а та врста услуге је од почетка била и остала међу најтраженијима које психолози пружају.

1. У току су припреме за пријемне испите у средњим школама, будући студенти се већ спремају за упис на факултет... Колико је њих претходно дошло у Центар ради професионалне оријентације?

Интересовање је увек велико и обично превазилази наше могућности, а број деце је углавном исти.  У 2016. години на тестирању и саветовању их је било 1.804, од чега две трећине основци а трећина средњошколци, док  их је 2017. било 1.719,  и то три четвртине основци. Више нам се јављају средњошколци, јер у зависности од одлуке коју донесу одлучују и које ће предмете спремати за пријемни. Код основаца је другачије, избор школе није у вези са тим које ће предмете полагати, јер је пријемни углавном исти за све, зато махом долазе у другом полугодишту. Дотле су већ доста разговарали са вршњацима, наставницима и родитељима и имају неке идеје за даље.

2. Како школе у Србији помажу ученицима у избору занимања?

Психолошко тестирање и након тога саветовање може се спроводити на више начина, у различитим окружењима, са различитим стручњацима, па и са школским психолозима. Школе понекад организовано доведу ученике у наш центар. Како већини деце недостају подаци, поред осталог, упућујемо их на разне сајтове где ће сазнати више о томе какви се све предмети изучавају у одређеним школама и шта после могу са дипломом коју стекну.

3. Професионално усмеравање је и део превенције будуће незапослености?

За неку децу је могућност запошљавања пресудна у одабиру будуће струке, друга о томе уопште не размишљају, али ту информацију психолог мора јасно и директно да саопшти. Има деце која инсистирају да упишу оно што им ни по чему заправо не одговара, најчешће је то занимање из области информационих технологија са којима се данас најлакше долази до запослења. Била ми је недавно девојчица која је по сваку цену хтела да се тиме бави, родитељи су је свесрдно подржавали, али не само да је из главног предмета, математике, имала двојку, већ су и тестови потврдили да јој информатика не лежи. Мој је задатак био да је суочим са чињеницама, питам за „резервну варијанту” , размотрим заједно са њом друге опције. На крају смо у томе и успеле. Па ипак, отишла је са сузама у очима јер су јој се распршили снови...

4. У чему се разликују очекивања основаца и средњошколаца? Када је прави тренутак да се са дететом разговара о његовом будућем позиву?

Дешава се да дођу на саветовање деца у четвртој години средње школе која су пре тога већ била код нас у осмом разреду основне, нека веома задовољна ранијим предлогом, док нека нису хтела да упишу ниједну од школа које је психолог тада препоручио, па су, схвативши да је избор био погрешан, пожелела да то сад исправе. Тад заједно трагамо за најбољим могућим решењем, које оно опет може да прихвати или не. Са децом би требало о различитим занимањима разговарати од најранијих дана. Малишани се још у вртићу интересују за то шта раде њихове маме и тате, и родитељи њихових другара. Уместо да одредимо неки „прави тренутак” , сматрам да је важније да стално ослушкујемо интересовања детета, подржавамо их, и пружамо помоћ у прибављању различитих информација које не уме да нађе само.

5. На шта се усмеравате приликом тестирања и разговора са децом?

Задајемо различите психолошке тестове, општих и специфичних интелектуалних способности, личности и интересовања, из којих сазнајемо колико се подударају њихове жеље, радне навике, успех у школи и индивидуалне особине. Након тога је обавезан разговор са дететом. Веома нам је важно да дете упознамо, да разумемо мотивацију за наставак школовања, заинтересованост да се заиста бави одређеним занимањем, а пре свега – какав им је циљ у животу. Нека деца одмах знају шта желе, и то се на професионалној оријентацији потврди или оспори,  другој помогнемо да од многих талената и интересовања издвоје оно што ће им бити струка, има и деце која тек ту открију шта би у животу радила... На основу свега тога, али и информација о стању на тржишту рада, заједнички долазимо до прихватљивих предлога.

6. Да ли се деца пре уписа распитају која све занимања и какве врсте послова постоје?

Као и у свему осталом, деца су и у томе веома различита, било да је реч о основцима, било средњошколцима. Нека на разговор са психологом дођу потпуно спремна – познају све информације у вези са облашћу, школом, факултетом који их занима, и тад је и исход саветовања конкретнији – али буде и оних којима је професионална оријентација први извор, одакле крену у даље истраживање о могућностима које им се пружају, па је и резултат уопштенији. Децу усмеравамо и на сајтове школа и факултета, а на сајту Националне службе за запошљавање постоји „Водич за основце” у коме се могу наћи описи различитих занимања по областима рада. Добро је да га прегледају пре него што донесу коначну одлуку.

7. Како усмеравате децу која имају више интересовања и добре оцене из разних предмета, а не могу да се одлуче шта од тога да им постане професија?

Нико није рођен само за један посао, у савременом друштву све чешће није чак ни могуће провести цео радни век на једном послу, али свако би требало да има (барем) једну струку. Када је на основу тестова, интересовања и запошљивости јасно зашто дете има недоумицу између више школа или факултета саветујемо да замисли себе како обавља одређени посао, јер то је нешто што ће радити веома дуг временски период. На пример, ако жели да студира језик, а не би волело да ради као преводилац, а још мање као професор у школи, јасно је да та опција није добро решење. Има деце која су веома отворена и узму у разматрање и могућности о којима до саветовања нису ни размишљала, па се после распитају и размисле о тој новој идеји. Нама који се овим послом бавимо важно је да до деце дође информација, а да ли ће је они после промишљања узети у обзир или не, није толико важно. Наш задатак није да донесемо одлуку уместо њих, већ да им помогнемо, користећи своју стручност, да ту одлуку сами донесу.

8. А како поступате са онима који, реално, немају предуслове да се баве послом какав желе?

На нама је да детету дамо реалну слику његових предиспозиција, као и могућности запошљавања.  Они то цене, иако им се некада и не допадне оно што им кажемо. Онда потражимо нешто сродно, можда у истој области, а да има могућности да се тиме бави. На пример, дете које нема никаквих афинитета према математици и информатици жели да студира програмирање, али како има веома развијену способност разумевања треће димензије и простора, а воли да црта и успешно је у томе, предлог се сам наметнуо: веб дизајн.

 9. Ко данас има највећи утицај на децу приликом избора каријере?

Вршњачка група увек има значајног утицаја на обликовање мишљења, ставова, различитих избора... И медији су свакако важни за доношење одлуке о будућем занимању, не само зато што пружају конкретне информације, већ преносе различите поруке које су у вези са целокупним системом вредности нашег друштва. Има деце која узоре налазе и у јавним личностима, па на основу тога желе да раде неке послове, другима су узор наставници, а нека желе да наставе послове којима се њихови родитељи баве...

10. Дешава ли се да вас родитељи моле да убедите њихово дете да одабере занимање којим би преузело породични посаоадвокатуру, лекарску ординацију, радњу?

На саветодавни, индивидуални разговор ученици завршних разреда средњих школа углавном долазе сами, показујући да су одрасли и одговорни, а осмаци са неким од родитеља или старатеља. Уобичајено је да прво поразговарамо са дететом, а онда позовемо одраслу особу која је са њим дошла да нам се прикључи. Дете има право на приватност и често са нама подели нешто што са другима, па ни са родитељима, не жели. Догоди се, тако, и да нам повери да не би у школу или факултет на којем родитељ инсистира. Није наше да навијамо за једну опцију, било да је родитељска било дечија, већ за оно што је најбоље за дете. Ако оно није мотивисано да се бави одређеним послом, неће бити ни успешно у њему, нити срећно, па кад родитељи то схвате, прихвате да не би требало да му намећу свој избор.

Најтраженији послови

Данас најлакше до посла долазе инжењери информационих технологија, електротехнике, рачунарства,  електронике, машинства и грађевине, професори математике, физике и страних језика, лекари специјалисти –анестезиолози, кардиолози, педијатри, офталмолози, гинеколози..., фармацеути, биохемичари и стручњаци за финансије – рачуновође. А са завршеном средњом школом оператери на ЦНЦ машинама, заваривачи, аутотроничари, мехатроничари, књиговође, неговатељи старих и болесних, медицинске сестре (специјалиста инструментирања), козметичари, кувари, електротехничари, техничари обезбеђења, тесари, зидари и армирачи.

Најтеже се запошљавају историчари уметности, дипломирани инжењери металургије, рударски и технолози обраде метала, етнолози и организатори економског пословања.


Коментари1
ac4f6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bosa S
Ne menja se samo naziv skole koju smo zavrsili i zvanje koje smo dobili. Poslovi se menjaju, covek mora stalno da uci i radi na sebi menjajuci poslove tako da se i poziv a i zvanje menjaju. Sve se menja. Najveca je greska misliti da ucenje prestaje sa zavrsetkom skole.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља