среда, 19.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:39
У КУЛТУРНОМ ДОДАТКУ 9. ЈУНА

Лесков прут у зачараном кругу

петак, 08.06.2018. у 16:29
(Драган Стојановић)

АНТРОПОЛОШКО ОГЛЕДАЛО

Суочени смо са великим потенцијалом научене агресивности која је као негативна традиција препрека нормалном индивидуалном развоју

На основу резултата Уницефовог истраживања „Насиље према деци у Србији, детерминанте, фактори и интервенције“, више од 40 одсто деце изложено је насилним облицима дисциплиновања, због чега је Комитет УН за права детета недавно упутио Србији, између осталих, и једну веома битну препоруку која се односи на забрану њиховог телесног кажњавања. Ова би препорука требало да се спроведе усвајањем новог закона, успостављањем омбудсмана за права детета и системом надзора који би гарантовао да ће се коначно батине као традиционално средство васпитања у нашој земљи заменити новим методама.

У свом запису Вук Караџић истиче: „Кад сам ја 1796. године ишао у Лозници у школу, још је био обичај ђаке у суботу послије подне тући без икакве кривице; ако је који онај дан, макар и послије подне, био бијен за лекцију или за друго што, то му се није примало у рачун, него је морао и по други пут обичаја ради бити бијен.”

Занимљиво је да више од 90 одсто родитеља у Србији не одобрава физичко кажњавање у процесу васпитавања деце, што упућује на развијену свест да се батинама крше њихова права и угрожава њихов људски дигнитет, али је у реалности, ипак, велики број деце изложен оваквим казнама.

Бојан Јовановић

ИНТЕРВЈУ
Хапшен сам због антифашистичке слике

Специјално за Политику из Париза

Слику је на изложби у Милану запленила полиција и држала је 25 година! Вратили смо је уз помоћ адвоката и онда смо је показивали целом свету. Показаћу је и у Београду. Она је важна јер смо ми још у колонијалном систему, још у колонијалној ери, каже уметник Жан-Жак Лебел, гост Октобарског салона у Београду

Жан-Жак Лебел (Фото Никола Божовић)

Жан-Жак Лебел важи за надреалисту старог кова. За бунтовног уметника активисту који је хапшен због својих хепенинга, а његове слике пленила је полиција. Жан-Жак Лебел има 82 године и енергију младића. Растао је уз Марсела Дишана и Андре Бретона, преводио на француски језик поезију Алена Гинзберга, Џека Керуака, Мајкла Меклура. Радио је са Јоко Оно, Ероом, Каролe Шниман, Аленом Капруом... Добар је пријатељ Владе Величковића. Са чувеним Ероом другује 63 године. „Он је мој усвојени брат“, каже. Жан-Жак Лебел је 1960. у Венецији извео први европски хепенинг и од тада извео више од 70 перформанса, политичких акција, хепенинга... Његови радови налазе се у збиркама Музеја савремене уметности центра „Жорж Помпиду“, Националне уметничке галерије у Риму, Музеја Јерусалим у Израелу... Сусрели смо се у једном париском кафеу где нам је испричао зашто је 1968. година била најважнија година у његовом животу, како су га из затвора спасавали Жан-Пол Сартр и Симон де Бовоар и шта ће изложити на Октобарском салону у Београду од 15. септембра...

Недавно смо обележили пола века чувене 1968, тачније протеста који су захватили готово цео свет. Вама је, кажете, та 1968. била најважнији догађај у животу. Како се сећате тих дана?

Прво, не волим када обележавања ове годишњице имају звук комеморације. Те официјелне церемоније као да имају и неки религиозни карактер. Ја се и данас живо сећам када је десет милиона људи широм Француске изашло на улице.  Све фабрике, сви универзитети, школе, били су окупирани. Све је било паралисано. Био сам у средишту тих протеста. И све што се дешавало унутар фабрика је било веома важно, јер смо имали јаку бирократију. Уосталом, тако је било и код вас у Југославији. Имали сте партију и бирократију која је доминирала целим друштвом.

У Француској је све експлодирало. Осећала се јака потреба да  се промени сам живот, значење живота. Посебно живот жена које нису имале своја права, бар што се тиче контроле рађања, на пример.

Марија Ђорђевић

АМЕРИЧКИ ПАЗЛ
„Фејсбук”, „Старбакс”, „Гугл” – или бољи свет

Има једна дивна епизода анимиране комедије „Саут парк” где један од осмогодишњака неће да иде на „Фејсбук”, али га отац некако наговори, а онда му бака пошаље захтев за пријатељство, па кад је, на наговор родитеља прихвати, онда мора да лајкује све што бака постави, и то у року од пет минута иначе ће се бака наљутити. И тако то ескалира, па дечак више нема времена ни за шта друго осим лајковања

Пре много година седео сам на веранди једне куће у Ајови и са песником из Словеније оговарао наше домаћине, Американце. Дошли смо неминовно и до њиховог сталног покушавања да им остану и јаре и паре, то јест употребљавали смо енглески израз, да поједу колач, а да га истовремено и сачувају. На крају је Алеш рекао да није искључено да то Американцима, онако упорним, на крају и успе, противно свим законима физике и логике.

Сетио сам се тог разговора пре неки дан гледајући на америчкој телевизији дискусију поводом одлуке компаније Старбакс да дозволи свима, а не само муштеријама, да користе санитарне просторије у њиховим кафеима. До тога је дошло након једног инцидента где су запослени у кафеу позвали полицију, јер два мушкарца нити су хтела нешто да наруче, нити да оду, а још су захтевали да користе и тоалет. Догодило се да су та два мушкарца била Афроамериканци, па је свему придодат елемент расизма.

Старбакс кафеа има у целом свету, са изузетком Србије тренутно (мада се долазак ове компаније најављује), па ова одлука није неважна, те су кренуле и дискусије. Једни тврде да је одлука у реду и у складу са демократијом, толеранцијом и људским правима, а други да ће то само привући наркомане и бескућнике, а одбити муштерије. Учесница у дискусији на телевизији је рекла да ће Старбакс имати пад промета и да можда неће ни преживети као такав и питала се да ли је то можда завладала мода да велике и успешне америчке компаније пуцају себи у ногу, па је ту Старбаксу придодала и Гугл, а неко је додао и Фејсбук. И онда сам морао да одем управо на Гугл да видим о чему се ради, а оно што сам прочитао ме је подсетило на разговор са, нажалост преминулим, Алешом Дебељаком.

Стављање Старбакса у исти кош са компанијама из сфере информационих технологија има донекле основа.

Бранко Димитријевић

ЛИЧНОСТИ
Век Висоцког

Испитивање које је Сверуски центар за проучавање јавног мњења (ВЦИОМ) спровео у јануару ове године, а које је имало за циљ да установи ко су у Русији „главни идоли у 20. веку“, показало је да је Висоцки на високом другом месту (на првом је Гагарин, а на трећем маршал Жуков).

Желео је да му друга домовина буде Црна Гора: Владимир Висоцки

Ове године се обележава осамдесет година од рођења Владимира Висоцког. Песник, глумац, извођач властитих песама, Владимир Висоцки (1938–1980) јединствена је појава у руској култури. Био је пример спонтане и аутентичне популарности која је настала изван система у Совјетском Савезу. Његове песме, од којих је мали број био објављен за уметниковог живота, слушале су се са магнетофонских касета на којима су углавном били забележени живи наступи. Упркос често незавидном квалитету ових снимака, њихова раширеност је била огромна. Сама појава извођења песама уз гитару у руској књижевности има дугу традицију. Шездесетих година двадесетог века, за време либералне владавине Никите Хрушчова, настао је читав покрет „ауторске песме“, у чијем су се оквиру афирмисали многи аутори (Б. Окуџава, А. Галич, Ј. Алешковски, Ј. Ким, Ј. Визбор, А. Городницки и др.). Владимир Висоцки је један од најистакнутијих представника овог правца.

Зорислав Паунковић

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ


Коментари0
1f5e5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља