недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:23

Битка за воде Тигра и Еуфрата

Неслагање око подела овог виталног ресурса између Турске, Ирака и Сирије није усамљен и последњих година у свету је забележено више од 500 спорова
Аутор: Војислав Лалићпетак, 08.06.2018. у 22:00
(Фото Википедија CC BY-SA 2.5)

Велика суша која је и пре летњих жега погодила Малу Азију и Блиски исток изнова је у гро план истурила битку за воде Тигра и Еуфрата. За многе сељаке који живе на обалама тих међународних река – које имају врела у Турској а урањају у Шат ел Араб односно у Персијски залив – оне значе предуслов за преживљавање.

Турска је на реци Тигар ових дана спустила рампе на великој брани Илису и почела да пуни акумулационо језеро. Како је најављено, тај мамутски објекат треба да обиђе шеф државе Реџеп Тајип Ердоган пре ванредних парламентарних и председничких избора који се одржавају 24. јуна.

У Ираку је одмах дат знак за узбуну.

Премијер Хајдер ел Абади је изјавио да је изненађен да је Анкара нагло почела да заврће славине на брани на тој међународној реци. „Турски премијер ми је обећао да ће то почети касније и да ће се рампе на брани спуштати постепено. Суседна земља је пред изборима, ја то разумем, али није у реду да се на тај начин боре за гласове фармера, изјавио је председник владе у Багдаду, пренели су медији у Истанбулу.

Ирачки сељаци се већ хватају за главу јер је, како тврде, доток вода Тигра почео нагло да се смањује. „Ако се овако настави ми нећемо имати довољно ни за пиће”, пренела је њихова упозорења локална ТВ станица  Сумарија.

У Турској одбацују те оптужбе и тврде да ће суседне земље – Ирак и Сирија – добијати довољно воде Тигром и Еуфратом, рекама који имају врела у Анадолији. „Ми смо спремни да сарађујемо са суседним земљама и воду ћемо братски делити. Пуњење акумулације Илису неће угрозити доток воде Ираку”, одговорио је на те оптужбе турски амбасадор у Багдаду Фатих Јилдиз.

У суседној земљи, међутим, тврде да већ имају проблеме, да је водостај Тигра толико опао да река може лако да се прегази. У Турској и за то имају своје објашњење: То није ништа ново, то је последица изостанка киша у протеклој години.

Проблем није новијег датума. Последњих година на њега често указују у Багдаду и Дамаску, поготово откако је Турска на тим рекама почела да гради бране за наводњавање и производњу струје. Планира се подизање више од 20 објеката. Анкара и Багдад одраније имају договор да Турска пропушта 75 одсто воде Тигром, али то сада наводно не поштује. На удару се нашао и Иран пошто на својој територији задржава воде мањих река притока Тигра.

Слични проблем муче и Сирију на обалама Еуфрата. Према извештајима које преносе локални медији због суше и несташице воде сељаци на северу те земље били су присиљени да у последње време напусте више од 160 села. Ако се хитно не реши тај проблем, многи крајеви ће опустети.

Проблем који је сада отворен око Тигра, није локални него планетарни. У последњих педесет година у свету је забележено више од 500 спорова око поделе вода. У неким случајевима било је и звецкања пушкама. Прибрежне државе не могу да нађу заједнички језик око многих река широм света: Шат ел Араба, Ганга, Рио Гранда, Меконга, Нила, Јордана... Према проценама стручњака до 2050. године више од педесет земаља ће се суочити са озбиљним проблемима у снабдевању водом која ће бити вредна злата.

Двадесети век је био столеће нафте за коју се више пута проливала и крв, а 21. век ће бити столеће борбе за воду ако се, како се страхује, наставе климатски поремећаји и глобални пораст температуре. Поготово што вода, за разлику од петролеја, нема алтернативу, упозоравају стручњаци.

Најновији спор Багдада и Анкаре потврђује апокалиптична  предвиђања која стижу са многих страна планете. Природа је била широкогруда према Ираку и још неким земљама у региону када је реч о нафти, али се та благодет временом претворила у проклетство: петролеј је био узрочник више оружаних сукоба у Персијском заливу и на просторима Блиског истока. Када је реч о води у Багдаду и Дамаску се надају да ће наћи заједнички језик са суседним земљама око праведне поделе Тигра и Еуфрата и њихових притока.


Коментари5
5fb86
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Naučnici su godinama upozoravali da će se ratovi voditi ne zbog nafte već zbog vode zbog klimatskih promena sada su se ta upozorenja obestinila, ono što nas treba da brine je neodgovorni odnos države ali i društva prema tom nacionalnom resursu koji se NE reacionalno eksploatiši ali i ekološkom NE kulturom zagađuje. Srbija je bogatra Vodom ali taj resurs je prvo prodala - iznajmila srancima a sada ga zanemaruje iako smo i mi pogođeni klimatskim promenama.
Miodrag iz Peći
A, sada ono što je trenutno aktuelno što se tiče rešavanja kosmetskog Gordijevog čvora. Albanski lideri R. Kosovo uporno žele da proguraju energetski sporazum. Zašto? Upravo zato što su te fatalne 1972.god. AO KiM se odrekla Lapske Doline (Bujanovac i Preševo) nastanjenom isključivo Albancima za Ibarski Kolašin, odnosno severno od Reke Ibar da bi kod Zubinog Potoka napravili nasipnu branu Jezera Gazivode u koje kod Ribariće dotiče Ibar. Sva ta dolina u koju je nekad stolovao Vuk Branković je potopljeni, Srbi bez ikakve nadoknade raseljeni (neke porodice su se bukvalno spasavale gazeći po vodi nadolazećeg jezera) i od hidrosistema Ibar-Lepenac, Jezera Gazivode i električne energije korist imaju isključivo Albanci u Kosovskoj Dolini a Srbija samo štetu jer se drastično promenila klima, izmenio nacionalni sastav i plus nas zagađuju otrovni vodama iz trepčinih jalovišta. Albanci odbijaju ZSO i hoće "Kosovsku Oluju" da proteraju Srbe i zavladaju jezerom. O Srpskom Odgovoru sam već pisao.
Markus
Potvrđujem što kaže Jovan, nije tačno da su Albanci većina u Bujanovcu. Okvirno u gradu su trećina Srbi, trećina Albanci, trećina Romi koji Albanski političari lako "kupe" da glasaju za njih.
Препоручујем 11
Jovan
Miodraže, nije tačna Vaša tvrdnja da su Bujanovac i Preševo iskljucivo nastanjeni Albancima. (Posebno Bujanovac). I to je deo opšte propagande. Kada je tamo urađen verodostojan popis stanovništva:
Препоручујем 25
Miodrag iz Peći
Nešto slično mnogo tragične je sa isušivanjem Aralskog Jezera, odnosno Uzbečka hidrositemi na Amu Darji i Sir Darji su nekada treće jezero na svetu gotovo presušili... Kazahstan da bi spasio što se spasti može je preradio More uz između Malog i Velikog Mora i Malo More je počelo da se puni. Uzbecima je preči pamuk i nafta i gas koje možda ima na isušeno dnu jezera. I kod nas su se nekako u isto vreme (oko 1972.god. sprovodili dogovori između vlasti KiM (albanski političari) vlasti republike Srbije, Albanije i CG. Naime, u Albaniji na ušću Belog i Crnog Drima, kod Kuksa je napravljena velika nasipa brana i tako je nastalo Radonjićko Jezero u Prizrenskoj Dolini, srpsko stanovništvo je raseljena i jezero je trebalo biti sve do Švanjskog Mosta tesnaca kroz koje je nekada isteklo Metohijsko More. Kao kompezaciju su Crnogorcima obećali produbljuje korita Reke Bojane i isušivanje velikih površina Skadarskog Jezera. Brana je pukla, jezero nije dostiglo željeni nivo i onda je Albanija odustala.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља