Графички колектив, култна галерија која на адреси Обилићев венац 27 постоји седам деценија и која је током тог времена била стециште и окупљалиште врхунских наших и страних уметника, до краја овог месеца мора да се исели из простора у којем се све до сада налазила. Где ће пребацити своју вредну графичку збирку и наставити своју делатност то још увек не знају и то је највећа невоља – према речима Љиљане Ћинкул, уметничке директорке, још се надају да ће тај проблем решити, заједно са надлежнима из Министарства културе и информисања и Секретаријата за културу града Београда. Јер, ова кућа културе, с озбиљном традицијом и реномеом, заслужује достојно решење.
Како подсећа Љиљана Ћинкул, пре три године дошло је до одлуке да се пословни простор у процесу реституције врати старим власницима (решење о враћању наследницима, породици Нинчић, Агенција за реституцију донела је 17. 7. 2015), и они су одлучили да га продају угоститељима, који би требало да ускоро на том месту отворе палачинкарницу.
Имајући то у виду, промена локације остала је једина могућност за ову галерију, основану после Другог светског рата, још 1949. Била је то тада пионирска установа, посебно када је реч о стварању наше савремене ликовне уметности, популаризацији, профилисању и постављању стандарда у уметничкој графици, која до тада није постојала у нашој земљи.
У бившој Југославији био је, свакако, један од водећих уметничких центара, а историју уметности када је наш простор питању, у другој половини 20. века и почетком 21. века, није могуће писати а да се не помене Графички колектив, истичу стручњаци. Ту су излагали Дали, Шагал, Вазарели, Еро, Фухс, установљене су и три награде: Велики и Мали печат и Грифон, све су цењене у домаћој јавности.
Поред изложби свих истакнутијих домаћих уметника у галерији су публиковани каталози, графичке мапе, монографије. Колекција уметничких радова износи преко 5.000 дела. Јединствени пројекат ентеријера и екстеријера галерије израдио је 1964. архитекта Пеђа Ристић и од тада па до данас унутрашњост није мењана.
