Политика Online - Превоз у Талину бесплатан, али карта мора да се очита
уторак, 14.08.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:14
„ПОЛИТИКА” У ЕСТОНИЈИ

Превоз у Талину бесплатан, али карта мора да се очита

За ову привилегију, неопходно је имати пријављен боравак, а рачуница каже да је град зарадио више од пореза на приход новорегистрованих становника него што је изгубио од карата
Аутор: Јелена Кавајапетак, 08.06.2018. у 22:00
(Фото Ј. Каваја)

Од нашег специјалног извештача
Талин – Када у центру главног града Естоније уђете у неки од трамваја, осећај је готово исти као да сте у београдском, посебно ако је реч о „шпанцима”, који чине половину талинске трамвајске флоте. У шпицу зна да буде гужва, аутомат најављује станице, а на сваком улазу је валидатор, само што овде чешће пишти него београдски „бусплус”. То помало збуњује госте из иностранства, будући да се Талин годинама рекламира као светска престоница бесплатног јавног превоза.

Иако је за 430.000 становника ова услуга већ пет и по година бесплатна, морају да прислоне персонализовану зелену картицу на читач или ризикују да плате казну која је иста као да је уопште немају – 40 евра. За разлику од Београђана, који су се због истог правила бунили и изборили да своју месечну карту очитавају само на почетку месеца, Талинци поштују прописе.

„Јесте малтретирање, али могу да ме казне. Претпостављам да морају да имају податке о броју путника да би превознику надокнадили трошкове”, коментарише једна путница у њиховој „двојци”.

Након референдума на ком је предлог подржало 75 одсто бирача, од јануара 2013. зелена картица од два евра омогућава грађанима вожњу у укупно 600 аутобуса, трамваја и тролејбуса. Обухваћени су и возови из приградских насеља и једна сезонска бродска линија ка острву које припада граду.

Циљ је био да се обезбеди покретљивост свих друштвених слојева, подстакне потрошња робе и услуга и смањи број аутомобила у граду. Премда нема јасних показатеља да је било који од њих остварен, од овог лета би по истом принципу требало да функционише свих 15 округа у земљи са 1,3 милиона становника.

До краја 2012, 40 одсто грађана најмање балтичке државе плаћало је месечну карту по пуној цени од 23 евра. Превоз је био бесплатан за 36 одсто становника (пензионери, деца), а 24 је плаћало повлашћену цену. Укупна стопа субвенција повећана је са 73 на 90 одсто.

Из буџета је надокнађен мањак од 12 милиона евра годишњег прихода од продатих карата, док пет милиона и даље долази од странаца и осталих Естонаца. Рачуница каже да је град у првим годинама приходовао више од пореза на приход новорегистрованих становника него што је изгубио од карата. Наиме, да би остварили право на бесплатан превоз, многи који су непријављени живели у Талину формално су регистровали боравак. У прве три године 36.000 грађана увећало је буџет града за 36 милиона евра и тај тренд се наставља, мада не почетном стопом.

Подаци показују да карту валидира 85 одсто становника. Очитавање је нужно да би град прилагодио број возила и мрежу линија и мотивисао грађане да пријаве боравак, објашњава шеф канцеларије ЕУ у Талину Алан Алакула, иначе дугогодишњи промотер шеме бесплатног превоза. Притужбе сличне оним у Београду да су паметне картице орвелијански метод надзора кретања чуле су се и у Талину, али Алакула мисли да то већину путника не брине.

„С техничке стране, страх је оправдан, али закони о чувању података су овде прилично строги. Град не сме да обрађује податке по полу и узрасту, што би било корисно за планирање саобраћаја, али је повереник забранио. Користимо само број путника и време очитавања, без икакве персонализације”, каже он.

Естонски званичник који је примио групу новинара из Србије признаје немају адекватан начин да утврде како је мера утицала на локалну економију.

„Укупан број путника повећао са за више од 10 одсто. Они са нижим приходима вероватно користе линије до тржних центара да нађу што повољније понуде, док они са вишим

оно што уштеде на таксију троше на изласке и забаву. Очигледно је да се више људи вози у вечерњим сатима него пре. Уз повећану цену паркинга, шест евра на сат у Старом граду и 4,8 у ширем центру цела 24 часа, остварен је циљ да се смањи број возила у центру града за шест до 10 одсто, али је за исто толико повећан њихов број на периферији”, каже Алакула.

Највећи страхови становника Талина – да се квалитет превоза неће одржати, да ће настати превелике гужве и да се превозници неће држати распореда – нису се остварили. Напротив, квалитет је побољшан, а после пет година просечна старост возила је смањена са 10 на осам година. Трамваји су ових дана долазили тачно у минут по реду вожње на свакој станици, мада грађани признају да није тако по лошем времену.

Успешан модел у престоници требало би да се од 1. јула, по одлуци Министарства за саобраћај, прошири на целу земљу, али изгледа да Естонија ипак неће бити прва земља на свету са бесплатним јавним превозом за све грађане, бар не још неко време.

Окрузима је препуштено да сами одлуче да ли ће прихватити средства из државног буџета за ову меру. До сада је пет округа одбило понуду, укључујући Хајру, која се протеже око Талина. У најгушће насељеном округу приватници покривају 40 одсто тржишта, па постоји страх да ће ове компаније пропасти, што би додатно оптеретило општине.

Противљење такође долази и од становништва са високим примањима које не користи јавни превоз, па не жели ни да га плаћа.

„Ту аргументацију смо чули и у Талину, али у мањини.

Надам се да ће се и преосталих пет округа прикључити јер биће тешко објаснити становништву зашто комшије имају бесплатан превоз, а они немају кад централна влада обезбеђује средства”, наглашава Алан Алакула.

Естонски званичник износи став да у градовима у којима се јавни превоз субвенционише са више од 60 одсто прелазак на бесплатан превоз може да буде добро решење. Из београдског секретаријата за саобраћај нисмо добили тражене податке о износу и уделу субвенција. Према раније изнетим подацима, креће се око 60 одсто, али се градска каса тешко може поредити са талинском. Са четири пута више становника, више него што има цела Естонија, буџет Београда је 870 милиона евра, док Талин располаже са 700 милиона евра.

„Убер” скуп по киши

Млада Естонка Ана каже да је добро што је превоз бесплатан, али жали се на прескуп паркинг. Често је јефтиније узети такси, а поред традиционалних, у Естонији је дозвољен рад неколико сервиса због којих се таксисти широм света, па и у Србији, дижу на протесте. Поред америчког „Убера” и руског „Јандекса”, већ дуго је на естонским улицама њихов домаћи старт-ап „Таксифај”.

Ана каже да увек бира старомодни такси јер не воли да даје податке кредитне картице, док њен земљак Мартин радије бира „Таксифај” или „Убер” јер су јефтинији.

Новинари из Србије који су у Талину боравили у организацији делегације ЕУ хтели су да искористе предност јефтиног превоза, али је „Убер” због повећане потражње због кише тог дана тражио троструко већу цену него претходног дана, па је такси испао три евра јефтинији.


Коментари0
a9993
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља