среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41
ОД НЕДЕЉЕ ДО НЕДЕЉЕ

Звук бриселске тишине

Док је Брисел углавном ћутао на најновије „стрелице” из Приштине, која је незадовољна улогом ЕУ, поново су се појавиле најаве да ће бити промењен формат дијалога Београда и Приштине
Аутор: Никола Белићсубота, 09.06.2018. у 22:00

Баш у тренутку када би увелико требало да решава питање статута Заједнице српских општина, на основу рока до 5. августа који је дала Европска унија, Приштина је одлучила да прекине разговоре у Бриселу, оштро критикујући ЕУ да се сврстава на страну Београда. Главни преговарач самопроглашеног Косова, Авни Арифи, претходних дана упро је прстом у тим комесарке Федерике Могерини, устврдивши да је он „постао десна рука српске делегације” и да ради само у интересу Србије јер инсистира једино на формирању ЗСО, што је иначе обавеза коју је приштинско руководство преузело пре пет година.

Док је косовски представник, иначе блиски сарадник премијера Рамуша Харадинаја, упућивао овакве љутите речи на рачун Брисела, шефица Канцеларије ЕУ на Косову Наталија Апостолова је, чини се, покушала да оправда најновије физичке нападе на Србе широм КиМ. Рекла је да тиме Албанци сада враћају „мило за драго”. Штавише, додала је да су забринути јер њихову независност није признало пет чланица ЕУ. Представници Срба с КиМ али и званичног Београда затражили су објашњење речи Апостолове.

Док је Брисел углавном ћутао на „стрелице” руководства Албанаца, у току претходне седмице поново су се појавиле најаве о променама формата разговора Београда и Приштине, уз укључење нових актера, што након последњих ломова не делује као немогућ сценарио. Појавили су се наводи да су неке чланице ЕУ незадовољне начином на који Брисел води дијалог, са захтевом да овај процес буде транспарентији и да се у њега активније укључе појединачне земље. Када је реч о Београду, председник Александар Вучић рекао је да је Србија задовољна што посредује ЕУ, али да не види што се у процес не би укључиле и Кина и Русија, ако већ 10 земаља мисли да се активира. Упитао је и зашто би у дијалогу требало да учествују само земље које признају независност Косова, уз закључак да није реално да питање КиМ буде решено без САД и Русије.

С друге стране, уз отворено незадовољство политичких представника Приштине улогом Брисела и уобичајене оптужбе на рачун Београда, настављени су и физички напади Албанаца на Србе широм КиМ. Српски представници из јужне покрајне више пута су упозорили да је безбедност нарушена и да прети даља ескалација. Нарочито од када су су почетком недеље Албанци упали у српску школу у близини Липљана, застрашујући децу, на дан када је пре 14 година свирепо убијен седамнаестогодишњи Димитрије Поповић.

Серију насртаја на Србе најзад су осудили и представници међународне заједнице, па је амерички амбасадор у Приштини Грег Делави поручио да је добро што полиција реагује, али и да мисли да „реакција треба да се побољша”. Међутим, и уз опаску да „све стране, укључујући и медије, морају опрезно да воде рачуна о томе шта пишу, да узму у обзир последице писања”. Делавијева опомена медијима стигла је у моменту када јавност у Србији све више страхује од оружаног напада Албанаца на север КиМ и непосредно пошто је косовска донела одлуку да преузме већинско власништво над рудником „Трепча”. Још су свежа и сећања на брутално хапшење директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића, уз упад специјалне јединице под командом Приштине на север КиМ.

Авни Арифи изјавио је да је тим Федерике Могерини постао „десна рука српске делегације”, јер захтева израду статута ЗСО, а шефица Канцеларије ЕУ на Косову Наталија Апостолова нападе Албанаца на Србе прокоментарисала је речима да им враћају „мило за драго”, као и да су забринути јер их не признаје пет чланица ЕУ

Фокус домаће јавности и протеклих дана био је усмерен према КиМ, али је део простора заузела и седница Скупштине Београда, на којој је изабран нови градоначелник – Зоран Радојичић. Ни ова седница није прошла без оштре полемике власти и опозиције, у којој су иначе протеклих дана најављена нова укрупњавања и промене. Наиме, нови шеф Демократске странке Зоран Лутовац, после победе на партијским изборима, истакао је да је ДС спреман на сарадњу и улазак у нови Савез за Србију, окупљен око Драгана Ђиласа.

Власт и опозиција полемисали су и на ванредном заседању Скупштине Србије посвећеном законским актима о банкарству и платним картицама. Дебата је том приликом вођена и о случају председника парламентарног Одбора за људска и мањинска права Меха Омеровића. Из СРС-а су захтевали да због привођења на франкфуртском аеродрому он поднесе оставку, док је његов страначки колега из СДПС-а Милорад Мијатовић одговорио да се „злоупотребљава један несрећни догађај”. Расправљало се због чега је је изашао из фри-шопа, не плативши узету козметику. Председница парламента Маја Гојковић покушала је да полемику закључи речима да је тема врло деликатна и замолила посланике да се уздрже од коментара „да ли је реч о кривичном делу крађе или нешто друго, док не добијемо извештај”.

У Скупштини је претходних дана била актуелна управо и тема Косова јер се с говорнице обратио председник парламента Словачке Андреј Данко, који је отворено поручио да би међународна заједница морала да буде више фер према Србији по овом питању. Званичник из Братиславе потврдио је да његова земља неће мењати став о једнострано проглашеној независности јужне српске покрајине. Када се таквим порукама једне чланице ЕУ додају и тумачења према којима је Шпанија затражила да буде активније укључена у дијалог у Бриселу, чини се да у Приштини заиста имају разлога да избегавају дијалог под покровитељством Европске уније, која је све даље од јединственог става о признавању косовске „независности”. И да буду забринути, како је то закључила Наталија Апостолова.


Коментари0
c9372
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља