недеља, 18.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 09.06.2018. у 22:00 Младен Кременовић

Спорења око босанског језика дошла до Аустралије

Амбасадор БиХ у Канбери рекао да је исправљена неправда јер босански језик није био равноправан са српским и хрватским, у РС бесни због „самовоље” дипломате
Амбасада БиХ у Канбери (Фото Амбасада БиХ)

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Повремена политичка превирања око босанског језика, која нису неоубичајена за свакодневне политичке прилике у БиХ и која се најчешће односе на (не)могућност његовог изучавања у Републици Српској, преселила су се и на терен Аустралије. Наиме, последња у низу јавних полемика која се на ту тему повела уследила је због активности и изјаве амбасадора БиХ у Канбери, који је пре неки дан најавио да први пут у историји средњошколци у Новом Јужном Велсу у Аустралији могу да изучавају босански језик. Како су објавили сарајевски медији, средњошколци пореклом из БиХ ће у тој аустралијској држави сваке суботе у школи „Ливерпул хај скул” моћи да изаберу изучавање босанског језика, како је то случај са српским и хрватским, који су на листу изборних предмета већ уврштени.

Из амбасаде БиХ у Канбери уведене новине описују као „историјски догађај и исправљање неправде”, те важан помак за босанску заједницу јер, како су рекли, све до минуле седмице тај језик није био равноправан са српским и хрватским. Овај статус босански језик већ има у државним школама у држави Викторија у Аустралији, известили су медији.

Но, српски представници у органима БиХ кажу како нису знали ништа о амбасадоровим активностима. „Све активности амбасадора могу се искључиво сматрати приватним активностима физичких лица које немају никакву подршку, ни сагласност надлежних институција”, саопштено је из Министарства спољних послова БиХ, којим руководи Игор Црнадак. Из кабинета члана Председништва БиХ из РС Младена Иванића саопштено је да за одвијање наставе на босанском језику у средњим школама у Новом Јужном Велсу не постоји никаква сагласност Председништва БиХ, те да је амбасадор БиХ у Аустралији Мирза Хајрић, уколико је и предузимао неке активности с тим у вези, то радио као приватно лице, а не као амбасадор БиХ.

Медији су за мишљење питали и неке српске лингвисте, који у сталним политичким настојањима да се босански језик што више озваничи виде и жељу за поништавањем српског и хрватског језика у БиХ кроз наметање универзалног „земаљског језика” за све конститутивне народе у БиХ. С друге стране, бошњачки интелектуалци поруке српских званичника разумели су као „порицање етничког идентитета једног народа”.

У Бањалуци цене да се реч „босански” у свему, па тако и називу језика, може употребљавати само уколико за то постоји сагласност сва три народа у БиХ, а да је у сваком другом случају по среди једнострано присвајање тог термина.

Сем честих превирања око босанског језика, нису неуобичајене ни полемике о активностима дипломата БиХ у иностранству, а последњи такав иступ око ког се полемисало, сем око најновијег о језику, десио се пре неки месец када се амбасадор БиХ у Русији Мустафа Мујезиновић сликао на Црвеном тргу са ратном заставом БиХ, поводом 1. марта, који се у Федерацији БиХ обележава као Дан независности.

Претходно се полемисало о отварању писма упућеног Младену Иванићу, које је преко Амбасаде БиХ у Хагу послато из Међународног суда у Хагу, али је у Сарајево стигло отворено, што се десило у време дипломатских активности везаних за намере бошњачких лидера да дође до ревизије пресуде БиХ против Србије.

Коментари3
adea0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Goran Mesing
Taj jezik se moze zvati u lingvistickom smislu samo Srpski ,zasto,zato jer je nastao etnogenezom jednog naroda ,dakle jedan jezik ne nastaje etnogenezom tri ili cetiri naroda !Kao dokaz da se u srednnje veku misli na jedan narod koji govori ovim jezikom je upravo onaj koga Hrvati nazivaju svojim a on sebe je zvao Dalmatincem ,to je Bartol Kasic koji je napisao prvi Srpski Recnik a nazvao ga je" Ilirski"Da je mislo na Srpski ,vec u sledecem delu ,Bibliji nedvosmisleno kaze Lingua Ilyrica sive Serviana ,dakle Ilirski ili Srpski jezik .U Trecem svom delu djelo "De variis versonibus slavonicis, dalmaticis seu illyricis et serblianis seu ruthenicis", kaze :Srbi se u rječniku i načinu govora malo razlikuju od Bosanaca, čije narječje, po mome sudu, treba smatrati općenitijim i boljim među ilirskim (citaj Srpskim ,jer to kaze u Bibliji ) narječjima." Angelo Roccha :Od svih naroda koji govore Lingua Servijana Bosna ima najcistiji a sledi je Srbija ,dakle u svim sl. radi se o Srpskom jeziku.
Tomislav K
Netočno. Činjenica je da Kašić nije nigdje izričito nazivao svoj jezik hrvatskim, nego ga je zvao lingua illyrica ili jezik slovinski, bosanski, dalmatinski ili dubrovački (pretpostavlja se da se je u to zapleo iako su Hrvati njegova doba jezik nazivali arvackim zato što se bojao mletačkih vlastiju te zbog nekih drugih utjecaja). No dovoljno je bilo pogledati njegovo gramatičarsko djelo Institutiones linguae Illyricae gdje među pridjevima kojima se označava nacionalnost stoji "Slovinski=Illyricus", a u njegovom rječniku stoji "Harvacchi=Sclavono, Harvatski=Sclavone, Harvat=Croato", čime se vidi da su to sve istoznačnice za Kašića. Njegovo razlikovanje jezika se vidi i kod grupiranja prijevoda Biblije, gdje svoj prijevod stavlja u jednu skupinu i naziva ga slavonicis, dalmaticis seu illyricis, a drugu skupinu naziva serblianis seu ruthenicis.
Милорад Ч
Да ли би се у овом тексту говорило о увођењу "словенског", како кажу Словенци, или "словеначког" језика у аустралијским школама, да је била реч о језику словеначког народа? Препорука Одбора за стандаризацију српског језика постоји већ 20 година. А недавно је и обновљена.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља