недеља, 21.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:49
ЧЕЛНИЦИ ГЛАВНОГ ГРАДА

Београд водили деца устаника, доктори, архитекте ...

На челу српске престонице у 19. веку били отац и син Милош и Михаило Богићевић. – Период од друге половине осамдесетих 19. века до првих година 20. века обележили су градоначелници који су после ове високе функције напредовали до високих функција у држави
Аутор: Дејан Алексићнедеља, 10.06.2018. у 09:52
У другој половини 19. века када je за мање од пет година Београд имао чак седам градоначелника наш главни град добио је модерно здање Народног позоришта и први урбанистички план који је израдио Емилијан Јосимовић (Фото Т. Јањић)
Готово пуних пет година градом је управљао Живко Карабиберовић у чијој ери је кренула градња Главне железничке станице, железничког моста преко Саве и прве српске пруге од Београда ка Нишу (Фото Д. Јевремовић)
Крајем 20. века на чело Београда дошла је први пут и жена. То је била др Слободанка Груден у чије време се градила станица прва савремена подземна железничка станица у земљи „Вуков споменик” (Фото Н. Марјановић)

Незванично важи за трећу најјачу функцију у нашој земљи, после функција председника и премијера Србије. На њој су се многи калили пре него што су постајали министри или премијери. Неке од њих Београђани не памте по добром, неких се уопште и не сећају, али има и оних који су житељима престонице прирасли за срце због онога што су у току свог мандата оставили нашем главном граду.

Последњи који је добио прилику да се докаже на челу престонице и да покуша да буде један од омиљених градоначелника Београда је професор др Зоран Радојичић. Он је ове недеље добио част да уђе на списак који је почео да се формира маја далеке 1839. године. Тада је за првог челника Београда именован Илија Чарапић, син чувеног устаника Васе Чарапића. Млађи Чарапић се на челу Београда задржао нешто више од годину дана, када га је на тој функцији наследио Милош Богићевић, син устаника Антонија Богићевића. Његов мандат трајао је још краће, свега четири месеца.

После деце устаника кормило Београда преузео је Младен Жујовић, отац чувеног српског геолога Јована Жујовића. Старији Жујовић Београд је водио до краја 1841.

Али, после овог тројца на челу Београда, уследила је пауза од око 15 година, колико није постојала функција која је пандан данашњем градоначелнику. Тек 1855. за новог челника престонице Србије именован је Стојан Делимирковић, али опет су до половине шездесетих година 19. века уследили прекиди у именовању. У другој половини те деценије, за мање од пет година Београд је имао чак седам градоначелника. У доба честих именовања и смењивања, наш главни град добио је модерно здање Народног позоришта и први урбанистички план који је израдио Емилијан Јосимовић.

Прва нешто значајнија дужа градоначелничка ера била је од марта 1872. до августа 1878. када је први човек Београда био Димитрије Поповић. Убрзо после њега, скоро пуних пет година градом је управљао Живко Карабиберовић у чијој ери је кренула градња Главне железничке станице, железничког моста преко Саве и прве српске пруге од Београда ка Нишу.

Један лекар, као што је то данас Зоран Радојичић, на чело престонице дошао је у лето 1884. То је био први наш школовани хирург Владан Ђорђевић. Његов мандат обележило је убрзано претварање вароши у модеран европски град. У то доба у Београду се уређују водовод и канализација, а из престонице српске краљевине са тек изграђене Главне железничке станице кренуо је први воз.

 

 

 

Најдужи и најплодоноснији мандат имао је, свакако, Бранко Пешић, градоначелник по чијим резултатима се мери успех сваког његовог наследника  

Период од друге половине осамдесетих 19. века до првих година 20. века обележили су и градоначелници који су после ове високе функције у главном граду напредовали до високих функција у држави. Једно од тих имена је и Михаило Богићевић који је у високој државној политици био и министар грађевинарства, а осим тога он је био и син једног од првих челника Београда Милоша Богићевића. Свакако најзначајније име међу њима је Никола Пашић који је у неколико наврата био председник владе.

У доба Карађорђевића, од 1910. до 1914. Београд је водио и Љубомир Давидовић, оснивач Демократске странке, а последњи челник престонице пре окупације у Првом светском рату био је Ђорђе Несторовић.

Пандани функцији коју данас познајемо као градоначелник Београда раније су биле функције председника београдске општине и председника Скупштине града

Ера релативно кратких мандата на функцији првог човека престонице поново је била пракса после рата од 1919. до 1926.  Овај период остао је упамћен и по мандату Филипа Филиповића који је на тој функцији остао свега неколико дана. Како је остало забележено, он је вођење града требало да преузме као представник комуниста који су победили на изборима, али му није дозвољено.

Први нешто дужи мандат после рата имао је Коста Кумануди у чије доба је одлучено да стална адреса „Победника” буде Београдска тврђава.

У међуратном периоду Београд је више од четири и по године водио и један од најпознатијих градоначелника у историји нашег главног града – индустријалац Влада Илић. У његовој ери престоница Краљевине Југославије добила је зоо-врт, палату „Албанија”, Старо сајмиште, велелепни Мост краља Александра, Мост краља Петра Другог, Главну пошту, Споменик незнаном јунаку на Авали... На сајму на левој обали Саве 1938. главни град Краљевине Југославије се први пут срео са телевизијом.

После овог убрзаног развоја и доласка нових мода у Београд, уследила је нацистичка окупација и једно од најмрачнијх градоначелниковања. На челу престонице у то доба био је Драги Јовановић. Он је Београд, као блиски сарадник окупатора, водио од 1941. до октобра 1944. Побегао је у току ослобођења, али је убрзо ухваћен и погубљен.

У послератној комунистичкој Југославији уследило је доба нешто дужих и стабилнијих мандата. Од 1947. до 1951. град је водио Нинко Петровић када је на мочварном тлу почело уздизање Новог Београда. Најдужи и најплодоноснији мандат имао је, свакако, Бранко Пешић, градоначелник по чијим резултатима се мери успех сваког његовог наследника. Јер када се прошета само ширим центром Београда и када се погледају „Газела”, Теразијски тунел, Мостарска петља главна асоцијација је управо Пешић.

После њега је дошао Живорад Ковачевић у чије доба је Београд добио ново обележје – конгресни „Сава центар”. Неколико година уочи распада СФРЈ за кормилом Београда био је Александар Бакочевић у чијој ери је Кнез Михаилова претворена у пешачку зону.

Крајем 20. века на чело Београда дошла је први пут и жена. То је била др Слободанка Груден у чије време се градила станица прва савремена подземна железничка станица у земљи „Вуков споменик”. Слободанка Груден није имала нимало лак задатак јер је престоницу преузела када су нашој земљи уведене међународне санкције и када је владала хиперинфлација.

Последњих година минулог века и почетком 21. столећа опет су у моди биле честе смене градоначелника и статуси в. д. градоначелника. Тих година Београд су водили Зоран Ђинђић, потоњи премијер, Војислав Михаиловић, унук Драже Михаиловића, Милан Ст. Протић, праунук политичара Стојана Протића...

Убрзо после њега на водећу градску функцију именована је друга жена у историји Радмила Хрустановић. Она је главни град водила од 2001. до 2004. када је на директним изборима за градоначелника изгласан Ненад Богдановић. Због његове изненадне смрти уследио је нови период в. д. статуса до избора Драган Ђиласа који је Београдом управљао од 2008. до 2013. када је Београд добио савремене трамваје, преуређени Булевар краља Александра, али и после много година ново обележје – Мост на Ади.

Ђиласа је наследио Синиша Мали. У његовој ери Београдом су протутњали први електробуси, почело је ширење пешачке зоне, а оронуле фасаде у центру су после много година засијале. Као и неки његови претходници, и Мали је из градске фотеље потом отишао у државну.

Дуги мандати и повратак на чело града

По дугим мандатима остали су упамћени Бранко Пешић, који је Београд водио десет година и његов наследник Живорад Ковачевић, који је на челу града био осам година. Али, осим неколико градоначелника који су без прекида улазили у нови мандат, има и више њих који су са ове функције одлазили па се на њу враћали – Глигорије Јовановић, Живко Карабиберовић, Никола Пашић, Михаило Богићевић, Никола Стевановић, Коста Главинић, Михаило Марјановић и Ђурица Јојкић. Чак два пута на челну градску функцију враћао се Милован Маринковић.

По три пута Никола, Коста и Михаило

Најчувеније име међу челницима Београда је Бранко, али када је реч о најучесталијем имену првог човека нашег главног града, ситуација је другачија. На челу града најчешће су се налазили Никола (Стевановић, Пашић, Стаменковић), Коста (Јовановић, Главинић, Кумануди) и Михаило (Терзибашић, Богићевић, Марјановић). Овом списку допринео је и нови градоначелник. Именовањем Радојичића престоница је добила трећег Зорана на челу. Пре њега то су били демократе Зоран Ђинђић и Зоран Алимпић.


Коментари3
19804
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Божидар
Очекујем наставак II деца оних који су се борили у I Св. Рату а онда да видимо у наставку III шта су урадила партизанка деца.
gile
Isto kao i danas !!?? Jedina je razlika sto danasnji uzivaju veliko poverenje u smislu bavljenja necasnim poslovima. U to skoro niko ne sumnja. Da li je i onda bilo ono "od oca je ostanulo sinu" (Kragujevac....) ? E,o cemu mi iznosimo price...
Божидар
А јел може неки наставак да видимо како се даље напредовало? Прескочите фонтану на Славији, прескочите Прокоп јер је то заправо направљено 70 тих година.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља