уторак, 19.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 10.06.2018. у 22:02 Владимир Вукасовић

Јор­дан­ско чво­ри­ште бли­ско­и­сточ­них пре­ви­ра­ња

Про­те­сти ко­ји су до­ве­ли до остав­ке пре­ми­је­ра по­ве­за­ни су сa ме­ра­ма штед­ње, али и с од­бле­сци­ма „арап­ског про­ле­ћа”, ми­грант­ском кри­зом и па­ле­стин­ским пи­та­њем
Протести у Јордану (Фото АП)

Ме­ре штед­ње за­ве­де­не по­сле спо­ра­зу­ма с Ме­ђу­на­род­ним мо­не­тар­ним фон­дом довелe су до ма­сов­них про­те­ста и др­ма­ња вла­де у Јор­да­ну. Кри­за у ха­ше­мит­ској кра­ље­ви­ни има и узро­ке ду­бље од дра­стич­ног по­ве­ћа­ња по­ре­за и дру­гих на­ме­та за пу­ње­ње др­жав­ног бу­џе­та. Као што је у ра­зним на­вра­ти­ма ова на­из­глед скрај­ну­та арап­ска зе­мља би­ла ва­жан са­ве­зник из дру­гог пла­на за мно­ге ве­ће игра­че, пре­ко Јор­да­на се са­да, пре­те­ћи да му скр­ше ле­ђа и ко­ле­на, пре­ла­ма­ју мно­ги зна­чај­ни про­це­си. На де­лу у јор­дан­ским пре­ви­ра­њи­ма су: од­бле­сци „арап­ског про­ле­ћа“, по­сле­ди­це ирач­ке ин­ва­зи­је и си­риј­ског ра­та, пре све­га раз­ли­ва­ње из­бе­гли­ца ре­ги­о­ном, те па­ле­стин­ско пи­та­ње и са­у­диј­ско пре­стро­ја­ва­ње.

Де­мон­стра­ци­је су у Јор­да­ну по­че­ле у ја­ну­а­ру, да би про­те­кле не­де­ље, по­што вла­да ни­је пре­ста­ја­ла да уво­ди но­ве на­ме­те и по­ди­же це­не још ви­ше про­из­во­да, на ули­ца­ма гра­до­ва ши­ром ове ма­ле зе­мље оку­пи­ле де­се­ти­не хи­ља­да љу­ди. Јор­дан­ци­ма се ни­је сви­де­ла иде­ја да они од­мах из­ве­сно по­ста­ну још си­ро­ма­шни­ји да би се др­жа­ва, ко­ју оп­ту­жу­ју да жму­ре­њем на раз­ма­ха­ну ко­руп­ци­ју пу­шта но­вац да оти­че низ цр­ну ру­пу, убу­ду­ће евен­ту­ал­но из­ву­кла из еко­ном­ских му­ка. 

Вла­сти­ма се мо­ра при­зна­ти да су, пре не­го по­ску­пље­њи­ма, из кри­зе на­сто­ја­ле да се из­ву­ку по­мо­ћу стра­ног нов­ца, али се с тим мо­ра­ло пре­ста­ти кад је јав­ни дуг у са­мо не­ко­ли­ко го­ди­на ско­чио за два­де­се­так од­сто, на 95 про­це­на­та БДП-а, без по­бољ­ша­ња оп­штег ста­ња јор­дан­ских фи­нан­си­ја и уз раст не­за­по­сле­но­сти на око 18 од­сто. Остав­ши без знат­ног де­ла стра­не по­мо­ћи, зва­нич­ни Аман, јед­на од арап­ских пре­сто­ни­ца нај­ску­пљих за жи­вот, ус­пео је до­би­ти за­јам од ММФ-а, али је овај по­ве­ри­лац зах­те­вао ра­ци­о­на­ли­за­ци­ју др­жав­не ка­се, ко­ју је Јор­дан по­чео до­во­ди­ти у ред оним што је под­бу­ни­ло гра­ђа­не: се­ри­јом све те­жих уда­ра на њи­хов џеп. Ста­ње би би­ло лак­ше да Јор­дан не из­др­жа­ва мно­штво из­бе­гли­ца из Си­ри­је. Уз све оне ко­ји су из­бе­гли из Ира­ка и с дру­гих бли­ско­и­сточ­них рат­них и тру­сних под­руч­ја, ра­чу­на се да су око че­твр­ти­не тре­нут­них ста­нов­ни­ка Јор­да­на, пре­ма не­ким ра­чу­ни­ца­ма и ви­ше од то­га, за­пра­во стран­ци, то јест из­бе­гли­це. Јор­дан има ту не­сре­ћу да су га ми­мо­и­шли наф­та и оста­ли ре­сур­си, па је од­у­век био за­ви­сан од стра­не по­мо­ћи и оно­га што су га­стар­бај­те­ри сла­ли ку­ћи из имућ­ни­јих др­жа­ва ре­ги­о­на. Услед па­да це­не наф­те и еко­ном­ске кри­зе ко­ја је по­гу­ра­ла и „арап­ско про­ле­ће“, стра­ног нов­ца је све ма­ње и Јор­дан је упао у про­бле­ме.

Пре­ста­нак из­да­шних упла­та Са­у­диј­ске Ара­би­је, по­мо­ћи ко­ја се ме­ри­ла ми­ли­јар­да­ма до­ла­ра, на­ро­чи­та је не­во­ља за Јор­дан. И та на­гла од­лу­ка Ку­ће Са­у­да мо­жда има ве­зе с из­бе­гли­ца­ма, али с они­ма ко­ји су одав­но по­ста­ли Јор­дан­ци. Ве­ћи­на др­жа­вља­на те зе­мље за­пра­во су по­том­ци из­бе­глих Па­ле­сти­на­ца, за ко­је се ве­ру­је да се не­ће сло­жи­ти с на­вод­ном по­др­шком Са­у­ди­ја­ца аме­рич­ком пла­ну за ре­ше­ње па­ле­стин­ског пи­та­ња, ко­ји би уско­ро тре­ба­ло да бу­де обе­ло­да­њен. Оче­ку­је се да ће тај пред­лог би­ти на­кло­њен Изра­е­лу и не­по­во­љан по Па­ле­стин­це, као и да је, пре­ма не­ким из­ве­шта­ји­ма, јор­дан­ски краљ Аб­ду­лах Дру­ги већ про­те­сто­вао због то­га. Ка­зна за ње­га, дис­тан­ци­ра­ње од ње­го­вог на­ро­да и же­ља за са­рад­њом с Изра­е­лом, ка­ко се спе­ку­ли­ше, на­гна­ли су Са­у­диј­ску Ара­би­ју да об­у­ста­ви по­моћ Јор­да­ну. Ме­ди­ји по­пут „Њу Ара­ба“, по­ве­за­ни с ка­тар­ском ди­на­сти­јом, ти­ме и су­прот­ста­вље­ни Са­у­диј­ци­ма, ина­че су око Но­ве го­ди­не пре­но­си­ли гла­си­не да је нео­че­ки­ва­но пен­зи­о­ни­са­ње дво­ји­це бра­ће и јед­ног ро­ђа­ка Аб­ду­ла­ха Дру­гог из вој­ске ис­ход за­ве­ре у ко­јој су они, под­сти­ца­ни из Ри­ја­да, сме­ра­ли да сврг­ну јор­дан­ског кра­ља.

Ако не на са­у­диј­ском дво­ру, Аб­ду­лах Дру­ги ва­жи за оми­ље­ног у зе­мљи. От­ка­ко је пре­у­зео власт 1999. го­ди­не, ни­је­дан од ве­ћих про­те­ста и не­ми­ра ни­је му окр­њио ауто­ри­тет, до­брим де­лом за­то што се увек др­жао као да је из­над днев­не по­ли­ти­ке, пре­пу­шта­ју­ћи вла­ди да, у до­го­во­ру с њим, по­вла­чи по­те­зе и без про­бле­ма сме­њу­ју­ћи пре­ми­је­ре кад би се не­ка од­лу­ка по­ка­за­ла пре­ви­ше не­по­пу­лар­ном. Уз на­вод­но раз­о­бру­че­ну ко­руп­ци­ју, то је ство­ри­ло др­жа­ву са­свим не­тран­спа­рент­ну, она­кву ка­ква је на дру­гим ме­сти­ма у арап­ском све­ту им­пло­ди­ра­ла у та­ко­зва­ном „про­ле­ћу“ 2011. го­ди­не.

Та­да је не­за­до­вољ­ство ма­са пот­па­ли­ла еко­ном­ска кри­за у не­по­ти­стич­ким и кли­јен­те­ли­стич­ким си­сте­ми­ма чи­је су вла­да­ју­ће кли­ке по­ста­ле ра­њи­ве на­кон што су по­да­ни­ци схва­ти­ли да ће, осим лич­них сло­бо­да, из­гле­да мо­ра­ти да се од­рек­ну и хле­ба. Лич­ни углед Аб­ду­ла­ха Дру­гог, ши­ро­ко­гру­ди­јег пре­ма на­ро­ду не­го што су то не­ки дру­ги вла­да­ри ме­ђу Ара­пи­ма, ра­ди у ње­го­ву ко­рист, али по оста­лим па­ра­ме­три­ма се Јор­дан, ма­да ап­со­лут­ног по­кла­па­ња не­ма, опа­сно при­бли­жио ста­њу из 2011.

Ком­про­ми­си са јав­ним мње­њем и спрем­ност на уступ­ке прет­ход­них го­ди­на су учи­ни­ли мно­го за Аб­ду­ла­ха Дру­гог, па је и са­да пре­ми­јер Ха­ни ел Мал­ки под­нео остав­ку а на ње­го­во ме­сто је до­ве­ден пре­ђа­шњи ми­ни­стар обра­зо­ва­ња Омар ел Ра­заз, ко­ји је, ја­вља Ал Џа­зи­ра, на­вод­но спре­ман да пот­пи­ше од­у­ста­ја­ње од нај­те­гоб­ни­јих на­ме­та ко­ји су сру­ши­ли ње­го­вог прет­ход­ни­ка. Ипак, про­те­сти се на­ста­вља­ју.

Коментари1
f1224
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Иван Р
Нису им сметали конвоји из Сауди Арабије и Катара за Сирију. Сад им дигну трошкове па се одмах буде. Подсећају ме на неке.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља