уторак, 25.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25

Савет Универзитета у Крагујевцу позвао на седницу премијерку и министра просвете

понедељак, 11.06.2018. у 14:48
Ректорат Универзитета у Крагујевцу (Фото Б. Карталовић)

КРАГУЈЕВАЦ –Савет Универзитета у Крагујевцу упутио је позив премијерки Ани Брнабић и министру просвете Младену Шарчевићу да присуствују седници Савета на којој ће се разматрати решење министра о разрешењу дужности ректора тог универзитета Небојше Арсенијевића. У позиву за седницу се наводи да је министар позван да лично образложи акт који је донео 4. јуна, а премијерка да својим присуством седници „учини част” с обзиром да је јавно указала на непоштовање и злоупотребу аутономије Универзитета од стране Савета Универзитета у Крагујевцу.

Седница Савета Универзитета у Крагујевцу је заказана за 18. јун у 12 часова.

Савет је ове године два пута одбио да разреши дужности ректора Небојшу Арсенијевића и да поништи јавну исправу о стеченом звању или називу доктор наука његовом сину Александру Арсенијевићу. (Бета)


Коментари2
d2413
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Profesor dr Dragan Pavlovic, Pariz
У већини европских универзитета : Диплома доктората потврђује да је кандидат показао способност за самосталан научни рад са свиме што тај рад подразумева и да је способан да о том раду напише научни текст. Кандидат најчешће претходно има диплому неке високошколске установе, мада то није обавезно. Сам рад може бити јединствен, нов рад или збирка серије претходних радова (кумулативан) и мора бити релативно скорашњег датума. Докторат се може бранити на основу научног рада, али се диплома може добити само ако писани документ („објект“) такође постоји, што је готово увек случај. Један наставник, који је за додељивање такве дипломе оспособљен (има звање „docent“, има „хабилитацију“ и venia legendi, он је тутор), као и докторска комисија од 3-5 чланова, морају предходно да прихвате рад. Диплома се издаје после успешне одбране и евентуалних допуна, а такав рад се депонује у библиотеци факултета. Комисије за докторате и Савет факултета су, у одлучивању о изузецима у тој процедури, суверени.
Стеван Марковић
Da bi neko bio doktor nauka, fakultet nije potreban, potreban je doktorat, naucni rad.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља