четвртак, 21.06.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:20

На изборној листи за САНУ 44 кандидата

За редовне чланове предложено је 18 имена, док је 26 оних који имају шансу да се нађу међу дописним чланством. Оптужбе за пропусте у процедури нису тачне, каже Зоран В. Поповић, потпредседник САНУ
Аутор: Милица Димитријевићпонедељак, 11.06.2018. у 15:43
Академик Зоран В. Поповић, потпредседник САНУ, саопштава представницима медија имена кандидата (Фото Танјуг)

На изборној скупштини Српске академије наука и уметности, која је заказана за 8. новембар, гласаће се о 18 кандидата за редовне чланове (из постојећег дописног чланства) и 26 за нове, односно дописне чланове (они који имају шансу да уђу у Академију) обавестио је јуче медије академик Зоран В. Поповић, потпредседник САНУ.

Кандидати за редовне чланове Одељења за математику, физику и геонауке са двотрећинском подршком одељења су Зоран Радовић, Милан Судар и Миодраг Матељевић, док је једини кандидат за дописног члана, са двотрећинском подршком одељења, Жељко Шљиванчанин. Кандидати за редовне чланове Одељења хемијских и биолошких наука, са двотрећинском подршком одељења су Слободан Милосављевић, Радмила Петановић и Радомир Саичић, кандидат за дописног члана, са двотрећинском подршком одељења је Тања Ћирковић Величковић, а кандидати за дописне чланове са добијеном већином гласова (без подршке одељења) су Алекса Обрадовић, Марјан Никетић и Павле Павловић. Што се тиче Одељења техничких наука, за редовног члана са подршком одељења кандидован је Милош Којић, а без подршке одељења Велимир Радмиловић, док ниједан од троје кандидата за дописне чланове није добио подршку одељења, а то су: Влада Вељковић, Славиша Трајковић и Драгослав Шумарац. О Зорану Кривокапићу, Милораду Митковићу и Петру Сеферовићу гласаће се као о кандидатима за редовне чланове са подршком одељења када је у питању Одељење медицинских наука, а једини кандидат за дописног члана тог одељења, без подршке одељења је Татјана Симић. Четворо је кандидата за редовне чланове за Одељење језика и књижевности, и то са подршком одељења, и то су Горан Петровић, Злата Бојовић, Слободан Грубачић и Милован Данојлић, и толико има кандидата за дописне чланове овог одељења, али без подршке одељења, и то су Јован Делић, Зоран Пауновић, Љубинко Раденковић и Михајло Пантић. Једини кандидат за редовног члана за Одељење друштвених наука, и то са подршком одељења је Александар Костић, петоро их је кандидовано за дописне чланове, и то су Алпар Лошонц и Павле Петровић са подршком одељења, и Слободан Антонић, Милена Драгићевић Шешић и Мирјана Рашевић без подршке одељења. Љубодраг Димић кандидат је за редовног члана Одељења историјских наука са подршком одељења, а четворо је кандидата за дописне чланове, Драган Војводић, Вујадин Иванишевић и Мира Радојевић, сви са подршком одељења, и Ђорђе Бубало, без подршке одељења. Милица Стевановић преложена је као кандидат за редовно чланство Одељења за ликовне и музичке уметности са подршком одељења, коју су добили и Јелена Јовановић и Сава Халугин, као кандидати за дописне чланове овог одељења, док су Борислав Стојков и Милета Продановић кандидати за дописне чланове без подршке одељења. За иностране чланове предложени су Џелал Шенгор за Одељење за математику, физику и геонауке, Мирослав Крстић и Мауро Ферари за Одељење техничких наука и Еуђен Симион за Одељење језика и књижевности. Како је рекао Поповић, уколико свих 26 предложених за дописне чланове буду примљени садашњи број од 133 академика увећаће се и износиће 159, што је у складу са уведеним правилом „нумерус клаузус”, које укупан броја чланова ограничава на 160, а које је уведено прошлогодишњом изменом Статута САНУ.

– Србија је последња у региону по броју академика према броју становника. Када је САНУ имала 142 члана по завршетку претходне Изборне скупштине у просеку било је 1,9 академика на 100.000 становника, док је у Македонији било 2,2, у Хрватској 4,9, у Словенији 5,1, у Црној Гори 7 – истакао је Поповић.

Према добијеним подацима, на списку оних који су били предложени за кандидате било је укупно 63 оних које су кандидовала одељења САНУ (од њих је пет било предложено истовремено и ван САНУ), Огранци САНУ у Нишу и Новом Саду номиновали су по седам кандидата, а предлога ван САНУ било је 95. Што се тиче одељења друштвених наука, које је најмалобројније (тренутно има само 6 чланова), у које у претходном изборном циклусу нико није био примљен и које је функционисало с доста проблема у последње време, ван САНУ кандидовано је 25 имена. Неки од оних који су на овај начин били у оптицају, а који нису уврштени на коначну листу о којој ће се гласати када је реч о овом одељењу су: Ђорђе Кадијевић, Љубомир Маџар, Драган Симић, Слободан Самарџић, Драган Симеуновић, Мирољуб Јевтић, Милан Брдар, Јелена Ђорђевић, Слободан Дивјак, Загорка Голубовић, Марија Богдановић, Драгољуб Мићуновић. У истој позицији када је реч о Одељењу историјских наука су Миомир Кораћ, Софија Стефановић и Латинка Перовић, у случају Одељења језика и књижевности међу онима о којима се на крају неће гласати су Зоран Живковић, Срба Игњатовић, Јован Зивлак, Милован Витезовић, док су, када је у питању Одељење ликовне и музичке уметности, између осталих, то Добри Стојановић, Зоран Ерић, Ивана Стефановић, Милош Шобајић. Међу онима чија је кандидатура одбачена из формалних разлога су Светлана Слапшак, Милош Арсенијевић, Радомир Дамњановић Дамњан и Сава Ракочевић.

На новинарско питање о нападима кандидата који се нису нашли на коначној листи, а који су јавно говорили о пропустима у процедури, захтевајући да се она понови, Поповиће је рекао:

– То су потпуно нетачне оптужбе. Актуелни изборни циклус одвија се начелно под истим правилима и са истим временским оквиром као и низ претходних и нема потребе да се покрене поново. Није направљен ниједан прекршај. Ако неко није предложен, а налази да они који јесу нису добри, то што његов рад није уочен није ствар само Академије већ целог друштва, док није тачно да није отворен материјал оних чија су достигнућа уочена као вредна па су предложени али нису прошли. Уосталом, ретко је ко и изабран из првог покушаја. Тврдње да се САНУ налази у кризи такође нису тачне, током протекле године кроз њене сале и галерије прошло је више од 170.000 суграђана који су учествовали или присуствовали догађајима који су иницирани свака 1,4 дана.

Он је најавио да ће до септембра јавности бити стављена на увид целокупна документација свих кандидата – одлуке одељења, реферати и мишљења о предложеним кандидатима па ће установе, удружења и појединци моћи да поднесу Председништву САНУ у писаној форми своје приговоре.


Коментари12
529ae
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dejan
SANU je beskorisna ukoliko akademici ne budu volontirali po oblastima kojoj pripadaju/medicina,poljoprivreda.../ i samo jednom mesecno da dodju u zgradu SANU da podnesu izvestaj o svom radu na terenu.Ukoliko se desi da negde u sumi na njivi ili slabo opremljenoj bolnici,ambulanti ostave svoj 'zivot' ,onda je to ljubav prema domovini.Do sada je to bila sodoma i gomora,ciganluk.Pitajte predsednika SANU kiliko je puta bio u Gracanici,Kosovskoj Mitrovici,Dimitrovgradu,Boru...da ordinira,da se druzi sa bolesnicima...uvazeni neurolog.Na zalost gordosti je previse u nasem narodu.
Miodrag
Akademik!To moze biti samo osoba koja je dala kolosalni doprinos i ogromne izvanredne retultate u domenu vrhunskih,drustvenih naucnih i kulturnih dostignuca.Sve vrste drugacijih kriterijama i procedura su jednostavno-neprihvatljiva birokratska ili partijska farsa.
dragoljub
Srpska Akademija nauka je bila institucija dostojna poštovanja. Birati akademike po broju stanovnika ? BUDALAŠTINA !!! Akademsko zvanje se ZASLUŽUJE - ZNA SE KAKO. Ako počnu u Akademiju nauka da "ulaze" lica po ključu - Akademija postaje beskorisna. Sprečite to !!!
Zoran Pesic
Zasto niste arheologa Koraca predlozili nego nepoznatog Vujadina? Sve naopako!
Ненад Кебара
Ако проф. др Радмило Маројевић, најзначајнији српски слависта након Радосава Бошковића, никада није предложен за члана САНУ, ако то није ни проф. др Петар Милосављевић, реафирматор српске историјске филологије и аутор најбоље методологије науке о књижевности на јужнословенском простору и ако никада, па ни овај пут, није изабран ни најзнаменитији живи србиста проф. др Милош Ковачевић, онда ова установа не полаже право на атрибут "српска", а биће ни на "научна".
Александар Гордић
Да ли је ова Кебара (ако уопште постоји) чула шта је тај дођош Maroević, који не уме ни да говори на српском, радио у време када је пре двадесетак година био на власти, као партијски секретар? Кебара је очигледно неупућена у овдашња збивања, па зато и предлаже некакве Ковачевиће и друге мигранте, као да у Србији више нема Срба, него само придошлица.
Препоручујем 0

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља