недеља, 24.06.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:32

Млади војвођански парови куће се на селу

За четири године Војводина купила сеоске куће за 188 породица. – И у 2018. пристигло је знатно више пријава него што је било новца
Аутор: Снежана Ковачевићпонедељак, 11.06.2018. у 23:00
Тијана и Борислав Станишић са ћеркицом Ленком добили нови дом у Вишњићеву (Фото С. Ковачевић)

Нови Сад – Њихово Вишњићево у Срему дели судбину многих других српских села која се демографски празне – има тек хиљаду и по житеља, али је млади брачни пар Тијана (25) и Борислав (31) Станишић одлучио да ту и остане. Узели су се пре три године, пре два месеца добили су ћеркицу Ленку, а сада ће имати и своју кућу. Желели су да се одвоје од родитеља, да живе сами, и то им се сада остварује. Усељавају се у сеоску кућу са окућницом коју купују захваљујући милион динара које су бесповратно добили из буџета Војводине. Један од конкурсних услова био је да на тој адреси остану наредних десет година.

„Обоје смо из истог места, волимо село и зато смо одлучили да останемо на селу, да не идемо у град. За сада само супруг ради, иначе имамо малу бебицу од два месеца, ја нисам у могућности да радим, али планирамо у склопу окућнице да посадимо лешник или нешто тако”, прича нам Тијана Станишић која је јуче у згради покрајинске владе, заједно са супругом, потписала уговор о додели субвенције.

Међу 30 парова који ће ове године добити субвенцију за куповину сеоске куће јесу и Наташа и Маријан Ковачевић из Руског Крстура, са двоје деце од пет и три године. И они ће остати у истом месту, за које Наташа каже да се у њему људи баве или паприком или намештајем, а она је допала у ову другу половину. Запослена је код приватника, док супруг ради у комуналном предузећу.

„Баш нам се допала кућа коју смо нашли. Има окућницу – предње и задње двориште: печарде, свињци, шупица, стварно свега има”, наводи Наташа.

Покрајинска влада покушава да подстакне живот на војвођанском селу, мада новац који се за то годишње издваја није у одговарајућој сразмери са бројем свих оних који су заинтересовани за такву шансу. За четири године, рачунајући и 2018, колико покрајински Завод за равноправност полова спроводи овај конкурс, 188 младих брачних парова добило је свој дом на селу, а из буџета Војводине је за то издвојено око 180 милиона динара. Годишње, у просеку се даје 45 милиона динара, а углавном се додељује по милион динара за кућу.

И ове године је пристигло знатно више пријава него што је било новца. Скоро половина их је одмах „отпала”. Стигло је 234 пријаве, а валидно је било 127. Комисија је обишла 45 кућа, а на концу је додељено 30 уговора, вредних 29.935.000 динара. Највише кућа је у Бачкој (17), затим у Банату (10), а најмање у Срему (3). Заједно са родитељима на нове адресе иде и 40 деце, колико их у збиру има 30 брачних парова.

„Ових дана разговарамо и са онима који нису прошли, и ево желим овом приликом да им поручим да не одустају”, изјавила је директорка Завода за равноправност полова Диана Миловић и указала на то да би ове године требало да буде издвојено још новца за исти конкурс.

Програм је подстицајан а не, како истиче директорка, социјални. Правила прописују да код брачног пара један мора бити запослен, а подстицај јесте и то, додаје, што ће жена бити равноправни сувласник некретнине, уз мужа, те истиче да је ту реч о економском оснаживању жена. Тијана из Вишњићева каже да јој значи та чињеница да ће бити сувласница куће, „али ипак све је наше, то је заједничко”.

Покрајински секретар за социјална питања и демографију Предраг Вулетић очекује да ће ове године бити издвојено додатних 30 милиона динара у буџету Војводине за куповину сеоских кућа. По његовим речима, председник покрајинске владе је прошлог децембра то обећао, а то обећање је сада укалкулисано у предлог ребаланса буџета за 2018.


Коментари9
c64c6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stefan Petkovic
Zavod za "ravnopravnost polova" u centru price? Sto pre proterati feminizam sa sela ako zelimo selo da prezivi! Ta kancerogena drustvena bolest se mora iskoreniti. Sta ce joj "znaciti ta cinjenica da je suvlasnica kuce"?
Драган
За органску производњу хране не требају велике површине. Још кад би држава увела субвенције и помогла око пласмана, а произвођачи се окупили у задруге, ето формуле за пристојну зараду и пристојан живот на селу. Ту је наша перспектива, а не да се такмичимо са јапанцима у производњи аутомобила.
Миљана
Подстицајни програми за повратак на село морају да буду приоритет у целој Србији. Наш највећи капитал су људи и обрадива,плодна земља.Млади схватају да живот на селу може да буде квалитетнији него у гарду и треба им помоћи.Стигматизација људи који живе на селу је срамна прошлост.
Mitar Trifunovic
Cestitke mladim paarovima uz zelju za lep i srecan zivot, dobro zdravlje i izobilje. Silni lekari, inzenjeri, i ostali sa diplomama fakulteta ipak mogu samo u Nemacku, Kanadu ili SAD, jer za njih nema ni posla, ni stana, ni donacije. Ipak je kazna roditi se pametan, vredan, i sto da ne, uspesan (ako si dobar student, onda si uspesan u onome cime se bavis). Takvi moraju u daljini da rade i zarade. I to je dobro, jer sve sto dodje za "dzabe" tako ce i da ode. Mozda u ovom slucaju nije tako, nadajmo se, te ce selo da zivne zbog mladih koji ce tu da prodaju namestaj i zive na poklonjenim imanjima. Pozdrav!
Твртко
Имам пријатеља у једном Шајкашком селу у ком су рођени ВЕЛИКАНИ нашег народа, па ми каже: - столетна негативна селекција је довела до тога да данас у том селу немаш с ким кафу да попијеш. Од тема као што је филозофија, технологија, економија и теологија пре сто година - данас се прича о баналностима. Примена технологије и воља за напретком је нестала. Паметна и надарена деца су деценијама одлазила на школовање у градове, а слабији и мање паметни остајали. Данас - чини ми се - окреће се тренд - паментији иду на село, а мање паметни остају у градовима. Ипак, потребно је да прођу деценије да на тим нашим селима створи критична маса људи који ће појачати интелектуални амбијент. Потребне су деценије да на нашим селима почну поново да се рађају великани, али сви они који сада оду и они који су остали на селима све ове године су - заправо-великани
Миљана
Српски домаћин задржавао најбољег сина да остане са родитељима и сачува домаћинство, а остали су одлазили са имања ,многи у градове.Село је било неосвојиво упориште ,снага српског народа .Миграције због индустријализације, настале су не по добром обичају него намерним запостављањем и економским уништавањем села ,што је било праћено и договарајућим социјалним притиском ,па је постало срамота бити сељак и сељачког порекла.Села су немилосрдно испражњена и ту смо где смо,на градском афалту и расути широм света.
Препоручујем 20

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља