понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54

Кина све више улаже у централну и источну Европу

Скоро 90 одсто кинеских инвестиција реализовано је у Србији, Мађарској и Румунији
Аутор: Маријана Авакумовићпонедељак, 11.06.2018. у 22:00
Пупинов мост Земун – Борча, дело кинеских градитеља (Фото Т. Јањић)

На предстојећем Самиту шефова влада Кине и 16 земаља централне и источне Европе, који ће у септембру бити одржан у Софији, Србија ће закључити комерцијални уговор за последњу деоницу брзе пруге Београд–Будимпешта, од Новог Сада до Суботице, као и уговор о финансирању и градњи ауто-пута Прељина–Пожега на Коридору 11, најавила је Зорана Михајловић, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Осим ова два уговора очекује да буде потписан меморандум за обнову пруге на железничком Коридору 10 од Београда до Ниша и даље до границе са Македонијом.

У недавно објављеном истраживању аустријске Ерсте групе о присуству Кине у региону централне и источне Европе (ЦИЕ) између осталог се наводи да Кина у последњих пет година покушава да повећа присуство на овом простору, како у погледу трговинског, тако и политичког утицаја, али се то интересовање недавно приметно повећало. Кина је, како наводе аналитичари аустријске банке, у последње време у потрази за инвестиционим могућностима у ЦИЕ, о чему сведочи пораст вредности кинеских трансакција.

– У протеклих десет година, вредност грађевинских пројеката суфинансираних са Кином износила је 8,2 милијарде евра (што је 0,7 одсто бруто домаћег производа региона ЦИЕ у 2017), при чему се скоро 90 одсто тога реализује у Србији, Мађарској и Румунији – наведено је у истраживању уз напомену да су ови пројекти углавном усредсређени на инфраструктуру, енергетику и технологије.

Србија, није чланица ЕУ, али има битно место на коридору „Појас и пут” кроз Балкан. Подсећања ради, прва кинеска инвестиција био је мост Земун–Борча преко Дунава. Потом је уследила куповина смедеревске железаре, као и изградња три деонице ауто-пута на друмском Коридору 11. Кинези такође учествују у изградњи новог блока Термоелектране „Костолац Б”.

Аналитичари Ерсте групе су се осврнули на иницијативу „Појас и пут”, која пружа оквир за дубље интегрисање Кине у светску привреду.

Иначе, пројекат „Појас и пут”, који је пре неколико година осмислио кинески председник Си Ђинпинг, усмерен је на изградњу трговинске и инфраструктурне мреже, која ће повезати Азију са Европом и Африком. У наредних 30 година кроз земље кроз које ће директно проћи нова економска артерија градиће се путеви, мостови, железница, рафинерије, индустријски паркови и још много тога. Треба да се изгради шест коридора дужине веће од 12.000 километара, који ће омогућити транспорт терета преко Азије за 18 дана.

Кина је од 2013. у земље на коридору „Појас и пут” већ уложила 50 милијарди долара. Си Ђинпинг је најавио нова улагања од 80 милијарди долара, истовремено тражећи од кинеских државних банака да пројекат подстакну с више од 40 милијарди долара.

– Модерна кинеска адаптација старог „Пута свиле” има за циљ да оживи ове руте путем мреже железничких веза, лука, цевовода и ауто-путева. Ова иницијатива се састоји из два привредна коридора: Економског појаса пута свиле (Појаса) и Поморског пута свиле из 21. века (Пута), који обухватају око 65 земаља у Азији, Европи и Африци. Главни циљ иницијативе јесте поспешивање трговине и стимулисање привредног раста широм Азије и ван ње – наведено је у овој анализи.

Важан део овог пројекта јесте иницијатива „16+1”, која окупља 16 земаља региона централне и источне Европе (11 су чланице ЕУ и пет земље Балкана).

– Кина овај регион види као врата Европе и жели да повећа свој политички и економски утицај у Европи. Иницијатива се углавном фокусира на велике инвестиције у инфраструктуру попут планиране брзе пруге између Београда и Будимпеште. Упркос чињеници да је „16+1” представљена као искључиво инвестициона иницијатива, она подразумева интензиван политички ангажман. То ЕУ сматра претњом уколико кинеске инвестиције унесу раздор између држава које су унутар или изван „16+1” – закључује се у анализи уз напомену да се од земаља ЕУ чини да Мађарска пружа најјачу званичну подршку плановима Кине.

Аналитичари аустријске банке подсећају да је кинески премијер Ли Кећијанг крајем 2017. најавио да ће Кина инвестирати додатне 2,4 милијарде евра у постојећи фонд од 8,9 милијарди, и констатују да је то обавештење поново покренуло дискусију о тензијама између ЕУ, ЦИЕ и Кине, те да је ЕУ „углавном забринута због геополитичког утицаја којег би те инвестиције могле да носе са собом, нарочито у региону у којем је евроскептицизам недавно у порасту”.

Када је реч о трговинским односима Кине и земаља централне и источне Европе, они су према мишљењу аналитичара аустријске банке, интензивирани.

– Иако је обим трговине у порасту протеклих година, земље ЦИЕ и даље су мањи извозни партнер Кине, а укупни обим кинеског извоза у регион износи 3,2 процента БДП-а региона, док извоз ЦИЕ износи само 1,1 одсто БДП-а – пише у овој анализи.


Коментари1
88256
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladislav Marjanovic
CEE (Central European Union) nije isto sto i CIA. Ali, ko zna...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља