недеља, 21.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:49
ТЕКСТ АМБАСАДОРА AЛЕКСАНДРА ЧЕПУРИНА ПОВОДОМ ДАНА ДРЖАВНОСТИ РФ

Могуће је дубље укључивање Русије у косовски проблем

понедељак, 11.06.2018. у 22:00
Амбасадор Александар Чепурин (Фото З. Кршљанин)

Када је 862. године Рјурик позван да постане кнез у Новгороду, створио је прву руску државу и започео лозу Рјуриковића. Захваљујући напорима његових потомака, северне руске земље ускоро су постале једна целина заједно са јужним (Кијевска Рус). Тако се појавила стара руска држава. Данас броји 1.156 година.

Потомак Рјурика кнез Владимир донео је 988. године судбинску одлуку када је крстио Рус према византијском обреду. Тада је Византија била најмоћнија и најпросперитетнија држава света, са којом су одржавали посебне везе источнохришћански народи, од Балкана до реке Волге. Већ тада Руси и Срби, браћа по крви, заувек су постали и браћа по вери. И наша је обавеза да се сећамо свих славних страница ове хиљадугодишње историје пријатељства и узајамне помоћи.

Ове године прослављамо и 180. годишњицу од успостављања дипломатских односа између Русије и Србије. На свету нема много народа који су нам толико блиски као српски народ.

Историја Русије познаје не само велика достигнућа, већ и најтежа искушења. Најновија етапа руске државности започета је 12. јуна 1990. године, усвајањем Декларације о државном суверенитету Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике. Као што је био случај и у Србији, деведесете године нису биле једноставне за Русију – распад Совјетског Савеза био је праћен економским крахом. У различитим деловима земље периодично су се распламсавала жаришта сепаратизма. Али већ 2000. године, након доласка Владимира Путина, наша земља успела је да се опорави од потреса и да се консолидује.

Сада су пред Русијом амбициозни задаци унутрашњег развоја. У наредних шест година планирана је реализација 12 националних суперпројеката невероватног обима, који имају циљ да суштински повећају животни век грађана и за 1,5 пута повећају стамбену изградњу, драстично убрзају технолошки и дигитални развој, инфраструктурни продор, обезбеде темпо економског развоја виши од светског просека, као и улазак Русије међу пет највећих економија света.

Ови унутрашњи задаци тесно су повезани са водећом улогом Русије у модерном свету. Објективно, немогуће је зауставити процес губитка улоге хегемона Запада, као и процес формирања више центара моћи – дошло је време да се то прихвати и да се разради конструктиван приступ вођењу светских послова. Русија као стална чланица Савета безбедности УН спремна је за дијалог заснован на поштовању свих држава, сарадњу од узајамне користи, заједничку борбу против модерних изазова и претњи.

Наша земља историјски има функцију карике која повезује. Узгред речено, у томе је још једна сличност са Србима: Србија спаја запад и исток јужне Европе, а Русија – читаву Европу и Азију – Евроазијски континент.

Није тајна да Москва посвећује посебну пажњу везама са Београдом. Оне се темеље на односима од поверења између руководстава наших држава, између наших председника Владимира Путина и Александра Вучића, темеље се на корисним економским везама, вишевековном културном и духовном јединству. Срби добро познају наше водеће политичаре и позитивно су расположени према њима. У Русији то осећају и прихватају са захвалношћу.

Русија и Србија доследно подржавају једна другу у међународним организацијама поводом актуелних политичких питања. Посебно место овде заузима проблем Косова и Метохије, где се Београд налази под ултимативним притиском традиционалних србомрзаца. Подсетићу да је Москва била, јесте и биће на страни Београда. И то много вреди. Наш став остаје непромењен – подржаћемо ону одлуку коју ће Србија и српски народ сматрати прихватљивом за себе. Полазимо од тога да је правни основ за договор – Резолуција Савета безбедности УН 1244.

Наравно, могу да се појаве могућности за још дубље укључивање Русије у процес регулисања, ако такви предлози буду стизали.

У последње време понекад се изводе паралеле између Косова и Крима. Али, очигледно је да су Крим и Косово – две потпуно различите приче. Макар због тога што је Косово било отргнуто од Србије без поштовања Декларације о међународном праву УН из 1970. године, док се Крим одвојио у складу са начелима декларације. У одузимању Косова од СРЈ кључну улогу је одиграо спољни фактор – директан војни удар НАТО-а на Југославију. На крају крајева, погледајте како живи и развија се данас Крим и шта се дешава на Косову. Питање Крима је затворено дефинитивно. Крим је Русија, а Косово је – Србија. То није само парола, то је правна реалност која мора да се поштује.

А Русија данас живи у очекивању Светског првенства у фудбалу, у 11 руских градова. И овде ће према Србима да буде посебан однос. Сигуран сам да ће се и у Самари, и у Каљининграду, и у Москви осећати као код своје куће. Желим нашим репрезентацијама победнички набој. Треба им добра срећа и пролазак групе за њих није граница жеља. Навијаћемо за оба тима.

Нисмо досегли границу могућности ни у развоју наших пријатељских веза. Тешко да ће ситуација у свету постати безбрижна, али се пред руско-српским односима отвара много перспектива и могућности. Потрудићемо се да их заједно остваримо.


Коментари14
b1e91
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ненад Рајковић
Dve stavke: 1.Diplomatski status HCN, 2.Pruznavanje Krima kao dela Ruske Federacije. Još kad bi neko naš to smeo da uradi.
Владимир Матић
Сматрам да нећу погрешити ако кажем да код 90 процената Срба постоји дубоко у души увереност да ми, тј. Србија, у суштини припадамо тој гами република које чине оно што се зове Руска Федерација. Макар и да није федерација република, него унитарна земља, опет је наше место у Русији. Та идеја да ми Срби припадамо Рускоме Царству, Рускоме гравитационом подручју, постојала је вековима код наших предака, она постоји и данас код нас Срба који живимо сада, а постојаће и код многих генерација наших потомака. Па, ако би се одржао неки Референдум о томе да ли ми Срби желимо да будемо у саставу Русије, ја мислим да би проценат позитивних одговора био и већи него што је био на Референдуму на Криму (где живе све сами Руси, па је било изнад 90 процената, или томе слично).
Косовка
Може дубље... на југ, до Драча, који су нам 1913. одузеле (са Скадром, Љешом и Кројом) тадашње ЕУ силе, Енглеска и Аустроугарска и припојиле Албанији, а чије смо ослобођење од Турака платили огромним људским жртвама!
Стефан Зоран
slavko, те српске крајеве су од Турака уз велико пожртвовање и тешке губитке ослободиле војске српских краљева Николе I и Петра I! Албанци су тада били у већини само у планинским крајевима источно од Кроје, у којима им је српски краљ Доброслав I Војислав 1043. дозволио да остану после тешког пораза сицилијанске побуњеничке војске (против Константина IX Мономаха) у чијем су саставу, са женама и децом, чинили позадинске одреде - комору и помоћне чете (Mihael Attaliota: "Corpus scriptorum Historiae").
Препоручујем 10
slavko
Srbija 1913 godine nije bila ni u Draču, ni Skadru ni u drugim krajevima Albanije. I ne vidim razloga zašto bi Albanci postali večina u takvoj Srbiji koju želite.
Препоручујем 3
Petrovic Dusan
Koliko je meni poznato (ispravite me ako gresim) zvanicno Srbija priznaje teritorijalni integritet Ukrajine sa Krimom,cije pripajanje Rusiji nije priznala ni jedna jedina zemlja sveta. Rusija nema nikakvu moc na Kosovu jer je to pitanje reseno vojno tokom rata 1999 i Kosovo se nalazo pod vojnom okupacijom NATO,a preko 100 zemalja je priznalo Kosovo kao nezavisnu drzavu. Predsednik Srbije,gospodin A.Vucic, nedavno je izjavio da bi bilo koji pokusaj ulaska srpskih vojno-policijskih organa doveo da rata Srbije sa NATO. Ne razumem na koji nacin Rusija moze da pomogne.
Саша
Крим је одувек био руски (до одлуке Никите Хрушчова), а КиМ никад албански! А "косовско питање" није "reseno vojno tokom rata", већ преваром, доласком НАТО снага на КиМ под плаштом мировних снага УН (у складу са Р1244 у којој се ничим не негира да су КиМ саставни део Србије и којом се предвиђа повратак српских снага безбедности)!
Препоручујем 27
Ana
Hvala na dobrim rеčima. Kosovo i Metohija su deo Srbije, a ruska pomoć da se reši zavrzlama (koju je nato napravio i dalje je pravi) je dobrodošla.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља