Улични протести због високе цене горива наставили су се, с тим што су окупљања сада два пута дневно – ујутру и увече. Упркос упозорењима надлежних да се заустављањем возила у саобраћајним тракама крши закон и да су за то прописане новчане казне, за сада, колико је познато, то никога од оних који протестују није коштало.
– Цена горива је питање о којем увек може да се разговара цивилизовано, а никако није разлог да се омета саобраћај. Мотиви за овај протест нису социјални, већ политички и овакав протест представља својеврстан терор према већини суграђана који су у возилима – рекао је јуче министар енергетике Александар Антић.
Истовремено, Синиша Мали, новоизабрани министар финансија, који је започео нови круг разговора с представницима Међународног монетарног фонда, планира, како се најављује, да предложи више мера – смањење акциза на гориво и струју, укидање појединих парафискалних намета, смањење оптерећења на зараде.
Томислав Мићовић, председник Удружења нафтних компанија Србије, каже да је цена барела и јуче била око 75 долара и да је тешко предвидети њено даље кретање, а да је држава на потезу што се тиче смањивања акциза, па самим тим и малопродајних цена.
– Према Закону о акцизама, држава може да снизи акцизе до 20 одсто и да их, када процени, врати на старо. Чињеница је да је удео државних такса у малопродајној цени бензина БМБ 95 октана – 54,8 одсто и да од нас виша захватања имају само Хрвати. Када је реч о дизелу, држави по свакој литри припада 53,4 одсто. Све остале земље с којима се граничимо имају знатно ниже акцизе на овај дериват. Преседан је што су државне таксе на течни нафтни гас, који је еколошко гориво и чију потрошњу треба стимулисати, такође највише у региону. Држави од малопродајне цене припада скоро 50 одсто – 49,10 процената.
Буџетом за 2018. планирано је да се од акциза на деривате инкасира 153,2 милијарде динара, а на струју 17 милијарди, па би свако смањење акциза на ове енергенте умањило и приходе које треба искористити за повећање плата у јавном сектору и враћање пензија.
Упитан да ли би смањење акциза на струју аутоматски значило и јефтиније киловате за крајњег потрошача, проф. др Слободан Ружић, бивши помоћник министра енергетике, каже да је цена струје у Србији ионако најнижа у региону, те да би било нереално очекивати да она буде још јефтинија.
– С друге стране, уколико се смањењем акциза на гориво снижава и малопродајна цена, потрошачи очекују и да смањењем акциза на струју од 7,5 одсто и киловат буде јефтинији. С тим што већина пренебрегава чињеницу да је и цена по којој ЕПС сада продаје струју нереално ниска. Реалније је очекивати да, уколико се са ММФ-ом договори да се акциза смањи, струја до краја године поскупи, о чему коначну реч даје Агенција за енергетику – објашњава Ружић.
Лоше је и што ЕПС понавља да му поскупљење није потребно, јер то није тачно. Осим тога, акциза уведена 2015. године требало би да буде укинута јер је донета као изнуђена мера да се напуни буџет у време када је било мање пара.
– Акцизу треба укинути зато што струја није луксузна роба, попут цигарета, алкохола или горива. Напротив, цена киловата у Србији и даље је социјална категорија, а онда неко на ту цену уведе акцизу, с образложењем да се тако приближавамо цени струје земаља у региону, као и да се постепено хармонизујемо са акцизном политиком ЕУ – наводи наш саговорник.
У суседној Хрватској стопа акциза на електричну енергију износи 3,75 куна по мегават-сату за пословну употребу и 7,5 за непословну. Управо су такве стопе минималне, прописане према европским законима.
Прерачунато, за купце електричне енергије из категорије домаћинстава, са просечном ценом од око шест динара по киловату, акциза износи око 45 пара. Тај износ у земљама у окружењу је у распону од 12 до 36 пара, обрачунато средњим курсом од 120 динара за један евро.
