четвртак, 21.06.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:20

Очекују се мање акцизе

Буџетом за 2018. планирано да се из ових захватања на деривате инкасира 153,2 милијарде динара, а на струју 17 милијарди
Аутор: Јасна Петровић-Стојановићпонедељак, 11.06.2018. у 22:00

Улични протести због високе цене горива наставили су се, с тим што су окупљања сада два пута дневно – ујутру и увече. Упркос упозорењима надлежних да се заустављањем возила у саобраћајним тракама крши закон и да су за то прописане новчане казне, за сада, колико је познато, то никога од оних који протестују није коштало.

– Цена горива је питање о којем увек може да се разговара цивилизовано, а никако није разлог да се омета саобраћај. Мотиви за овај протест нису социјални, већ политички и овакав протест представља својеврстан терор према већини суграђана који су у возилима – рекао је јуче министар енергетике Александар Антић.

Истовремено, Синиша Мали, новоизабрани министар финансија, који је започео нови круг разговора с представницима Међународног монетарног фонда, планира, како се најављује, да предложи више мера – смањење акциза на гориво и струју, укидање појединих парафискалних намета, смањење оптерећења на зараде.

Томислав Мићовић, председник Удружења нафтних компанија Србије, каже да је цена барела и јуче била око 75 долара и да је тешко предвидети њено даље кретање, а да је држава на потезу што се тиче смањивања акциза, па самим тим и малопродајних цена.

– Према Закону о акцизама, држава може да снизи акцизе до 20 одсто и да их, када процени, врати на старо. Чињеница је да је удео државних такса у малопродајној цени бензина БМБ 95 октана – 54,8 одсто и да од нас виша захватања имају само Хрвати. Када је реч о дизелу, држави по свакој литри припада 53,4 одсто. Све остале земље с којима се граничимо имају знатно ниже акцизе на овај дериват. Преседан је што су државне таксе на течни нафтни гас, који је еколошко гориво и чију потрошњу треба стимулисати, такође највише у региону. Држави од малопродајне цене припада скоро 50 одсто – 49,10 процената.

Буџетом за 2018. планирано је да се од акциза на деривате инкасира 153,2 милијарде динара, а на струју 17 милијарди, па би свако смањење акциза на ове енергенте умањило и приходе које треба искористити за повећање плата у јавном сектору и враћање пензија.

Упитан да ли би смањење акциза на струју аутоматски значило и јефтиније киловате за крајњег потрошача, проф. др Слободан Ружић, бивши помоћник министра енергетике, каже да је цена струје у Србији ионако најнижа у региону, те да би било нереално очекивати да она буде још јефтинија.

– С друге стране, уколико се смањењем акциза на гориво снижава и малопродајна цена, потрошачи очекују и да смањењем акциза на струју од 7,5 одсто и киловат буде јефтинији. С тим што већина пренебрегава чињеницу да је и цена по којој ЕПС сада продаје струју нереално ниска. Реалније је очекивати да, уколико се са ММФ-ом договори да се акциза смањи, струја до краја године поскупи, о чему коначну реч даје Агенција за енергетику – објашњава Ружић.

Лоше је и што ЕПС понавља да му поскупљење није потребно, јер то није тачно. Осим тога, акциза уведена 2015. године требало би да буде укинута јер је донета као изнуђена мера да се напуни буџет у време када је било мање пара.

– Акцизу треба укинути зато што струја није луксузна роба, попут цигарета, алкохола или горива. Напротив, цена киловата у Србији и даље је социјална категорија, а онда неко на ту цену уведе акцизу, с образложењем да се тако приближавамо цени струје земаља у региону, као и да се постепено хармонизујемо са акцизном политиком ЕУ – наводи наш саговорник.

У суседној Хрватској стопа акциза на електричну енергију износи 3,75 куна по мегават-сату за пословну употребу и 7,5 за непословну. Управо су такве стопе минималне, прописане према европским законима.

Прерачунато, за купце електричне енергије из категорије домаћинстава, са просечном ценом од око шест динара по киловату, акциза износи око 45 пара. Тај износ у земљама у окружењу је у распону од 12 до 36 пара, обрачунато средњим курсом од 120 динара за један евро.


Коментари11
e7914
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

sale majstor
U Nemackoj litar benzina kosta otprilike 1,55 EUR a od toga je porez oko 90 centi. Toliko je i u celoj evropi. Oces da se vozis -- moras da platis, tako je svugde.
Stojan
"да предложи више мера – смањење акциза на гориво и струју". Isto kao sto je predlozeno ukidanje spornog Zakona o uredjivanju penzija (citaj o otimanju penzija), pa nikako da se ukine. Tako ce biti i sa akcizama. Ne lipski magarce do zelene trave.
Зоран
Протесте треба свакао наставити док се цене не смање. Али мислим да би требало то паметније урадити, а то је да се не блокирају улице заустављањем саобраћаја већ тихим бојкотом, а то значи убацити у 1 брзину и возити на лер гасу и то увек када смо у колима. На овај "тихи" протест нико не може да казни грађане јер су блокирали саобраћај, а настаће већи колапс него да се блокира саобраћај на један сат.
Ivan
Ne bi želeo da komentarišem izjave političara, jer i ne zaslužuju ozbiljan komentar. Potpuno se slažem sa demonstracijama jer ove cene stvarno nemaju smisla. Naša budžetska politika se svodi na otimanje novca od građana koliko god je potrebno da budžet bude u suficitu. Hteo bi da apelujem da se u proteste doda još jedan zahtev!!! Najme, nema smisla ovo što nam rade a vezano je za izdavanje odnosno produžetak saobraćajnih dozvola. Trenutno nam daju neki papir (za vozače koji nisu prinuđeni da menjaju tablice) koji predstavlja potvrdu da nam saobraćajna još uvek važi. E sad, svedoci smo da su ljudi vraćani sa granice sa tim papirom. Je recimo hoću da mi izdaju novi saobraćajnu, pa čak sam spreman i da je platim. Rok važenja je 2 DVE godine te nove saobraćajne navodno koliko važi i tablica. Šta će biti za dve godine??? Ponovo nova saobraćajna!!! I nove tablice!!! Koliko će važiti nova tablica??? A nova saobraćajna??? I tako u nedogled! Samo otimaj i otimaj... I? Šta dalje? Ako krenu prote
Mića
Čuj,"politički protesti"!!!!U ovoj državi žive samo političari???Bićemo uvek isto i teško nama sa nerazumnim ljudima koji samo razmišljaju gdjeće posle 13 h na jagnjetinu!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља