недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:30

Профит на друмовима римских императора

петак, 25.04.2008. у 22:00

Злобници би рекли да је то што јеовде, на територији Србије, рођено 16 римских императораможда и одговор на вечито историјско питање: Зашто је пропало Римско царство? Но, шалу на страну… можда баш оваква прошлост нуди шансу за узбудљиву будућност српског туризма. Повезивање заоставштине римских царева – градова, палатаи амфитеатара с почетка наше ере и друмова, допринело би да српски туризам максимално заради од убирања „путарина” на релацијиСремска Митровица–Лебане.

Према речима Миомира Кораћа, помоћника министра културе, ови археолошки локалитети ће бити повезани у туристичку туру и биће предмет интересовања не само археолога већ и озбиљног бизниса.

– До јесени, а можда и раније, овај пројекат ће бити завршен. Њиме ћемо конкурисати за средства код Европске уније. Циљ је да од објеката римске културне баштине направимо економски одрживе пројекте. Сва истраживања показују да је овај вид туризма у свету све популарнији, али и да је четири пута скупљи. Ту се крије могућност за добру зараду – истиче наш саговорник.

Идеја је да се направи 100 пансиона, међусобно удаљених десетак километара, додаје Кораћ. Њихова изградња коштаће 25 милиона евра.

Стазама императора

Прича о успону и паду Римског царства почињаће у Сирмијуму (Сремској Митровици), а приповедаће се преко Сингидунума (Београда), Виминацијума (Костолца), Трајанове табле и моста на Ђердапу, до Дијане (Кладова), Феликс Ромулијане (Зајечара), Медијане (Ниша) и Јустинијана Приме (Лебана). Посетиоце ће дочекивати „императори”, који неће обавезно бити туристички водичи, већ помало глумци који ће причу прилагодити и деци. Туристи у двоколицама, одевени у тоге, ићи ће стазама императора, који су се пре двадесет векова купали у српскима бањама, у базенима са мозаицима, градили мостове и палате, ковали новац на коме је утискиван њихов лик. У римским ресторанима, дуж читаве руте, служиће се римско вино и дадарски сир, кога је било на царској трпези. Туристи ће се забављати и тако што ће покушати да пронађу излаз из лавиринта, или да се лифтом попну до Трајанове табле. Захваљујући ласерским зрацима, како језамишљено, из пепела би био поново подигнут Трајанов мост. Од Сирмијума до Јустинијана Приме налазиће се бисте Деција, Клаудија Готског, Проба, Аурелијана, Галерија, Даја, Константина Великог и других царева који су први пут заплакали на територији Србије. Посетиоци ће са собом носити такозвани императорски пасош, а на свакој локацији биће им утиснут нови печат. Сав приход од продаје сувенира, најављују у Министарству културе, користиће се за даље развијање руте римских императора.

Милиони само од улазница

Пре тога мораће доста да се уради на задовољавању основних захтева за пријем већег броја туриста, као што је изградња прилаза, паркинга, пансиона, тоалета, постављање путоказа и обука интерпретатора.

(/slika2)У поменутом министарству процењују да би овакву туристичку атракцију годишње обишло око 300.000 посетилаца, али и да би нешто мање од 1.000 људи, претежно житеља ових градова, добило запослење. Миомир Кораћ предвиђа да би се улагања у овај пројекат врло брзо исплатила.

– Само од Хоргоша до Ђердапа годишње прође 270.000 бициклиста. Довољно је да свако од њих узме бар по четири киселе воде, а троше и више – уверен је наш саговорник у успешност овог пројекта.

Јер, како каже, Министарство културе је урадило студију о дунавским туристима и зна све о њима. Почев од тога колико новца троше па до старосне и образовне структуре.Према неким прорачунима, ако би путници са 600 лађа, колико годишње прође Дунавом уз некадашње римске градове, кренули у походе римским царевима, једино на улазницама држава би зарадила милион евра.

Примера ради, Виминацијум је отворен у октобру 2006. године, а само је у току 2007. око 50.000 посетилаца обишло овај локалитет. То је модел који ће се, за почетак, пресликати и на Сирмијум, Сингидунум, Феликс Ромулијану и Наисус, јер, како кажу у надлежном министарству, светске туристичке агенције неће доћи само због једне локације.

Атракција на сајмовима

Овакав облик туризма већ постоји у Француској, Италији и Белгији. И у Римском царству су постојали овакви пансиони, који су се звали „мутацио” и „манцио”. Циљ је оживљавање римске руте у Србији, али и повезивање са римским путевима у Бугарској, Грчкој, Мађарској, Аустрији и Италији.

Туристичка организација Србије (ТОС) већ је на неколико сајмова у иностранству представила пројекат „путева римских царева”. Према речима Смиљане Новичић, млађег саветника ТОС-а, кад год би сајамским халама прошетали промотори одевени у римске тоге, а са српског штанда замирисала храна спремана по рецептима старих Римљана, настала би гужва.

– Интересовање за овакав туризамзаиста је велико. С друге стране, и домаће туристичке агенције су заинтересоване да се у њиховој понуди нађе овај програм. У неким од њих се већ налазе неки римски градови, али само појединачно. Њиховим повезивањем у целину, понуда би добила на атрактивности – каже наша саговорница.

Она додаје да су досад у свету синоними за српски туризам углавном били средњовековни манастири. Како каже, то је наша велика шанса, али паралелно са овим видом туризма понуду треба обогатити и културном заоставштином из различитих периода.

– Никада се озбиљно није говорило о индустријским, барокним или споменицима модерне уметности у Србији. Често нисмо свесни колико вреди нешто што већ имамо. Све што ваља, треба да покажемо свету – уверена је Смиљана Новичић.  

Аница Николић

--------------------------------------------------

Спорни римски цар

Миомир Кораћ, помоћник министра културе, првобитно је израчунао да је на територији Србије рођено 17 римских императора. Убрзо су његову рачуницу почели да проверавају грчки археолози.

– Нисте били у праву, рекли су. Код вас је рођено 16 римских царева, исправили су ме. Одговорио сам да је и то довољно, јер је то петина укупног броја – каже Кораћ.

Он у шали данас истиче да и спорни римски цар Хостилијан једним делом ипак има српско порекло, јер је његов отац рођен у Сремској Митровици, где је можда и изгубио главу.

У Сирмијуму (Сремској Митровици), под јужним обронцима Фрушке горе, рођени су Проб, Клаудије Готски, Аурелијан, Максимилијан, Констанције Други и Грацијан. Сирмијум је врхунац доживео у трећем веку када је чак био и престоница Римског царства. Сингидунум (Београд) родни је град цара Јовинијана. Место се састојало од војног логора (данашњи Калемегдан), насеља војних ветерана (Доњи град) и цивилног насеља између Студентског трга и Трга Републике. Виминацијум је био цивилно насеље уз логор све до времена Хадријанове владавине, када је стекао статус града са високим степеном аутономије. Градитељске вештине старих Римљана приказују остаци пута цара Трајана на Ђердапу, а један од највећих подухвата антике био је изградња моста преко Дунава. Овај подухват је приказан на Трајановом стубу у Риму. Остаци моста приступачни су само одважним подводним археолозима, али ће ускоро, помоћу ласера, туристи моћи да виде светлосну визију овог градитељског чуда. Чувену Трајанову таблу, монументални натпис о градњи пута према Дакији, посетиоци данас могу видети само са реке, из брода или чамца.

Гамзиградски комплекс, који чине царска палата и место где су Галерије и његова мајка Ромула уздигнути међу богове, Феликс Ромулијана, Гамзиград, од 2007. године је на листи Унесковесветске културне баштине.

У Наисусу (Ниш) око 280. године родио се император Константин Велики. Ускоро би у овом граду требало да се отвори археолошки парк. Одлуке овог императора утицале су на бар две ствари у светској историји. Константин Велики је био први римски цар који је прихватио хришћанство, али је основао и Константинопољ, који је хиљадама година био престоница империје. Град Јустинијана Приме, Царичин град, лежи на благим падинама које се спуштају од планине Радан ка Лесковачкој котлини.


Коментари11
cd7c3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejan iz Pariza
"Уосталом, ако ми можемо да се китимо туђим перјем (као и Румуни, Бугари, Турци, Арапи из Сирије, Либана, Египта, Либије, Туниса, итд, Французи, Хрвати и да не набрајам даље), што не би и они" Jovane, za razliku od Albanaca i uzurpiranje istorije kad pretvaraju srpsku kulturu u albansku, Srbima ne bi palo na pamet da pateticno tvrde da su Rimski imperatori u stvari Srbi po krvi, dali razumes razlika ? Ovde niko ne uzurpira tudju istoriju, nego se samo prica o Istoriju sa veliki "I".
citalac
A gde bi bio g. Miskovic u toj turistickoj varijanti? Nije fer da njega zaobidju kolone autobusa punih turista iz celog sveta. Pa i on verovatno zeli, da i tu, uhvati neku kintu!
Јован Јовановић
Тако ће и Шиптари организовати манастирске туре на Косову и "оживети" Милутина, Стефана Дечанског, Макарија Соколовића, који ће "проговорити" албански. Уосталом, ако ми можемо да се китимо туђим перјем (као и Румуни, Бугари, Турци, Арапи из Сирије, Либана, Египта, Либије, Туниса, итд, Французи, Хрвати и да не набрајам даље), што не би и они?
momabrazil
fantasticna ideja nada, se da ce da uspe, nadam se da ce vodici govoriti i portugalski ili bar spanski jezik i da ce Srbija ukinuti vioze gradjanima Brazila koji masovno putiju u Evropu
Мирјана Поповић Божић
Пројект приказан у овоме чланку је веомa добро осмишљен и верујем да ће успети, пошто се заснива на огромном постојећем археолошком благу које пружа могућности за дање обогаћивање, на нови начин. Желим покретачима овога пројекта велики успех. Нaдам се да мапа коју сте објавили се може набавити у већем броју примерака и са пропратним текстом на енглеском језику, пошто желим да је ставим у конференцијску ташну учесника међународне конференције XV Central European Workshop on Quantum Optics која се одржава у Београду од 30 маја до 3 јуна. Носиоцима пројекта "Путевима румских императора" предлажем да размисле о моме предлогу да се на мапи означе и археолошка налазишта предмета од ћилибара, јер су многа од тих налазишта баш из Римског периода, како је то прикаѕано на иѕложби Магија ћилибара, која је била у Народном музеју 2005 године. На тој изложби је посебно интересантан предмет за који се каже да је преслица. Такви исти предмети су нађени недавно у једној некропли у Риму, о цему сам цитала цланак у научном чаоспису. Иако се у археолошкој литератури о томе за сада не говори, али по моме мишљењу било бР

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља