Политика Online - Стотину спорних доктората ускоро на столу министра просвете
субота, 18.08.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:56

Стотину спорних доктората ускоро на столу министра просвете

Дипломе стечене на 31 приватном факултету без одговарајуће акредитације, па постоји неколико решења за излаз из садашње ситуације
Аутор: Бранислав Радивојшауторак, 12.06.2018. у 10:30
Тежак посао чека просветне власти: како проценити вредност стечених титула (Фотодокументација „Политике”)

Нови сазив Националног савета за високо образовање доставиће најкасније за месец дана Министарству просвете копије свих сто доктората за које је утврђено да су стечени на факултетима који нису имали право да издају такве дипломе. Ово је нови корак у правцу разјашњења афере са спорним докторатима. До сада су у комисији за акредитацију помињали само број сумњивих доктората и установе у којима су стечени, а сада се најављује и саопштавање имена власника ових диплома.

Недавно је објављен и детаљан извештај о томе који су факултети (њих укупно 31) и у којем периоду, како је наведено, неовлашћено издавали ове дипломе, а документ показује да је у тих стотину случајева реч о факултетима приватних универзитета, од којих један број никада није акредитован за докторске студије, док су неки касније стекли такву акредитацију.

Међутим, и они су пре акредитације издавали такве дипломе, што је, према тумачењу комисије за акредитацију – незаконито.

У Министарству просвете не деле такво мишљење, а министар Младен Шарчевић је и у недељном интервјуу „Политици” исказао неповерење према овом извештају (бивше) комисије за акредитацију, указујући на то да цео поступак у вези с докторатима „није био законски одређен”, па је исту грешку правио и известан број државних факултета.

Која се решења намећу као излаз из спорне ситуације? Миодраг Поповић каже да их је у оптицају неколико, а једно од њих је да министарство званично саопшти да ниједна од стотину диплома није спорна. Међутим, тиме би био доведен у питање рад комисије за акредитацију, јер то би значило да она убудуће не мора да поштује стандарде прописане за рад у високом образовању.

Други сценарио који се помиње jeсте да се спорни докторати разврстају у две групе, тако што би у једној били они који су одбрањени на факултетима који су касније акредитовани за докторске студије, а у другој докторати одбрањени на факултетима који ове студије никад нису акредитовали. Примера ради (приватни) универзитет у Новом Пазару никад није акредитовао ниједан такав програм, а комисија за акредитацију је на основу непотпуног извештаја установила да је на том универзитету одбрањено 15 доктората. Исто тако, Факултет за менаџмент Универзитета Привредна академија, Нови Сад, никада није стекао акредитацију за докторске студије, а на том факултету одбрањено је 12 доктората, док је на Факултету за образовање дипломираних правника за потребе привреде и правосуђа истог универзитета акредитација за докторске студије добијена 2006. године (пре тога су одбрањене две дисертације). Према овој верзији „решења проблема”, не би, дакле, биле признате само дипломе одбрањене у установама које никада нису регистроване за докторске студије.

Трећи сценарио који помиње Поповић јесте да свих стотину диплома буду поништене. Овај сценарио намеће питање која су права власника оспорених диплома и ко је све одговоран за њихово издавање. Министар просвете помиње могућност тужбе ових доктора против државних органа, а Миодраг Поповић објашњава да би они заиста могли да затраже разјашњење зашто су само њих стотину на тапету, а не и остали који су у истом периоду на истим, или другим, факултетима такође докторирали, али њих нико не помиње зато што њихове установе нису протеклих месеци биле у процесу (ре)акредитације. Поповић зато сматра да би Министарство требало да пошаље просветне инспекторе на све универзитете, с тим што инспектори не би требало да раде свој посао онако како га је обављала једна њихова колегиница.

Наиме, како наводи Поповић, један од власника спорног доктората жалио се министарству због извештаја комисије, а министарство је дало налог инспекторки да испита цео случај. Инспекторка се обратила факултету и добила одговор да они имају сву потребну документацију, иако на сајту министарства за поменути факултет тако није наведено. Међутим, инспекторка је поверовала у одговор са факултета и – саставила извештај.

Рекордери – два факултета за менаџмент

У извештају о неовлашћеном издавању диплома доктора наука утврђеном у поступку акредитације спроведеном у периоду од 15. јула 2017. до 9. фебруара 2018. године помиње се девет приватних универзитета: Европски универзитет, Мегатренд универзитет, Универзитет Алфа БК, Универзитет Едуконс, Универзитет Привредна академија, Универзитет Сингидунум, Универзитет Унион, Универзитет Унион – Никола Тесла и Универзитет у Новом Пазару.

На Европском универзитету, на два факултета и при самом универзитету, регистровано је седам спорних диплома, на Мегатренду, на шест факултета помиње се 15 доктората, на Алфа БК, на пет факултета 12 доктората, на Едуконсу – на једном факултету један докторат, на Привредној академији, на четири факултета 18 доктората, на Сингидунуму на три факултета пет доктората, на Униону на три факултета – 22 дипломе, на Унион – Никола Тесла на два факултета пет доктората и на Универзитету у Новом Пазару у четири научне области 15 доктората.

Према извештају, рекордери по броју издатих спорних диплома су: Факултет за пословно-индустријски менаџмент у Младеновцу, који никада није стекао законско овлашћење да организује одбране докторских дисертација, а комисија их је регистровала 16, и Факултет за менаџмент Привредне академије у Новом Саду са 12 одбрањених доктората (такође никада није стекао акредитацију за докторске студије).


Коментари5
7d9af
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stefan Petkovic
Novopazarski slucaj je najgroteskniji - Zukorlic je licno dobio fakultet (iz politickih razloga Djindjic mu je poklonio da bi smirio Rasku odnosno Sandzak) gde je zaposlio svoju zenu, a onda doktorirao na svom fakultetu koji pritom nije akreditovan. Sprdnja!
Petar -Ok
Koliko tek ima kupljenih diploma i šta sa njima, a ti prevaranti preko stranaka nažalost dobijaju čak i direktorske funkcije ? Zar to nije najdirektnije podrivanje obrazovnog sistema, a u manjim gradovima i vrabci znaju koji su to prevaranti. U tim mestima možete postaviti nagradno pitanje od milion dolara sa pitanjem da li neko zna gdje su oni studirali i u kom veku.I zbog takvih mladi moraju da beže iz zemlje.
Драган Павловић
Министарство (држава) не може "поништити" докторат који је издала нека установа која је приватна. Министарство га само може да "не призна". Докторант у том случају може да се служи тим звањем, али је обавезан да у загради додаје назив установе која је звање доделила, рецимо Пера Перић, др медицинских наука (Универзитет Александар Костић, Смедерево). Код запошљавања, послодавац ће одлучивати о вредности кандидата и његовом образовању и тако ће се вредновати диплома које је кандидат стекао. Исто је већ пракса у земљама западне Европе те је јасно да вредност диплома одређује академска заједница, а не држава. Пракса, као што је то у САД, да различите недржавне институције вреднују дипломе је такође могуће остварити. Једино што сигурно треба избећи је да ДРЖАВА намеће стандарде јер би то било директно мешање у аутономије универзитета. Не би било лоше да се Министар мало замисли о корацима које непрестано покушава да направи а који угрожавају ту аутономију.
Bosa S
Ako se dokaze da je plagijat, moze se ponistiti. Generalni problem je u tome sto se ide u skolu radi zvanja a ne radi znanja. Do zvanja se dolazi na sve moguce nacine ali znanja nema. Snobovska kultura. To treba mijenjati iz temelja.
Препоручујем 3
Zlatko
Među njima su i sporni doktorati profesora Visoke poslvovne škole strukovnih studija u Novom Sadu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља