понедељак, 12.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:00

Нова правила за декларисање хране од 15. јуна

уторак, 12.06.2018. у 15:20
Циљ је да потрошач има јасне податке о производу (Фото Д. Јевремовић)

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије и НАЛЕД-ов Савез за храну и пољопривреду представили су данас Водич за декларисање, означавање и рекламирање хране који обезбеђује прецизније означавање састава и квалитета намирница, наводећи да ће се нови правилник о означавању хране примењивати од 15. јуна.

Највећи део правилника односи се на енергетске вредности и количине масти, угљених хидрата, шећера, протеина и соли, у њему је наведено да сви састојци производа морају бити наведени, а ако су део намирница сложени (мајонез, хлеб, бисквит) тада и њихови делови морају бити посебно означени.

Количина састојка ће бити обавезан елемент, тако да ће, на пример, потрошачи знати колико тачно јагода има у јогурту са јагодом, рибе у рибљим штапићима, али и колико има купине у соку који на амбалажи има слику тог воћа.

Количину ових састојака произвођачи ће морати да дају на 100 грама или 100 милилитара производа. Све те информације морају бити на истој страни амбалаже, односно у једном видном пољу потрошача.

Убудуће ће присуство алергена у намирницама морати да буде назначено, али је остављена слобода на који начин, односно бојом, стилом или врстом слова ће бити наглашено да производ садржи житарице, млеко, језграсто воће, јаја или друге алергене са дефинисане листе.

Уколико производ има мање од 20 милиграма глутена по килограму, онда може да носи ознаку да је „без глутена”.

Помоћник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Ненад Вујовић рекао је да је циљ Водича за декларисање хране да потрошач има јасне податке о производу.

„Потрошач треба да добије исправне и јасне податке о храни, посебно о саставу, количини, трајности, пореклу, карактеристикама идентитету и својствима хране”, казао је Вујовић.

Председавајући Савеза за храну и пољопривреду и генерални директор Атлантик групе за Србију Владимир Чупић рекао је да ће нови Правилник о декларисању хране помоћи и произвођачима и потрошачима.

„То је помоћ нама који имамо одговорност да на прави начин означимо храну и пиће које производимо, надлежним службама које имају задатак да контролишу примену прописа, али и потрошачима који имају право на тачне информације о храни и пићу које конзумирају”, истакао је Чупић.

Правилником није дефинисана употреба маркетиншких термина „свеже”, „природно”, „традиционално”, али је препоручено да њихова употреба не доводи потрошаче у заблуду.

Исти проблем је, како је данас речено, и са ознаком „посно”, јер не постоји национални стандард шта се под тим термином подразумева. (Бета)


Коментари4
8afd2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Киза
ЈУС је био један од најбољих и најквалитетнијих система стандардизације, намењен заштити здравља потрошача. У већини сегмената далеко ригорознији и прецизнији од фанашњих европских ИСО стандарда и умеато да се само допуни у оним сегментима које није покривао, наши економски "генијалци" га укидају ( вероватно са намером да управо овакве преваре потрошача постану могуће). Сетите се приче о афлатоксину где је соломонско решење било да се уместо нашег, примени европски стандард о минималној количини (иначе 10 пута већој него код нас).
Божидар
Само на енглеском имају око 50 различитих комерцијалних назива за шећер тако да кад купите нешто оно може да пише да има нпр 15% шећера а остало је 15 % декстрозе и 15% сирупа агаве и тако редом. Нигде се још није постигло да се то пoједностави. Успехом би се сматрало да се то у Србији преполови.
Драган
А да ли су навели да декларација мора бити на српском језику тј. на ћирилици или то и није тако важно?!
сима
То није битно , јер је циљ праве етнички ( или религијски ) потрошачи . Није ни битно што су слова на декларацији 1 мм па само деца у основној школи могу да их прочитају .
Препоручујем 2

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља