среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:45
НЕ САМО О ПОСЛУ: СОФИЈА ЈУРИЧАН

Нова звезда Атељеа 212

Почела је да глуми још као дете – донекле захваљујући и породичној историји, била студент генерације на ФДУ, а данас практично носи репертоар овог култног градског театра и снима телевизијске серије
Аутор: Катарина Ђорђевићсреда, 13.06.2018. у 08:15
Софија Јуричан (Фото Анђелко Васиљевић)

Ако би упецала златну рибицу, шта би пожелела? На ово мајчино питање, десетогодишња Софија Јуричан је мало размислила, па је одговорила: „Прва жеља је да сви које волим буду здрави – и људи и животиње. Друга жеља је да вага увек показује исту тежину – без обзира на то шта поједем. Трећа је да добијем оно за шта се довољно потрудим.”

Када је то исто мама недавно упитала своју кћерку, данас тридесетшестогодишњу познату глумицу, Софија је рекла да су јој жеље остале исте. А „златна рибица и судбина” потрудиле су се да ова млада жена напорним радом стекне најпре титулу студента генерације Факултета драмских уметности у класи Гордане Марић академске 2003/2004. године, а потом и звезде Атељеа 212, која данас практично „носи” репертоар овог култног градског театра.

Софија последњих десет година живи у близини своје „друге куће”, позоришта, али увек са поносом истиче да је Панчевка и срцем и душом. А њено интересовање за „даске које живот значе” има кратку прошлост, али дугу породичну историју.

– Тата је завршио Фaкултет драмских уметности, био је изванредно креативан и мултиталентован човек. Основао је фестивал малих сцена аматерских позоришта Србије у Панчеву и џез клуб у граду на Тамишу. Дању је радио у Дому омладине, а увече је у Студентском дому пуштао филмове, организовао филмске вечери и снимао документарце. Њему у част установљена је награда „Мирослав Јуричан” за снимање кратких документарних филмова – прича Софија.

Њена мама Гордана је психолог и психотерапеут, али је била озбиљан рецитатор и имала је велики таленат за писање. Ћерку је родила са двадесет година, на почетку студија психологије.

– Иако младалачки брак мојих родитеља није потрајао, нисам осетила развод у правом значењу те речи, јер су оба родитеља једнако учествовала у мом васпитању – каже глумица.

С обзиром на то да је била јединица, родитељи су јој скидали звезде са неба, али су захтеви постојали. Мама и тата се нису мешали у Софијин професионални избор, али су тражили да има амбиције и не буде препуштена животној стихији и инерцији.

Као мала радила је у Дечјој редакцији Радија Панчево, водила телевизијске емисије за децу и програме у Културном центру Панчева, који ускоро треба да понесе име „Небојша Глоговац”, била изванредан рецитатор.

– Мама ме је водила на све представе у позориште „Бошко Буха” и мој омиљени хоби од раног детињства било је сакупљање аутограма глумаца. Ту навику сам задржала до друге године студија, када су ми професори пола у шали, а пола у збиљи рекли да почнем са увежбавањем сопственог потписа! – уз осмех ће Софија.

Завршила је гимназију „Урош Предић” у Панчеву и планирала да упише историју на Филозофском факултету у Београду, али се истовремено припремала и за глуму. Дан када је Софију другарица Маша Дакић позвала са Факултета драмских уметности да дође на шири круг аудиције памтиће, каже, целог живота.

– Јунска киша је лила као из кабла, аутобус из Панчева до Београда саобраћао је веома ретко, а ја сам на рубу очаја позајмила паре за такси од породичног зубара и за 45 минута стигла на Нови Београд, када су сви кандидати завршили са представљањем. Иако су ми у том тренутку све лађе потонуле, организатори су замолили Гордану Марић да ме ипак саслуша. Не знам шта је пресудило да услиши њихову молбу, али она је рекла: „Хајде да чујемо шта сте спремили.” Изашла сам на сцену и изрецитовала песму Радјарда Киплинга „Ако”, издекламовала увежбане монологе… А када су затражили имитацију знала сам да ћу их оборити са ногу, јер нико није остао равнодушан на моје имитације Јосипе Лисац, Раде Ђуричин, Зорице Брунцлик... – присећа се Софија.

И заиста, када је силазила са сцене рекли су јој: „Дођите сутра и понесите трико и патике.”

А онда почиње десет лудачких дана у њеном животу. Јунске кише сменило је јарко сунце, на асфалту је било 60 степени, ауто-пут Београд–Панчево се реновирао, а Софија је у шест ујутру полазила из куће. Прво је трчала на Филозофски факултет, где је полагала пријемни за историју, а онда на Нови Београд, где се налази ФДУ. Те године је постала бруцош, а четири године касније студент генерације ФДУ, и још на студијама осваја највишу оцену из предмета глума „Мата Милошевић” и награду „Др Бранивој Ђорђевић” за највиши просек на предмету дикција и награду Универзитета уметности.

Софију је позоришна публика упознала у представи „Секс за почетнике”, на сцени позоришта „Душко Радовић”, а онда је ускочила у представе Атељеа 212: „Неухватљив систем глуме”, „Америка други део” и „Чудо у Шаргану”. Иако је играла у хит представама Београдског драмског позоришта и Југословенског драмског позоришта, с поносом истиче да је члан велике породице Атељеа 212 од своје 24 године, а њена прва улога била је у представи „Смртоносна мотористика” Егона Савина која се играла једанаест сезона. Међутим, њену прву претпремијеру и премијеру обележила су два трагична догађаја – смрт оца и смрт премијера Зорана Ђинђића.

– Редитељ Дејан Мијач је спремао „Родољупце” и ја сам била изузетно узбуђена што сам уопште позвана на читајућу пробу јер у глумачким круговима важи неписано правило да код Мијача вреди играти и дрво! Ушла сам на пробу, потајно се надајући да ћу играти макар то дрво, а тамо сам затекла све саме глумачке легенде: Воју Брајовића, Тихомира Станића, Тању Бошковић, Ненада Јездића, Миру Карановић и Јаноша Тота и ноге су ми се одсекле од треме. У том моменту позвала ме је кума и изјавила саучешће због очеве смрти – прича Софија.

У њој се тад ускомешало толико јаких и противречних емоција… На академији су је учили да „шоу мора да се настави” без обзира на све, али срце се стегло од туге и није била у стању да проговори.

– Пришла сам Јездићу као најмлађем у екипи и питала га да ли смем да кажем Мијачу да ми је тата умро. Он ме је у чуду погледао и рекао да сви имају разумевање за такав губитак. Мијач ме је само загрлио и рекао: „Дете, иди кући што пре и буди са својима.” Пошто сам истовремено спремала представу „24 зида” у Београдском драмском позоришту, претпремијеру сам играла на дан очеве сахране. Премијера је била заказана 12. марта 2003. и отказана у послеподневним часовима јер је тог дана убијен премијер Ђинђић – враћа се у мислима глумица.

Иако је телевизијска публика имала прилику да Софију упозна у серијама „Мјешовити брак”, где је дошла да сними једну епизоду а остала две године, а потом и у серијама „Звездара”, „Подијум” и „Пелине ђаконије”, ова глумица каже да јој ипак највише лежи позориште. Са поносом истиче да данас глуми у две најгледаније представе Атељеа 212 „Моја ти” и „Режим љубави” за које се тражи карта више, али и у Позориштанцету „Пуж”. Драгоцена јој је и сарадња са Зораном Кесићем, у чијој емисији глуми са супругом Радомиром.

– Телевизија је много суровија од позоришта. На малом и великом екрану можеш да глумиш само своје године, док у театру важе нека друга правила, јер и са 30 година можеш да глумиш осамнаестогодишњакињу. Глума је јако тежак и нимало гламурозан посао, а у том послу женама је много теже него мушкарцима, женских улога је мање него мушких – истиче наша саговорница.

Три глумца у кући

Софија Јуричан је већ неколико година у браку са глумцем Радомиром Николићем и тврди да заједница са партнером са којим се деле иста интересовања има много предности. На списку станара њихове породице налази се и патуљасти шнауцер Џони који се на даскама које живот значе сналази као код куће – због тога „глуми” у представама „Велики Гетсби”, „Чаробни кликер”, „На дну” и „Црњански”.


Коментари0
525ac
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља