понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:11

Европа не опрашта неплаћене саобраћајне казне

Због прекршаја почињених на територији ЕУ, грађанима који се оглуше о плаћање казни може бити забрањен улаз у земље чланице
Аутор: Јелица Антељуторак, 12.06.2018. у 22:00
(Фото Пиксабеј)

Нашем читаоцу, који је у новембру прошле године у Љубљани направио саобраћајни прекршај, ових дана је на кућну адресу у Београду стигла казна. Због прекорачења брзине од 15 километара на час требало би да плати 250 евра. Како је наведено у обавештењу, у року од осам дана може да измири половину овог износа или да се жали и своје право затражи на словеначком суду. Проблем је што је, уз обавештење, као доказ приложен и снимак радара, због чега су шансе да добије спор готово никакве.

Ова прича је посебно занимљива јер почиње сезона одмора и велики број наших грађана путује у иностранство аутомобилима, али многи не знају да неплаћене саобраћајне казне због прекршаја начињених на територији ЕУ, могу чак и да их пошаљу на црну листу због које може да им буде забрањен улазак у земље чланице.

Како „Политика” сазнаје, на црној листи може да се нађе сваки возач који се оглушио о прекршајни налог и казну јер чак и најмања општина у Италији, Словенији, Мађарској или било којој другој земљи против њега може да пошаље пријаву јединственом телу ЕУ и затражи санкције. Уколико се то догоди, власник аутомобила већ на првом граничном прелазу у ЕУ сазнаје да му је улазак забрањен, а истрага и захтев за скидање са ове непожељне листе може, кажу наши саговорници, потрајати и неколико година.

Нашег читаоца је занимало да ли је обавезан да плати ову казну коју је очигледно направио, возећи мало брже у Љубљани, и да ли она може да застари и у ком року.

Милан Мариновић, председник Прекршајног суда у Београду, каже за „Политику” да је у конкретном случају јасно да би се наш читалац плаћањем половине казне могао ослободити остатка обавеза прописаних за прекршај због кога је издат налог.

– Ако је свестан да је починио прекршај, саветујемо да плати половину и избегне даље могуће непријатности. Међутим, уколико не прихвата да је починио прекршај, преостаје му да иницира судски поступак у коме би он био у својству окривљеног – објашњава Мариновић и додаје да, уколико то не учини, сматраће се да је прихватио одговорност за прекршај и биће спроведен поступак извршења и наплате целокупног износа казне.

Према речима нашег саговорника, за сваку прекршајну казну прописан је и рок застарелости извршења, али се он разликује од земље до земље. У Србији је овај рок најкраћи и износи две године, а у Хрватској или, на пример, Црној Гори три, односно четири године, рачунајући од дана правоснажности судске одлуке.

– Колико ми је познато из праксе, до сада није забележено да је неко лице које није платило казну изречену у једној држави чланици ЕУ трпело последице у другој држави чланици. Зато претпостављам да ни овај грађанин који је начинио саобраћајни прекршај у Словенији, не би требало да има проблема, уколико летује у Грчкој или Италији, а посебно не ако планира путовање у земљу која није чланица ЕУ – објашњава председник Прекршајног суда у Београду. На питање на који начин надлежне институције из земаља ЕУ долазе до података о починиоцима прекршаја у Србији, он каже да постоји успостављена сарадња и да се ови подаци размењују између надлежних институција, без обзира што нисмо у ЕУ.

– Овај налог са казном је уручен посредством такозваног института међународне правне помоћи који се користи уз претходно постојање уговора о билатералној или мултилатералној сарадњи између Србије и у овом случају Словеније. Уговори се односе на пружање правне помоћи (најчешће у грађанским и кривичним, али и прекршајним стварима), па се комуникација надлежних органа (судова) обавља преко министарстава правде држава потписница уговора. Преко њих се шаљу замолнице за пружање правне помоћи – истиче Мариновић. Он додаје да се на овај начин не уручују само одлуке о кажњавању, него и позиви за суђења у земљи у којој је неки прекршај почињен.

– Недавно смо имали у Београду уручење позива за саслушање једном нашем суграђанину кога је Прекршајни суд у Солуну позвао као окривљеног на суђење у вези са саобраћајном незгодом у којој је учествовао прошлог лета – закључује Милан Мариновић.

Исти налог – другачија примена

Прекршајни налог постоји у многим правним системима као и код нас, али није једнако регулисан у свим државама и његова примена није на исти начин широко прописана. Тако, на пример у Хрватској и Црног Гори (а претпостављам и у Словенији), прекршајни налог може бити издат и починиоцу прекршаја за који је прописана новчана казна у распону између минималне и максималне казне. У Хрватској је то, на пример, између 300 и 500 куна, а у Црној Гори од 200 до 400 евра. У Србији је примена прекршајног налога много ужа и издаје се само за оне прекршаје за које је прописана искључиво новчана казна у фиксном износу – пет или десет хиљада динара.

Брже кроз тунел у ЕУ кошта и до 450 евра

Саобраћајни прекршаји у ЕУ се најчешће евидентирају преко видео-надзора којим је покривено много више тачака него рецимо у Србији. Најчешћа су прекорачења брзине у тунелима и на ауто-путевима, за шта је запрећена казна од 150 до 450 евра, пролазак кроз црвено до 350 евра, а непрописно скретање 150 евра. Нису благе ни казне за непрописно паркирање које могу неопрезне возаче да коштају и до 150 евра у зависности од града и државе у којој су се непрописно паркирали.


Коментари13
28aef
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ненад Мирковић
Мени су у тунелу између Италије и Француске снимили брзину (не сећам се али око 20км/ч преко) у марту ове године са рента кар колима и стигла ми је казна од 530€...
Mladen
Ovo nije tacno. Nemacka brise sve kazne posle 5 godina od trenutka kada je saobracajni prekrsaj registrovan.
zoran
ima kontrole,i bice ih sve vise.naravno da se placaju kazne i tu nema spora.stizu i nama na kucnu adresu ako te uhvate sa vecom brzinom.na primer auto put ka gracu i becu,ima iskljucenje za grac i tu sa 80 za nekih dvadeset metara treba da skines na 50,ako ne uradis kazna je 65.evra,i stize diljem evrope na kucnu adresu.naravno slika obavezno.naravno srbi ko srbi samo da nekoga izigraju,ali ovde to ne pomaze.samo nemojte da dodjete u situaciju da vam oduzimaju auto i prodaju radi kazne jer kod njih nema sale.pozdrav iz evrope.
Zabrinuti
Širom evrope se kaze u srbiji, zorane
Препоручујем 5
ivan
Mislim da ne bi trebalo dozvoliti da strani sudovi sprovode svoje odluke u Srbiji sem ako je to po medudrzavnom sporazumu.
Саша Микић
Не спроводе они своје одлуке по Србији, мада постоје међудржавни споразуми о томе, већ достављају своје одлуке осуђенима по месту пребивалишта. Држављанин Србије може, а не мора да плати казну по тој пресуди, али када крене пут ЕУ нек се не нада да ће се тек тако ''провући''.
Препоручујем 15
Zoran Dragicevic
bice zabranjen ulaz u citao podrucje "sengenska".

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља