субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:31
ИНТЕРВЈУ: АЛАН ПЛАТЕЛ, белгијски кореограф

Национализам сматрам ужасом данашњице

Чињеница да смо сви повезани посредством интернета и да имамо пријатеље широм света чини апсурдним покушај да се изолујемо унутар нација, застава и химни
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинуторак, 12.06.2018. у 22:00
Алан Плател (Фото Chris Van der Burght)

Прослављени белгијски кореограф Алан Плател највећа је звезда овогодишњег 52. Битефа, који ће бити одржан од 14. до 22. септембра 2018. године. У ексклузивном интервјуу за „Политику” најавио је свој долазак у Београд. Плателовом музичком представом „Реквијем за Л”, која је почетком године имала своју светску премијеру, биће затворено 52. издање Битефа у Центру „Сава”. Носилац пројекта „Реквијем за Л” је позната белгијска компанија „Les ballets C de la B”, а аутори представе су композитор Фабрицио Касол и кореограф Алан Плател. Иза овог пројекта стоји неколико угледних светских копродуцената, као што су Берлинер фестшпиле, Марсејски фестивал, Оназис центар из Атине…

Познато је да аутентичност представља ризик. Ваша представа „Реквијем за Л” базирана је на музици коју је компоновао Фабрицио Касол, а у којој се прожимају Моцартов „Реквијем” и афричка музика. Шта вам је била полазна тачка у раду на овој представи?

Касол иза себе има искуство дуго више од 25 година током којих је сарађивао са музичарима из целог света. Нас двојица смо већ много пута укрстили своју уметност, а последња наша сарадња пре „Реквијема за Л” била је представа „Coup Fatal”, где је он радио са групом музичара из Конга који су реинтерпретирали барокну музику Европе, тачније чувена барокна дела Баха и осталих композитора тог периода. Кад ми је рекао да овог пута намерава да за основу пројекта узме Моцартову музику и од ње направи нешто слично, помислио сам да је то смео потез. Међутим, када сам чуо прву пробу, што је било пре отприлике годину и по дана, био сам импресиониран. И знао сам да морам да смислим нешто што ће бити подједнако снажно колико и музика, тако да сам почео да размишљам о неколико елемената будуће представе.

Који су то елементи?

То је пре свега упечатљива сценографија која подсећа на „Денкмал”, споменик Холокаусту, који се налази у Берлину. Поред тога, разговарао сам и са музичарима и у стварање представе уткао и њихове личне приче. Међутим, оно што је било главно јесте чињеница да је у основи „Реквијема” смрт. То може послужити за настанак неке предивне метафоре, али је моја намера била да видим да ли је могуће да то дословно поставим на сцену. Другим речима, да на сцени заиста видимо како неко умире. Тако је отпочео дуг процес који сам проживео заједно са својим блиским пријатељем који је лекар и који је радио са људима на палијативној нези. Питао сам га да ли би било могуће наћи слике људи који дословно умиру и да ли бисмо то могли да употребимо на сцени. Око годину дана бавили смо се тиме, посећивали људе суочене са сопственом смрћу, а онда је, потпуно неочекивано, до нас дошла прича госпође Л, жене коју смо обојица познавали. Она је знала да радимо на тој представи, као што је знала и да ће умрети веома, веома брзо. Позвала ме је да се видимо, разговарали смо о пројекту и она нам је допустила да снимимо како умире. Ти призори сада представљају интегрални део представе. Наша музичка представа је базирана на несвакидашњој атмосфери коју ствара 14 фантастичних музичара који спроводе тај ритуал за Л.

У представи „Реквијем за Л” повезујете различите музичке традиције и ритуале које спроводе готово искључиво музичари из Африке. Одражава ли та одлика неки политички став и на који начин посматрате интеркултурално позориште у данашњем свету миграција и етничке нетолеранције?

Музичаре је одабрао Фабрицио, тачно знајући са којима од њих жели да ради. Неки од њих су из централне Африке, док су други, које је знао из представе Брета Бејлија „Макбет”, из јужне Африке. Један је са Новог Зеланда, а има их неколико и из Европе. Такав његов избор публика често види као политички став, али је то превасходно уметнички избор. Желео је да сарађује баш са тим људима јер су они изузетни музичари. Са друге стране, постоји та у данашње време веома жива тема која се тиче културне апропријације, односа између црног и белог. Лично сматрам да је мешање искустава и људи, на чему радим дуже од 25 година, приступ апсолутно неопходан у позоришту и плесу. Уколико вам је намера да кажете нешто о свету, тај свет мора бити присутан на сцени. Чврсто сам уверен да такав приступ представља будућност, мада сам, наравно, свестан тих проблема који постоје у савременом друштву. Они ме, међутим, неће спречити да доносим сопствене уметничке одлуке.

Рођени сте и одрасли у Белгији. У којој мери и на који начин вас је тај центар културе формирао као уметника?

Што сам старији то сам свеснији одакле потичем. Тај градић, Гент, пун је историје и уметности. Многи уметници рођени су у том граду, многи у њему и даље живе. И, упркос томе што дуго нисам сматрао да су на било који начин утицали на мој рад, сада видим да ипак јесу на мене извршили утицај. То што сам рођен у Белгији сматрам благословом. Волим апсурд те земље који се огледа у томе да сада, после готово 200 година, треба да осмислимо суживот за три међусобно веома различите заједнице. Мислим да се цео свет тренутно бави тиме. То није лако. По убеђењу сам апсолутни антинационалиста и национализам сматрам ужасом данашњице. Подстицати људе да се идентификују према месту из којег потичу или према боји коже, то је по мени повратак у прошлост. Чињеница да смо сви повезани посредством интернета и да имамо пријатеље широм света чини апсурдним покушај да се изолујемо унутар нација, застава и химни. То је, по мени, потпуно бесмислено.

Шта тренутно заокупља вашу уметничку пажњу? Како видите глобалну културу и политичке токове којима сви припадамо?

То је веома комплексно питање. Изложени смо невероватном приливу информација и покушај да их процесуирамо и формирамо јасан став о свакој од њих је тежак посао. Одувек сам био човек еклектичног ума, заинтересован за најразличитије ствари и немам посебне преференце. Много тога волим и у много чему могу да уживам. Ако треба да издвојим једну опсесију, онда је то Бахова музика. То је једини јасан избор који умем да направим. Што се осталог тиче, умем да уживам у читавом низу најразличитијих ствари.

Битеф је одувек представљао мост који повезује подељене културе и идеологије. Будући да сте на Битефу већ гостовали, са каквим му се очекивањима и емоцијама враћате?

На нашим многобројним путовањима схватио сам да су нам свуда у свету потребни људи посвећени организовању фестивала, довођењу представа. Да би један фестивал опстао, потребно је много храбрости и енергије, и на томе сам увек неизмерно захвалан. Оно чему се надам јесте да упознам много људи, да сазнам шта се догађа код вас, ето, то бих волео да се деси.


Коментари11
3e139
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Raca Milosavljevic
... kada neko hoce da bude veliki,moderan,angazovan i svetski u tkzv modernom svetu,da demokratskom,svetu koji sebe predstavlja kao medjunarodnu zajednicu,naravno sa puno uvek ciste ljubavi za ljudska prava onda je prvo slovo u toj azbuci nacionalizam i borba protiv njega ... i eto poruke za nas kako to nevalja biti nacionalista i patriota ... sve bi bilo dobro kada bi izbrisali istoriju ali ne ide ... bilo bi dobro da se autor malo angazuje i osvetli svu pljacku,otimanja,zlocine,masovne zlocine sa kojima je sve to bogatstvo steceno ... tek tada cu poverovati u tu dogmu o nacionalizmu ...
Божидар
Када патриотизам прераста у национализам? Онда кад мени неко испред лица гура своју заставу машући њоме покушава и да ме распали дршком, онако случајно. Него гос. Плател зар вама никада не засметају дупли стандарди? То вама дође некако као нормално, јел тако?
dejan sakovic
Nacionalizam je veoma poželjan i pozitivan.Šovinizam nije.
радисав
Фашизам и комунизам су били ужаси јучерашњице, а из њихових шињела је настао глобализам, као ужас данашњице. Код сваког новог светског поретка, нова је само кореографија (разумем корегорафа и његову фасцинацију), а суштина је иста, тоталитарна.
Tomislav K
Čovjek priča o strašnom nacionalizmu, a nije primijetio da je 25% stanovništva Bruxellesa arapsko muslimansko. Koji li je to poremećaj....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља