уторак, 19.06.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:15

Самостални још од Берлинског конгреса

На скупу, који је трајао од 13. јуна до 13. јула 1878, независност je, oсим Србији, призната и Црној Гори и Румунији
Аутор: Јован Гајићсреда, 13.06.2018. у 11:44
(Фото: Википедија)

Један од најважнијих политичких скупова друге половине 19. века на платну Антона фон ВернераПре тачно 140 година, 13. јуна 1878, у главном граду Немачког царства почео је један од најважнијих политичких скупова друге половине 19. века, познат под именом Берлински конгрес. Повод за овај скуп, на којем су учествовали представници најважнијих држава тога времена, било је решавање „велике источне кризе”, која је почела 1875, устанком Срба у Босни и Херцеговини, а кулминирала српско-турским и нарочито руско-турским ратом, као и Санстефанским миром из марта 1878. године.

Једна од најважнијих одлука овог конгреса, који је трајао месец дана, било је и признавање самосталности Кнежевине Србије. Тако је Србија, после више од 400 година од пада под турску власт и 70 година од почетка Првог српског устанка, коначно постала независна и међународно призната држава. Ипак, то није значило да су сви њени интереси на овом скупу остварени и да конгрес, поред позитивних, није имао и многе негативне последице по цело Балканско полуострво.

Током седамдесетих година 19. века, услед повећања дажбина и различитих притисака, положај Срба у Босни и Херцеговини постао је готово неиздржив, а њихова жеља за ослобођењем од турске власти и прикључењем Србији или Црној Гори све већа. То је био повод за устанак који је избио 1875, у околини Невесиња, одакле се проширио на целу Херцеговину, а потом на Босанску крајину и друге области. На челу Србије тада је био млади кнез Милан Обреновић, који је само три године раније постао пунолетан, а најважнији политичар био је либерал Јован Ристић. Они су, ношени народним расположењем, осећали потребу да се реагује, али су разумели сложеност међународних околности и савете великих сила да се „остане уздржан”. Ипак, 1876. године Србија и Црна Гора објавиле су рат Турској.

Овај први српско-турски рат, познат под именом Јаворски рат, није био успешан по Србију. Српска војска, још недовољно обучена и наоружана, доживела је у њему неколико пораза. Убрзо пошто је Русија 1877. објавила рат Османском царству, у сукоб су ушле и Србија и Црна Гора. Други српско-турски рат за Србију је био знатно успешнији од првог, па је српска војска јануара 1878. ослободила Ниш, Пирот, Лесковац, Прокупље, Врање и друга места југоисточне Србије.

Русија, која је из рата изашла као победница, наметнула је Османском царству Санстефански мировни уговор, потписан 3. марта 1878. Њиме је било предвиђено да Румунија, Србија и Црна Гора постану самосталне државе, али и да се створи велика Бугарска, у чији би састав ушли и градови Пирот и Врање, односно део данашње југоисточне Србије, затим највећи део Македоније, као и део данашње Грчке, источно од полуострва Халкидик. Санстефански мир није примљен са одобравањем у Србији, а такав расплет источне кризе није одговарао ни Великој Британији ни Аустроугарској. Ове две државе инсистирале су на одржавању нове мировне конференције, у чему им је на крају и удовољено.

Тако је у Берлину, од 13. јуна до 13. јула 1878. године, одржан састанак на којем су учествовали представници најважнијих европских сила тога времена – Немачке, Француске, Велике Британије, Италије, Аустроугарске, Русије и Османског царства. Берлинским конгресом председавао је чувени немачки канцелар Ото фон Бизмарк, јер Немачка наводно није имала никаквих интереса на Балкану, па се веровало да ће приликом доношења одлука бити неутралан. Мале државе могле су да учествују само посредно, преко представника који су подносили писмене предлоге.

Србију је на овом скупу представљао Јован Ристић, вођа Либералне странке, без сумње најутицајнији и најобразованији српски политичар тога времена. Мада му није било дозвољено званично учешће, он је настојао да водеће европске политичаре заинтересује за српско национално питање. Србија је на крају конгреса била призната за самосталну државу. Уз то, њена територија била је проширена за Нишки, Пиротски, Врањски и Топлички округ. Независност је, осим Србији, призната и Румунији и Црној Гори, која је добила излаз на Јадранско море, као и градове Подгорицу, Никшић и Колашин. Босна и Херцеговина формално је остала у саставу Османског царства, али је суштински припојена Аустроугарској, чијој је војсци, наводно због „завођења реда”, дозвољено да је окупира. Може се рећи да су одлукама Берлинског конгреса интереси Аустроугарске и Велике Британије однели превагу у односу на интересе Русије.

Оваквим решењима велики делови српског народа остали су изван кнежевина Србије и Црне Горе. Оне, уз то, нису имале ни заједничку границу, а Србија је после конгреса потпала под снажан аустроугарски утицај. Ипак, остварен је главни циљ – независност.


Коментари2
b352d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Malina
Ali po koju cenu? Politicke i ekonomske vezanosti za Zapad! Lepo je komentarisao J.J. Zmaj-" I srpska propast zove se mirom".
Sotir Gardačić
Srbija je dobila nezavisnost ali je ostao gorak utisak da su se Srbija i Bosna posle više od 400 godina razdvojile. Ponovno ujedinjenje tražilo je visoku cenu a 20. vek se bližio...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља