петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:06
ЗАНИМЉИВА СРБИЈА

Чудесно ртањско биље

На планинским обронцима око Сокобање расте чубар, од чијих се цветова прави чувени ртањски чај, али ту ничу и друге лековите и зачинске биљке од давнина коришћене у народној медицини
Аутор: Александра Мијалковићпетак, 15.06.2018. у 08:15
Валентина Белужић (Фото Анђелко Васиљевић)

Чак и они који нису љубитељи врућих биљних напитака, а још мање верују у њихова лековита својства, чули су за ртањски чај, а о њему знају, и наручују га из Србије, и купци из других земаља. Главни састојак је планински чубар (чубрица, вресак, латински Satureja montana), редак и заштићени становник планине Ртањ, по којој је чај добио име. Ова биљка се користи и као зачин, нарочито омиљен у бугарској кухињи, наводно делује попут афродизијака – бар су тако веровали антички Грци и стари Римљани – док се наша народна медицина усмерила на њене по здравље благотворне особине.

Није баш свемогућа, али...

Зналци тврде да чај од белих, љубичастих или ружичастих цветова чубрице, који се беру у августу и септембру, олакшава варење, смирује надимање и кашаљ, зауставља пролив, појачава имунитет, помаже код болести јетре и жучних канала, отклања несаницу, снижава лош холестерол и шећер у крви.

Многи берачи биља из Сокобање и околине свакога лета обилазе Ртањ у потрази за овом „чаробном” цветницом. То је некада радио и Небојша Станојевић, са супругом Радицом, а онда је 1991. године основао породично предузеће за откуп и прераду лековитог биља и производњу чајева „Адонис” – што је, иначе, име цвета који се први у пролеће појави на пропланцима између Врнђе и Ртња.

Осим чубрице, у зграду од око 2.000 квадратних метара, где су смештени складиште, просторије за уситњавање и паковање, преко целе године стижу и друге врсте лековитих биљака из околине, али и ширег подручја Србије – камилица, жалфија, слез, кантарион, валеријана, матичњак, коприва, нана, маслачак, млечика (свиловина), ивањско цвеће, бабин зуб („природна вијагра”), хајдучка трава, моравац, вирак, плућњак, ехинацеа, калопер, рутвица...

– Одувек сам волео да сакупљам, проучавам и гајим разне биљке, ево, многе сам засадио и око фабрике, у показне и образовне сврхе, јер се поред осталог бавим и едукацијом одгајивача и берача биља. Следбеник сам славног Јована Туцакова који је редовно обилазио овај крај. Моја супруга је фармацеут, без ње не бих успео да остварим ту давну жељу да покренем породични бизнис са лековитим биљем. Сада је мој део посла преузео син Ненад, он је директор фирме, ја му дођем као саветник. Имам и ћерку Данијелу и унуку Милицу, и оне на неки начин помажу – каже Небојша.

С нескривеним поносом нас проводи поред непрегледног мноштва џакова из којих се шире мириси шуме, пољана, вресишта... Сваки је прецизно означен, ту су назив биљке, место одакле је донета, име берача, датум... Из сваке пошиљке, чим пристигне, узима се узорак за анализу.

– Сваки берач, а имамо их од 300 до 400, има своју шифру, и свака биљка има своју, тако да не може доћи до забуне. Биљке добијамо прописно осушене, онда их уситнимо (уколико се мешају са медом самељемо их у прах), евентуално мешамо, по жељи купца додајемо, рецимо, сушене плодове воћа или полен, на крају пакујемо у кутије, врећице, кесице... – набраја наш саговорник.

Већина берача се само од тога издржава, зарада није лоша. На пример, вирак (латински Alchemilla vulgaris), који је све траженији за лечење болести женских репродуктивних органа, свако може да се сакупи у количини од око 1.000 килограма годишње, а килограм је 400 динара. А има још толико других биљака које сакупљају! Морају, наравно, да знају кад и где коју да траже, како да је узберу и суше. Планине Ртањ и Озрен су праве ризнице...

– Имам у околини, али и широм Србије, и своје узгајиваче. Рецимо, њих 50 само у Баваништу узгаја нану – наводи Станојевић.

У самом предузећу запослено је 24 радника, жена и мушкараца. Примећујемо да је сигурно пријатно радити међу толиким дивним мирисима, још питамо да ли осећају да су здравији откад су окружени свим тим лековитим биљем.

Као прво, одговарају, нису баш сви мириси пријатни, и одмах отварају једну од врећа, заборавили смо латински назив, из које нас запахну опори воњ. Друго, додају, после неког времена нос „отупи”, а понекад се појаве и алергијске реакције. Треће, код неких биљака мора се обратити посебна пажња јер имају трње или бодље: „бабин зуб” (латински Tribulus terrestris), на пример, није залуд добио то име.

– Незгодан је за брање и руковање, али је веома тражен, наводно јача потенцију, али свакако доприноси јачању мишићне мускулатуре, па је омиљен међу спортистима, највише дизачима тегова – објашњава Станојевић.

За време паузе неки радници пију домаће биљне чајеве, али има и оних који радије скувају кафу, уверили смо се. Који су од њих здравији, нису нам поверили, мада су, да ли у шали или у збиљи, потврдили да се заиста ређе разбољевају од запослених у неким другим фирмама.

– Не памтим кад сам имао грип! – вели Зоран Јовановић, а да је и у доброј кондицији уверили смо се кад је подигао огромну кутију и однео је на утовар.

Валентина Белужић, која ради на паковању биља, нуди нас „чајем за грицкање” – мешавином сушеног воћа, бруснице и јабуке. Не би да улази у расправу о њиховом утицају на добро здравље, али потврђује да је укус изврстан.

Међу клијентима овог малог породичног предузећа су и неке познате апотекарске и хомеопатске установе и велетрговине здраве хране које од њих набављају сушено биље, па од њега, под својом робном марком, пласирају чајеве и друге производе. Већином су из Србије, али све чешће и из иностранства – чули странци за ртањски чај, онда и за неке друге овдашње лековите траве, листове, цвеће, корење... па наручују ли, наручују.

А неки дођу и лично да се увере у лепоту предела из којих та чудеса природе потичу.

Свети Јован Биљобер

Главни догађај у години за бераче, али и за становнике Сокобање и све остале љубитеље природе и здравог живота – „Свети Јован Биљобер” –одржава се од 4. до 7. јула у Сокобањи, а међу организаторима су предузеће „Адонис”, Удружење за лековито биље „Др Јован Туцаков”, Завод за заштиту природе, Фармацеутски факултет и други стручњаци. Циљ манифестације је упознавање шире јавности са лековитим биљкама које расту на Ртњу и у околини, и са проблемима и опасностима који су могући приликом њиховог неконтролисаног брања.

У време „биљобера” се уприличе и вођени излети до познатих сокобањских туристичких локалитета, наравно уз брање лековитог биља под стручним надзором; бира се принцеза Биљарица; одржава квиз о познавању лековитог биља; награђује најлепши ивањдански венчић и организује Биљна парада и Сајам лековитог биља, меда и здраве хране.


Коментари0
1459a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља