недеља, 21.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:15

Хрватска не враћа имовину српских фирми

Аутор: Снежана Ковачевићсреда, 13.06.2018. у 22:00
(Фото Пиксабеј)

Нови Сад – Безмало три деценије прошло је од сукоба у бившој Југославији, а спорови око имовине и даље трају. Док је заједничка држава још постојала, фирме су имале имовину у разним деловима земље. Једна од њих је „Младост турист” из Београда која је на хрватском делу Јадрана имала одмаралишта у Тијесном, Макарској и Башкој Води. Није их користила од 1991, када су ратна дејства почела, али ни касније јер је Хрватска већ 1992. донела уредбу о забрани коришћења те имовине, а 1994. закон којим ју је пренела у своје власништво. Тако је та имовина и уписана у катастре, затим продата или је уништена. Правду ове фирме нису могли да пронађу ни пред хрватским судовима, али ни код суда за људска права Стразбуру, који се прогласио ненадлежним.

Пуномоћник „Младост туриста”, адвокат Рајна Андрић која је јуче боравила у Новом Саду на конференцији новооснованог удружења „Одузета имовина”, оценила је да суд у Стразбуру за такву одлуку није имао основ. Суд је сматрао да се не може применити Конвенција о заштити људских права и основних слобода јер је Хрватска тај акт усвојила 2004. године, а одузимање имовине се десило пре тога.

„Али последице тог одузимања трају до данас, то је тзв. континуирана ситуација”, каже Андрићева и подсећа на случај „Алипашић против осталих република” којим се решило питање старе девизне штедње, иако је и он наступио пре усвајања конвенције.

Исти суд је одбио да донесе пресуду и зато јер Србија и Хрватска немају закључени билатерални споразум, док у удружењу „Одузета имовина” истичу да би тај акт који је иначе Србија раније нудила Хрватској могао да реши само техничка питања, док суштина остаје иста. „А суштина је решена Анексом Г Споразума о сукцесији, а то је да сву ону имовину која је постојала 31. децембра 1990. свака држава сукцесор мора да врати власнику који се налази у другој републици, односно да га обештети уколико је немогуће враћати”, истакла је Андрићева.

Удружење „Одузета имовина”, које окупља око 30 фирми из Србије и БиХ, најављује да ће своју борбу за повратак имовине или обештећење наставити ангажујући се код других институција, као што су Савет Европе и Комитет УН за људска права у Женеви, коме је већ поднета представка о случају предузећа „Бек” и одузете имовине у Ријеци.

Председник удружења и новосадски адвокат Зоран Ристић истакао је да Хрватска одбија да испуњава своје обавезе из Споразума о сукцесији, али да се не држи ни других норми.

„У тој држави и дан-данас судови с позивом на корпус аката своје државе упорно не желе да испуне обавезе које се у праву сматрају стандардима, а то је несметано, неометано, потпуно, аутономно право уживања приватне имовине”, казао је Ристић.

Он је упутио апел европском јавном мњењу, назван „Писмо Европи”, у коме напомиње и да је Хрватска 2004. ратификовала Споразум о сукцесији, али да „за ових скоро 14 година није намерно учинила ништа да тај споразум заживи”.

Српске фирме које очекују да им се врати имовина заглављене су, каже Ристић, у „мелтингпоту” хрватских прописа. На конференцији је приказао фотографије виле „Југобанке” у Дубровнику, зграде у Сплиту, складишта „Симпа” у Самобору, објекта „Неимара” у Биограду на мору, пословног простора „29. новембра” у Загребу...

Решење за одузету имовину треба тражити, сматра он, у арбитражи, посредством Сталне мешовите комисије за спровођење сукцесије.


Коментари1
3df51
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladija Sarac
Ali zato Opstina Kraljevo na tzv "javnom nadmetanju" uzima ponudu za snabdevanje strujom od Hrvata, na stetu srpske ponude, navodno zbog sicusne razlike u ceni!! Ima li to igde u svetu?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља