Политика Online - „Графичком колективу” нуде простор у Бетон хали
субота, 18.08.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:58

„Графичком колективу” нуде простор у Бетон хали

Министар Вукосављевић подсећа да се „Графички колектив” нашао у оваквој ситуацији, јер је његов УО пропустио низ активности у сложеном процесу реституције који траје седам година
Аутор: Мирјана Сретеновићсреда, 13.06.2018. у 22:00
Љиљана Ћинкул и Бранимир Карановић (Фото лична архива)

Управни одбор Галерије „Графички колектив” данас ће обићи простор у Бетон хали и погледати просторе који им нуди Министарство културе, будући да до краја месеца галерија мора да се исели из зграде на Обилићевом венцу, у којој је од 1949. године, јер је она реституцијом враћена власницима.

Ово је за наш лист потврдио Бранимир Карановић, председник УО „Графичког колектива”. Према његовим речима, простор који им је претходно нуђен у Карађорђевој улици у којем се налазила „Хондина” радња је у процесу реституције и од њега се зато одустало, а потом им је Секретаријат за културу понудио атеље преминулог сликара Косте Брадића на Косанчићевом венцу, али би у њега стали само канцеларија и магацин, не и цела збирка и документација галерије.

– И та је понуда била под знаком питања јер је тек требало контактирати Брадићеву породицу. Нама треба галеријски простор. Бојим се да ћемо морати да пристанемо на било шта јер нам истиче рок да напустимо Обилићев венац – каже Бранимир Карановић.

 

Љиљана Ћинкул: Имамо три недеље до исељења, али стално ми је у глави кинеска пословица „када мислиш да више нема решења, појаве се још најмање четири”

Бетон хала је, сматра наш саговорник, интересантно туристичко место и додаје да ће сви заједно проценити да ли тамо постоје услови који су потребни једној галерији.

– У ситуацији смо када морамо да прихватимо све само да не останемо на улици. Не бих волео да се сместимо било где, у неки подрум за „прву помоћ”, па да после буде да је проблем „Графичког” решен – искрен је Карановић.

Већ више од годину и по дана, уз подршку стручне и шире јавности, уметници позивају надлежне да за „Графички колектив” пронађу одговарајући простор.

– Последњих неколико месеци радили смо у великој забринутости. Понашали смо се као да је све у реду, али срце нам је зебло јер наш проблем траје већ три године. Имамо три недеље до исељења, али стално ми је у глави кинеска пословица „када мислиш да више нема решења, појаве се још најмање четири”. Надам се да смо у фази једног од тих решења – каже Љиљана Ћинкул, кустос ове галерије. Истовремено министар Владан Вукосављевић подсећа да се „Графички колектив” нашао у оваквој ситуацији, јер је његов УО пропустио низ активности у сложеном процесу реституције који траје седам година.

Бранимир Карановић: Не бих волео да се сместимо било где, у неки подрум за „прву помоћ”, па да после буде да је проблем „Графичког” решен

– После две године надлежни суд одлучује да седморо наследника палате Нинчић у чијем приземљу је смештена Галерија „Графичког колектива” добију имовину назад у власништво. Адвокат наследника информише „Графички колектив” да се власник локала који користе за галерију променио, али да не брину јер ће ту по истим финансијским обавезама остати још неколико година. Нико из Графичког колектива није реаговао ни тада – казао је Вукосављевић Танјугу.

Према његовим речима после годину и по дана наследници се договарају да продају трећем лицу своје наследство како би поделили новац.

– Наследници су о свом науму информисали људе из Графичког колектива који ни тада нису реаговали. Зграду у центру Београда купује жена која се бави угоститељством и поред осталог посластичарским занатом. Та жена је обавестила људе из галерије да ће моћи да остану у простору још две године по истим финансијским условима. Тада сам саветовао председника УО „Графичког колектива” да мало обиђу локале по Београду и да дођу поново на састанак. Нико се из галерије није појавио у Министарству културе све до данас – каже Вукосављевић.

За њега нема спорних детаља у процесу реституције зграде у којој се налази Галерија „Графичког колектива”.

– То је све по закону обављено и држава више нема никакве везе са тим простором. Дакле, држава не може да претвори „Графички колектив” у палачинкарницу, као што су писали медији. Министарство културе нема у свом власништву локале… На адресе Градског секретаријата за имовину у Београду, Републичке дирекција за имовину и адресу новог градоначелника Београда Зорана Радојичића и његовог заменика Горана Весића послали смо допис Министарства културе и информисања у којем оцењујемо „Графички колектив” као значајан културни амбијент, простор са лепом традицијом и тражимо помоћ како би се нашао нови простор за галерију – рекао је Владан Вукосављевић.


Коментари3
199fb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Edit Bradić
Tek danas sam saznala da neki ljudi zaduženi za kulturu planiraju da mene i moje dve ćerke koje su likovne umetnice, izbace na ulicu. Mnogo pre Koste Bradića su ovaj svet napustili Nikola Graovac i Olja Ivanjicki. Pored 4-5 praznih ateljea na Kosančićevom vencu neko je poželeo baš atelje mog pokojnog supruga gde smo nas dvoje živeli od 1970.g. U skromnih četrdesetak kvadrata smo se stisnuli Kosta i ja, a potom i naše četvoro dece. U početku nismo imali ni vodu, koristili smo zajednički WC u hodniku a Olja nam je povremeno ustupala svoje kupatilo. Veliki umetnici vreme troše u grčevitom stvaranju. Da je Kosta Bradić bio osrednji umetnik, verovatno bi porodici obezbedio stan, sa kupatilom koje nije buđavo, imao bi sve moguće nagrade...Marija Bradić Bajić i Natalija Petković (Bradić) imale su do sad destak samostalnih izložbi u gradu, da li to ikom išta znači? Kosta je za života izlagao u Narodnom Muzeju a Ministarstvo za kulturu je omogućilo štampanje MONOGRAFIJE K.Bradića 2007.
Tamara
NAvikli ste da u socijalizmu samo ;ekate da padne s neba. DA dobijete stan, atelje, da galerijama i udruženjima sve troškove i režije plaća država, da ništa ne radite da donesete i neki prihod, ne vi samo da duvate u prste i prevrćete očima i kudite državu koja ne izdvaja za kulturu... Kad naiđe roblem niste u stanju ni da odreagujete na vreme e kad je dogorelo do nokata onda stani-pani. ZOvite Dragicu članicu udruženja umetnika da vam pomogne. A
Jovan
Nedelanje na vreme i inertnost i sad kukajte. Ovi u Vranju nisu našli za shodno da odu u sud kad su bili tuženi i sad se čude pšto moraj da plate nešto... Tako i Graf. kolektiv, što nije na vreme reagovao. Kako možete da nudite atelje umetnika a da niste kontaktirali porodicu... Svašta. Treba im obezbediti neki galerijski prostor. Toliki prostori zvrje po Beogradu... Uostalom, i Cvijeta samo što se ne raspadne pa ne bi bilo loše rasterati to neradničko društvo i naučiti ih sve pameti već jednom, i Ulus i graf. kolektiv i sve ostale.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља