После деценије борбе са бирократијом, али и сложеним правним питањима наслеђа бивше Југославије, у Србију је стигла – подморница. Реч је о некадашњем диверзантском средству ЈНА, а од сада експонату, који ће, како се очекује, постати својеврсна туристичка атракција. Подморница је смештена у кругу базе Речне флотиле Војске Србије у Београду, на ушћу Саве у Дунав.

Овај подухват спроведен је у организацији Удружења грађана „Подморничар” из Београда, основаног због неговања подморничарске традиције у Србији. Иако наша земља нема море, у време Југославије генерације официра, подофицира и војника из Србије радиле су на подморницама или су као инжењери и техничари учествовали у њиховој изградњи и одржавању.

– Овај подухват изведен је захваљујући разумевању Министарства одбране, које је покрило трошкове транспорта, док га је ЈП „Југоимпорт – СДПР” оперативно спровело у сарадњи са подизвођачима – објашњава за „Политику” Милан Комар, из Удружења грађана „Подморничар”, који је овај транспорт допратио до Београда.

Све је почело у понедељак ујутру, када је подморница са пристана на полуострву Луштица, бесплатном услугом Морнарице Црне Горе, утоварена на камион-шлепер који се налазио на трајекту.

Овај брод са неуобичајеним теретом отпловио је у Каменаре, одакле је специјални транспорт (шлепер је дуг 25 метара) кренуо према одредишту преко Никшића и Подгорице да би, после ноћења у Мојковцу, ушао у Србију. На београдско Ушће стигли су у уторак око 17 часова.

Подморнице овог типа после распада СФРЈ премештене су у Црну Гору, осим једне која је остала у Хрватској, где је, након извесних модификација, употребљавана, али се данас више не користи и налази се у луци Лора код Сплита. Оне које су се нашле у флоти СР Југославије престале су да се користе почетком овог века, а затим су расходоване. Такозване џепне подморнице биле су намењене за превоз диверзаната и полагање мина.

Удружење „Подморничар” покренуло је 2008. године иницијативу да се једна од тих подморница довезе у Србију као експонат. Црна Гора наредне године одлучује да преостале подморнице понуди као поклон бившим југословенским републикама које их желе. Хрватска се томе противи јер би, по њима, примање таквог поклона нарушило расподелу наслеђа Југославије, како је они виде.

Љубљана прихвата поклон и 2011. године организује транспорт своје подморнице, и то бродом у Италију, а затим шлепером до Словеније, како би избегли прелаз преко Хрватске и могуће проблеме. Та подморница изложена је као експонат у Пивки и туристичка је атракција. Црна Гора је такву диверзантску подморницу, као и једну већу, изложила у Порто Монтенегру.

Док се то све дешавало, иницијатива Удружења „Подморничар” таворила је у домаћој бирократији, па се борба за подморницу земље без мора протегла читаву деценију. Док је још било неизвесно како ће се све завршити, почела је и полемика где би је требало изложити.

Помињале су се разне локације, али чини се да је Ушће идеално решење због доступности грађанима, али и из симболичких разлога – налази се уз велике водене површине и у војном објекту. Иако је у бази Речне флотиле, подморница ће бити доступна грађанима који желе да је изблиза разгледају. Са шлепера је спуштена на даске, а ускоро ће за њу бити направљен посебан постамент.

Иначе, подморничари Србије не заустављају се само на овом подухвату. Следеће године у Београду организоваће 56. међународни конгрес подморничара, чији ће учесници, нема сумње, с посебном пажњом разгледати подморницу на београдском Ушћу.