недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:50
„ПОЛИТИКА” СА ЦАРИНИЦИМА НА РУТИ КРИЈУМЧАРА НАФТЕ

Србија губи 100 милиона евра годишње због шверца на Дунаву

Кријумчари не приближавају бродове обали већ истачу гориво на води. – Шверцера нафта кошта педесетак динара по литру, па је јасно да су зараде у овом нелегалном послу огромне
Аутор: Александар Бојовићсреда, 13.06.2018. у 22:00
Тромеђа на Дунаву између Србије, Румуније и Бугарске (Фотографије Анђелко Васиљевић)
Припадници Граничне полиције и Царине на задатку
Милован Рубежић показује луку Прахово на мапи

Због шверца горива на Дунаву буџет Србије годишње губи више од 100 милиона евра. Репортери „Политике” обишли су један од најпроблематичнијих потеза кад је о овој врсти кријумчарења реч – 400 километара пловног пута реке, од Београда, преко Великог Градишта, до луке Прахово.

Дунав је овде у целом свом току и најшири и најужи, најдубљи, а можда и најлепши.

Од Великог Градишта до Прахова река је природна граница између Румуније и Србије. Управо та водена граница између две државе омогућава страним бродовима да плове у међународним водама (по Дунавској конвенцији) – што је и згодан начин за бројне злоупотребе. Свака утабана путања и трагови гума, који на овој локацији воде до обале – знакови су поред пута да су шверцери илегално претакали гориво. Велика је зарада од овог прљавог посла и мери се десетинама и стотинама хиљада евра, па и не чуди повезаност локалних кријумчара и посада иностраних и домаћих бродова који се баве овим бизнисом.

Неколико је шема претакања горива: најчешће се то ради на води, без пристајања пловила уз обалу. На пример, брод који је пун горива кренуо из Украјине је у међународним водама код луке Прахово и креће се северно. У наредних 200 километара, између Србије и Румуније, ово пловило са страном заставом је својеврсна плутајућа амбасада, те је и његова контрола компликованија. Улазна ревизија (контрола) овог брода у нашу земљу обавља се тек код Великог Градишта. Али, пловило пуно горива не иде до те тачке. 

У међувремену, низ реку се „спушта” домаћи брод који регуларно плови десном страном Дунава у нашим водама и сусреће се са страним бродом негде на средини пута између Великог Градишта и Прахова. Ту претачу нафту, завршавају посао, окрећу се и враћају назад – свако у своју земљу. Нашег кријумчара ово гориво кошта педесетак динара по литру, без акцизе и пореза. Јасно је да је зарада велика јер се ова претакања углавном мере у тонама.

Милован Рубежић, саветник директора Управе царина, каже за „Политику” да шверц нафте на Дунаву може да се спречи само бољом повезаношћу и заједничким акцијама свих служби – тржишне инспекције, граничне и речне полиције, Безбедносно-информативне агенције (БИА), као и Пореске управе.

– Бродови су веома захвални за кријумчарење јер постоје велики простори – бункери, који нису доступни у редовној контроли без извлачења пловила на суво. Зато смо договорили коришћење три постојећа дока, где би хидрауликом бродови могли да се извуку на суво да бисмо могли да их прегледамо и скенером. Сумња се и да су у многим пловилима већ на бродоградилиштима, у току изградње, прављени тајни бункери који служе за шверц – наводи Рубежић.

Због шверца акцизне робе, у које спадају цигарете и нафта, као и кријумчарења дроге и људи, пловила често мењају имена. Када сазнају да су у оперативним подацима или под неким надзором или контролом, да би заварали траг, броду који је до јуче, на пример, био заведен под именом „Ана”, мењају име у „Марија”. Такође, кријумчари мењају и седиште фирми и заставе бродова, јер их неретко региструју у другим државама.

У луци Прахово многи бродови снабдевају се горивом, а у оквиру ње постоји и фришоп (још два фришопа су у Великом Градишту). Цариници и припадници граничне полиције који овде раде кажу да је лука Прахово у старој Југославији важила за другу највећу луку (после луке у Ријеци) за претовар робе. Налази се на битном стратешком месту – на излазу Дунава из Србије, на тромеђи између Румуније, Бугарске и наше земље. Сада је у приватном власништву и кажу да је у будућности очекује модернизација. Осим бродовима, шверц робе на делу између Великог Градишта и Прахова обавља се и брзим чамцима и скутерима.

Није непозната ни метода постављања цевовода под водом у појединим деловима тока ове реке, како би се нафта што лакше и неприметније кријумчарила.

– Сада кријумчари раде лукавије и не приближавају бродове обали, јер су тада лака мета контроле – додаје Рубежић.

Наш саговорник, који је и некадашњи начелник унутрашње контроле царине, каже да су примања цариника доста скромна и недовољна.

– Мало је и оперативаца на терену. Ми смо од свих државних управа које се баве наплатом и пуњењем буџета у најтежој ситуацији, а највећи допринос дајемо, скоро половина прихода буџета потиче од царине – закључује Милован Рубежић.

Румунски цариник, на пример, који ради исти посао на овом делу речне границе, прима плату већу од 700 евра, а вође смена имају и више од 1.200 евра. Српски цариник ради за 300 евра, што је испод државног просека. Притом, Румуни стимулишу царинике тако што их новчано награђују када открију шверцере. 

Кључне тачке за шверц горива на Дунаву

Богојево

Бачка Паланка

Бегеч

Футог

Сидриште Петроварадин

Сланкамен (ушће Тисе у Дунав)

Бешка

14. километар канала код Новог Сада

Лука Панчево

Вишњичка Бања

Панчево

Ковински мост

Смедерево

Дубровица, од Забеле према Дунаву

Рам

Велико Градиште – Прахово


Коментари6
0c603
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ID
U Futogu, Smederevu, Novom Sadu,Pančevu imaju međunarodne vode? Državna granica? Ne, nego se radi o opštoj korupciji. U zemlji gde 75 zaposlenih radi za 300 evra ili manje lako je dati mito od jedne plate.
Mirko
Šta ima veze, platiće to penzioneri tri puta više. Lakše je otet od penzionera nego od švercera. Ako uzmeš od penzionera to je legalno i ide preko računa, a od švercera se uzima u kešu pa se ne vidi.
Branko
Neka skinu akcize i poreze na pristojan nivo i suzbice sverc.Povecace se prodaja,pojeftinice proizvodnja i prevoz,dolazice iz okolnih zemalja da kupuju gorivo.Poljoprivreda ce da zivne i jos gomila stvari koje ce doneti novac u budzet,treba gledati malo sire.
Влада, Срем
Постоје људи који годинама продају гориво на црно, без скривања и страха, као да су на пијаци. Купују крадени дизел и продају испред својих кућа. Кад бих ја пробао исто ухапсили би ме за два дана. Како ове шеме функционишу и где треба "подмазати" да те не дирају, немам појма. Углавном, сумњам да полиција није упозната са препродавцима краденог горива.
Иван ВШ
Ма најбоље да Влада дигне акцизе на гориво

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља