субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54

Сабирни центри за мигранте биће изван ЕУ

Као једна од могућих локација помиње се Албанија.- Беч, Берлин и Рим формирају „осовину вољних” против илегалних миграција. – Раскол Зехофера и Меркелове
Аутор: Тања Вујићсреда, 13.06.2018. у 22:00
(Фото Танјуг)

Аустријски канцелар Себастијан Курц и немачки министар унутрашњих послова Хорст Зехофер јуче су у Берлину најавили формирање неке врсте тројног савезништва Италије, Немачке и Аустрије у борби против илегалне миграције. Taј савез су дословце назвали „осовином вољних за вођење политике према избеглицама”. „Обједињени у осовину вољних, Аустрија, Немачка и Италија ће остварити сарадњу у спровођењу политике (регулације) избегличког питања”, изјавио је Курц.

Аустријски канцелар изјаснио се и за формирање „заједничких центара” за мигранте изван територије ЕУ, где би избеглице имале „заштиту, али не и шансу за бољи живот у централној Европи”.

„Не би требало да чекамо да имамо катастрофу, као 2015. године”, казао је Курц подсећајући на избегличку кризу од пре три године, када је немачка канцеларка Ангела Меркел отворила државне границе и дозволила прилив стотина хиљада миграната. „Уместо тога, треба да делујемо на време”, додао је Курц.

Колико у уторак вече, на заједничкој конференцији са немачком канцеларком у Бечу, Себастијан Курц је открио да Аустрија заједно са низом неидентификованих европских држава у „великој дискрецији” планира да оснује центре за прихват миграната изван уније. Упитан за географску локацију „заједничких центара” намењених мигрантима који су пристигли у Европу, а немају услов да траже азил у ЕУ, или им је такав захтев раније одбијен, Курц је остао загонетан. „Видећемо”, одговорио је Курц на питање да ли има на уму Албанију – о којој се као о локацији евентуалних мигрантских кампова већ данима спекулише у аустријској штампи.

Јучерашњи састанак аустријског премијера и немачког министра унутрашњих послова уприличен је након што је Хорст Зехофер отказао учешће на „самиту интеграција” који је за исти дан – јуче – организовала канцеларка Меркел. Зехофер, оштар критичар канцеларкине миграционе политике, објаснио је да иницијатива за оснивање „осовине” потиче од италијанског министра унутрашњих послова Матеа Салвинија, који му је недавно предложио интензивну кооперацију Рима, Беча и Берлина у креирању политике према мигрантима.

План двојице шефова унутрашњополитичких ресора Немачке и Италије и аустријског шефа владе подразумева, у начелу, да државе (ЕУ) преузму иницијативу у заштити граница ЕУ, али је сасвим јасно да постоји и намера да се (законски) ограниче могућности невладиних организација да помажу избеглицама приликом њихове одисеје према богатој Европи. То је дословце изјавио италијански министар Матео Салвини, оптужујући, априори, Џорџа Сороса да подстиче невладине организације да дестабилизацију европске граница.

Листови у Аустрији и Немачкој, пре свих бечки „Стандард”, подсетили су читаоце и на несрећно одабрану формулацију „тројне осовине Беча, Рима и Берлина”, која буди сећања на Тројни савез Немачког рајха, Аустроугарске и Италије пред Први светски рат, односно и на Тројни савез централних сила (Тројни пакт) пред Други светски рат и током њега.

Најаве Себастијана Курца „антимигрантске осовине” и „заједничких мигрантских центара изван ЕУ” стижу у време драматичног финиша припрема за самит лидера ЕУ крајем месеца (28–29. јун), као и припрема Беча да 1. јула преузме улогу председавајућег уније на шест месеци.

Реформа мигрантске политике ЕУ већ је најављена као кључна тема предстојећег окупљања европских лидера у Бриселу. Тим поводом Ги Верхофштат, бивши премијер Белгије и вођа либералне АЛДЕ групе у европском парламенту, запретио је да ће Европску комисију тужити суду уколико на предстојећем самиту не успе да постигне договор о реформама заједничке европске политике према мигрантима и азилантима.

„Имамо правну могућност да ЕК тужимо суду по члану 265 Повеље ЕУ због неспособности да дела”, навео је Верхофштат током дебате у Европском парламенту у уторак.

„Успели смо у Европском парламенту, где има много више представника, и то различитих политичких убеђења, да се договоримо о условима за реформу. Европска комисија са 28 чланова такође би требало да је то у стању: овде се ради о кредибилитету”, упозорио је Верхофштат.

Што се званичног Беча тиче, Курцова влада већ је најавила да ће током улоге председавајућег ЕУ мигрантско питање бити у врху политичких приоритета, са једном особеном новином. Наиме, Беч се намерио да акценат рвања са највећом мигрантском кризом у Европи од Другог светског рата стави на заштиту спољних граница, а не као до сада на решавање њихових статуса и судбина унутар ЕУ.

Исход предстојећег самита лидера ЕУ и дебате о реформама мигрантске политике делује све неизвесније и због заоштравања спора Италије и Француске поводом случаја „Водолија”. Званични Рим јуче је енергично реаговао након оцене Јелисејске палате да је Рим показао извесну ноту „цинизма и неодговорности” одбијањем да дозволи упловљавање спасилачког брода „Водолија” са 629 миграната (који је на крају драме на Средоземљу прихватила Шпанија).

Енцо Моаверо Миланези, италијански министар иностраних послова, позвао је Катерину Колону, француску амбасадорку у Риму, на разговор након дотичног коментара портпарола француског председника Емануела Макрона, пренеле су агенције.

Француска критика Италије поводом случаја „Водолија” је „изненађујућа” и „компромитује” односе две земље, пренео је Ројтерс након преподневног сусрета министра Миланезија и амбасадорке Колоне.

„Без извињења Француске Италији, најављени сусрет двојице председника држава Ђузепа Контеа и Емануела Макрона (планиран за сутра – прим. ’Политике’) могао би да буде отказан”, упозорио је министар Миланези. Колико јуче, посета новог италијанског министра финансија Ђованија Трије Паризу отказана је из истог разлога. Сусрет Конте–Макрон јуче је био „на чекању”, пренео је „Политико”.

У најави могуће ескалације спора између Париза и Рима поводом нове мигрантске кризе на Медитерану, Габријел Атал, портпарол Макронове странке Република у покрету, истакао је да му се „повраћа” од италијанског става према случају „Водолија”.

Из Рима, Матео Салвини, нови италијански министар унутрашњих послова, упозорио је да је Француска та која је „дволична” када су мигранти у питању.

„Француска је обећала да ће примити 9.000 миграната, док је званично угостила тек 640 избеглица”, изјавио је Салвини у Сенату.

Француска је трећа држава у ЕУ по броју захтева за азил и 26. од 28 по броју позитивно решених захтева тражилаца азила, наводи европски центар за статистику „Евростат” из Брисела.

Италијанско одбијање да прихвати „Водолију” јесте „срамотно”, али одговорност лежи на Европи у целини, оценио је јуче Филипо Гранди, високи комесар УН за избеглице. По Грандију, извесно је да Европа мора да реформише своју мигрантску политику и политику према азилантима.

Упркос најавама званичног Рима да ће сваки следећи спасилачки брод који буде покушао да уплови у италијанске воде бити одбијен, „Поморски посматрач 3” са око 1.000 миграната пристиглих из правца Либије јуче се укотвио у Катанији.


Коментари12
584a0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Srbiji opet treba da bude koleteralna šteta pogrešne politike velikih... a servilnost ove vlasti je pozivnica da zarad nekakvog imidža postanemo sabirni centar ko će onda Srbiju pustiti u EU kada na njenoj teritoriji i čak sa njenim pasošem čekaju desetine hiljada izbeglica.
Милан Крајишник
Могуће да имамо нови услов на путу ка ЕУ?
Милан Крајишник
Могуће је да имамо нову услов на путу ка ЕУ?
rade
Nemci su pozvali Sirijce i ostale arape gde se vode ratovi da dodju kod njih pa neka ih oni i prime.Uostalom Zapad je zapoceo te ratove i znaci po dva osnova je to njihov problem.Mi smo pretrpani raznim problemima i ne treba nam jos i taj.
Данило
Тројна осовина у којој су Немачка, Аустрија и Италија? Сабирни центри? Окупација наших територија? Која је ово година 2108. или 1941.?!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља