среда, 18.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:18
ИНТЕРВЈУ: МАЈКЛ АПДАЈК, вајар, син Џона Апдајка

Мој отац је волео да путује

Играли смо фудбал и бејзбол, али очев главни спорт био је голф. Играње голфа био је и начин да се виђамо са њим, пошто смо се лети бавили голфом три или четири пута недељно
Аутор: Марина Вулићевићчетвртак, 14.06.2018. у 22:00
Радио је у дворишту, одржавао травњак, бавио се столарским занатом, а са писцима је разговарао о свему осим о писању (Фото М. Вулићевић)

Специјални гост Пете међународне бијеналне конференције посвећене Џону Апдајку, која је недавно одржана на Филолошком факултету Универзитета у Београду, био је пишчев син Мајкл Апдајк. Џон Апдајк имао је четворо деце у браку са Мери Пенингтон, коју је као студент на Харварду упознао 1953. године, док је она студирала уметност на Радклифу. После развода од прве супруге 1974. године, Апдајк је склопио други брак са Мартом Бернхард 1977. године, који је трајао више од 30 година. Живели су у Масачусетсу. Приликом овог боравка у Београду, Мајкл Апдајк показивао је породичне слике са путовања, са скијања, откривајући и детаље из живота своје породице. У овом разговору за „Политику” говорио је и о свом уметничком, вајарском, позиву.

Да ли је Џон Апдајк пуно путовао са својом породицом?

Јесте, али је путовао и сам. Моји родитељи узимали су два, по месец дана дуга одмора, нас децу остављали су на чување младом пару. И са својом другом супругом Мартом Џон Апдајк одлазио је на путовања по три седмице годишње. Две недеље били би на одмору, а једну би користио за играње голфа, у Ирској и Енглеској, са пријатељима. Путовао је Америком, поводом различитих догађаја и сусрета с издавачима.

Које је било Апдајково омиљено место на свету?

Не знам да ли га је имао. Касније у животу посетио је Кину, што му се много свидело. Волео је Европу, Енглеска му је била увек при срцу, провео је годину дана на Оксфорду, на стипендији. Волео је да одлази и да доживљава нове ствари.

Да ли сте се као породица повезивали и преко спорта?

Играли смо фудбал и бејзбол, али очев главни спорт био је голф. Играње голфа био је и начин да се виђамо са њим, пошто смо се лети бавили голфом три или четири пута недељно.

Како је то било живети са писцем под истим кровом, да ли сте као деца морали да будете тихи?

Не, отац је био врло толерантан. Био је врло фокусиран на свој рад. Имао је малу канцеларију у Ипсвичу, тамо би одлазио да ради ујутру. Склањао би се ако би постајало прегласно.

У једној кући имао је три радне собе?

У последњој кући, док је био са другом супругом Мартом, три мале собе на спрату, које су иначе биле намењене послузи, преузео је као просторије за рад. Тако је могао да се фокусира на различите аспекте писања у тим различитим собама: на читање, писање, и посебно на писање писама.

У којој кући је написао најважнија дела?

У кући у Ипсвичу, док је био са нама, написао је роман „Бежи, Зеко, бежи” и „Парове”. Пулицерову награду добио је за роман „Зека је богат”, који је написао у Џорџтауну, у Масачусетсу, док је био у браку са другом женом. Књигу „Зека на починку” написао је у Беверли Фармсу, у последњој од кућа, у којој је живео тридесет година.

Стара Апдајкова породична кућа у Пенсилванији сада је реновирана?

То је кућа из 19. века, у њој је мој отац живео до своје тринаесте године. Друштво „Џон Апдајк” пажљиво и постепено преуређује ту кућу у музеј, који ће бити отворен за годину или две. Ту ће моћи да се виде многи предмети из очевог детињства, као и у вези са његовим писањем. За сада је музеј отворен само за посебне посетиоце. Као породица донирамо ствари за ту кућу, а читајући његове књиге препознајемо предмете о којима је писао, облик столица, играчке или лампе. Најупечатљивији пример за то јесте у случају његовог јунака Харија Ангстрома, који је имао фантазију да гађа своју жену стакленом лоптом. Таква стаклена лопта стајала је на клавиру баке и деде, тако да сам тачно знао о којем предмету је реч.

Како је дошло до тога да је ваша маћеха Марта бацила Апдајкова писма и неке породичне фотографије?

Прилично слободно спровела је велико спремање ствари које је он сакупљао. Знам да није могуће све задржати, али неке ствари заслужују да буду сачуване. Бацила је писма, међу којима је било и писама-позивница од председника, цртеж познатог америчког стрип-аутора и илустратора Арнолда Рота. Било је ту заиста драгоцених ствари. Као дечак писао је цртачима стрипа као обожавалац, и заузврат је од њих добијао оригиналне уметничке радове. Неке од тих похвала завршиле су у канти за смеће.

Ипак сте их спасили?

Човек који их је покупио из смећа поставио их је на интернет, у намери да их прода све заједно. До њих је коначно дошло Друштво „Џон Апдајк” и откупило их за своју архиву.

Ко је од писаца долазио у вашу кућу?

Међу првима је долазио Јевтушенко, тада је био врло млад. Од америчких писаца било је и оних који су радили за Њујорк тајмс, као Бернард Тејпер, који је у Другом светском рату био члан одреда чувара споменичког наслеђа. Долазио је Филип Рот, као и Курт Вонегат. Ијан Макјуан и његова супруга такође су посетили мог оца и маћеху. Добра пријатељица била му је и Џојс Керол Оутс.

Да ли вам је било дозвољено да слушате те разговоре?

Обично, када би се састајали, водили су разговоре о свему, осим о писању. Причали су о практичним свакодневним стварима.

Да ли је Џон Апдајк волео да ради неке кућне послове?

Да, радио је у дворишту, одржавао је травњак, бавио се столарским занатом.

На који начин сте утицали на свог оца, и какав је утицај он имао на вас?

Не знам како сам утицао на њега, вероватно тако што сам био тежак млади човек. На мој рад он је утицао развијањем вештине посматрања, усмеравањем пажње на детаљ, на свакодневне ствари као тему рада.

Да ли је Џон Апдајк био строг или либералан отац?

Уопште није био строг. Када смо били мали, и ако бисмо у игри постајали превише гласни, док је он покушавао да чита, упозорио би нас, и тада бисмо брзо напуштали собу.

Како је дошло до тога да радите скулптуре од шкриљца?

За шкриљац сам се одлучио када сам радио надгробни споменик своме оцу. Био је то шкриљац из Нове Енглеске, који је требало однети натраг у Пенсилванију, а такав је био и његов живот писца из Пенсилваније у Новој Енглеској. Вежбао сам на плочама од шкриљца, како бих што боље упознао овај материјал. Када сам почео да резбарим, уметничка форма развијала се сама од себе, и кроз њу многе теме Нове Енглеске, почев од океана до леда. Имам потпуну слободу, од шкриљца тродимензионални облици гранају се ка мермеру и другим материјалима.

У томе има извесне поезије?

Увек ми кажу да радим дуго, то јесте интензиван посао који има свој ритам. То је игра са каменом и његовим бојама.

Када радите надгробне споменике, мислите ли о животу после смрти?

Не знам да ли постоји загробни живот. Више се бавим тугом, кроз израду нагробног камена људи се суочавају са својим болом. То може да се посматра као процес, утеха, наставак живота после тешке ситуације.

О чему сте мислили док сте радили на споменику свог оца?

Више сам се усредсредио на оно што је он био, на то да је имао породицу, да је и сам био нечији син и унук пре него што је постао отац. Мислио сам о томе да је имао склоности ка цртању и стрипу пре и током колеџа, размишљао сам и о томе да припада кући, у Пенсилванији.


Коментари0
76652
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља