понедељак, 30.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:14
БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ

Београд поносно уз своју репрезентацију

Аутор: Горан Весићпетак, 15.06.2018. у 08:46
(Фото П. Мирковић)

Дочекасмо да почне Мундијал у Русији, прво велико фудбалско такмичење на коме Србија учествује после осам година. Како то обично буде код нас, нашу репрезентацију нисмо испратили онако како су заслужили момци који су изборили одлазак на Светско првенство. Али руку на срце, не сећам се теме око које је наше друштво јединствено, па зашто би фудбал био изузетак?

Председник Александар Вучић посетио је нашу фудбалску репрезентацију пред одлазак у Русију и понудио у име Републике Србије награду од десет милиона евра за освајање светског првенства. Истог дана ова награда постала је предмет политичког препуцавања које је започео опозиционар Драган Ђилас, који је оптужио Владу Србије да прави разлику међу спортистима, јер „ватерполисти, кошаркаши и сви остали спортисти добијају по 30.000 евра за злато, а фудбалери ће добити 430.000 евра”. Ђилас је ову одлуку назвао „срамотном”, оптужујући власт да прави разлику међу спортистима.

                                                                                                                                                                                          

Ове оптужбе биле су повод за лавину напада на наше фудбалере на друштвеним мрежама. Оптужени су да су „напредњачка репрезентација” и „Вучићеви плаћеници”, а посебно је нападан селектор Младен Крстајић, који се усудио да јавно похвали председника Вучића. Нема председника или премијера државе који није испратио своју фудбалску репрезентацију на највеће спортско такмичење на планети после Олимпијских игара. Али, како то разумеју наши опозиционари, председнику Вучићу није дозвољено оно што могу други председници.

Онима који данас критикују Вучића и владу зато што су се усудили да фудбалерима понуде премију није сметало када је бивши председник Тадић ишао на Вимблдон како би се сликао поред Новака Ђоковића када је освојио турнир или када је у финалу Дејвис купа стајао у тунелу намењеном спортистима у коме је припадник његовог обезбеђења ударио тенисера Виктора Троицког!

Није био проблем ни када је Тадић после пласмана фудбалске репрезентације Србије на Мундијал у Јужној Африци, пре осам година, испијао шампањац на стадиону „Рајко Митић” иако је то противзаконито или када је на једној кошаркашкој утакмици у маниру хулигана, а не председника републике, показивао мишиће у стилу морнара Попаја. Ђиласу, који је тада био његов министар и градоначелник, ово „мешање политике у спорт” тада није било проблем, али му данас смета када Вучић као председник државе посети фудбалере.

Ђиласу, када је био председник Кошаркашког савеза Србије, није сметало да од председника Вучића тражи да Влада Србије плати котизацију ФИБА од 2,8 милиона евра за организацију квалификационог турнира у кошарци за пласман на Олимпијске игре у Рију. Тада није говорио да су кошаркаши повлашћенији од других спортиста јер се за разлику од других нису пласирали на Олимпијаду, па смо платили за посебан турнир како бисмо обезбедили шансу нашој репрезентацији да се такмичи у Рију.

И тада, као и сада, Влада Србије је помогла спортистима, а кошаркаши су то вратили освајањем сребрне олимпијске медаље. Лицемерно је да о једнакости спортиста прича Драган Ђилас, чије време проведено на власти српски спортисти памте као доба када су на исплату премија за медаље чекали и по две године. Данас држава исплаћује награде спортистима у року од три дана.

Да напад Ђиласа и његових присталица на Вучића због фудбала није случајност, већ део стратегије, показује њихово понашање у вези с организацијом завршног турнира Евролиге у кошарци.

Када је Евролига 2016. године објавила да ће се најбољи кошаркаши Европе такмичити у Београду за титулу клупског првака континента, Ђилас је рекао да „није заговорник те идеје јер пуно кошта”. „Добро је што ће се најбољи клубови Европе борити у Београду за трофеј, али више је трошка, него користи”, рече тада, 2016. године, Ђилас и, како би наш народ, рекао „остаде жив”.

Нисам чуо да се обратио јавности после завршног турнира на коме је било око 15.000 туриста који су оставили око 20 милиона евра. Ако томе додамо да је скоро 200 телевизија директно преносило завршни турнир у Београду, могао је „краљ ТВ секунди” Ђилас сам да израчуна колико вреди рекламирање града на овим телевизијама. Колико је успешна организација овог турнира била значајна за наш град, који живи од туризма и инвестиција, видећемо тек наредних година.

Зато данас, на почетку Мундијала, пожелимо срећу нашим фудбалерима. Извинимо им се јер нисмо знали да их испратимо онако како су то други урадили са својим играчима. Шта год да ураде у Русији они су наши хероји јер ми смо међу најбољим репрезентацијама света, а Италија рецимо није.

Жао нам је што су захваљујући Ђиласу постали предмет политичких препуцавања, јер нису то заслужили. Али то нека њему служи на част. Београд ће поносно да буде уз своју репрезентацију, без обзира на то да ли ће побеђивати или не. Дај боже да их дочекамо на шампионском балкону скупштине града као младе фудбалере Србије који су 2015. године постали прваци света.                            


Коментари3
e0894
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ВлаДо
Ђиласу само смета што није на власти.За остало па и за репрезентацију баш га брига.
ВлаДо
Од свега наведеног шта Ђиласу смета ништа није тачно.Њему само смета што није на власти.
Никола
Из наслова испада да је ово Београдска репрезентација !? А где је онда наша Српска ? Или можда неко, у својој гордости, мисли да је Београд Србија ? Иначе текст је пун међустраначких бљувотина, које не приличе озбиљном листу !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља