понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54

Вршњачко насиље

субота, 16.06.2018. у 08:00
(Фото И. Милутиновић)

Уз сваку нову појаву вршњачког насиља извлачи се статистика, пишу радови, конкурише за истраживачке пројекте, радионице, крше руке, опомињу родитељи, наставници, школе. Све док се и даље омаловажава породица, породични живот, школа, ваншколске активности деце и жмури пред бестидном промоцијом насиља у медијима.

Увек је било и биће малих локалних „силеџија”, који тероришу „добру децу”. Истина, пре пола века отац би пратио своје дете, уверио се ко га малтретира, припретио малом злотвору који би се обично повукао, а ако би наставио, следиле би оштрије, васпитне мере. За мало старије, жестоке момке, постојала је и мера служење војног рока у морнарици.

У то, према садашњим мерилима, некоректно време, било је и сијасет могућности да се деца после школе забаве „социјализују” на племенит начин: школске секције, млади горани, извиђачи, планинарске дружине, спортска и културно-уметничка друштва, и све то бесплатно. Ни „т” од тржишног диктата.

Са садашњим радним временом, родитељи виде своју децу само пред спавање, а васпитне мере своде на обазриво „немој, љуби те тата!”, с тим да дете у гласу случајно не осети траг психолошког злостављања и пријави родитеље.

А шта може школа: наставник нема ауторитет, ни ђачко знање да проверава, а камо ли да га опомене из страха да не буде оптужен за мобинг. Промотори борбе против беле куге никако да схвате да радно време уништава природни биоритам и породични живот, да данашње подизање деце робује тржишним законима.

Само да узму папир и оловку увериће се да новац уложен у достојанствен развој деце осмишљеним бесплатним активностима и пензионим законом који ће баке и деке сачувати да могу да помажу васпитања деце кошта далеко мање од нарастајућег бирократског апарата који „брине” о деци, отвара вртиће, поправне домове и затворе. На страну лечење психо-физичких последица насиља.

Вера Миланковић


Коментари1
819f8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Mihailović
Odličan tekst, ali autorka mora da objasni na osnovu čega je zaključila da je u SFRJ po kazni neko išao u RM na služenje vojnog roka, dok su mnogi to doživljavali kao čast i izbor najboljih, uz onaj za gardu i vojnu policiju? Kroki stvarnog stanja je dat, ali, ko su "zidari", "konstruktori" i "arhitekte" istog? Ko je kriv za dekadenciju i nemoral koji nas preplavljuju, odakle nam to dolazi, koje su to "vrednosti" za koje se sve ovomilenijumske vlasti zalažu? Kakav primer daju najplaćeniji rijalitisti, oni koji nasilje nad svojim kolegama i narodom vrše pred TV kamerama, u skupštini i na više nacionalnih TV? Ko nameće razgradnju porodica, da deca imaju po 2 mame i tate, da se pedofilija legalizuje, da se penzioneri terorišu, reketiraju i šalju u "večne banje", da se mlade porodice uništavaju i love u prevarne bankarskodržavne kreditoklopke? Ko zabranjuje šetnju mladih porodica a debelo plaća parade "ponosnih"? Ko je instrumentalizovao pravosuđe? Ključno pitanje: Ko je za sve to glasao?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља