понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:43
У КУЛТУРНОМ ДОДАТКУ 16. MAJА

Из албума фудбалског сећања

петак, 15.06.2018. у 16:06
Копачке Мухамеда Салаха у збирци египатске уметности у Британском музеју у Лондону (Фото прес служба Британског музеја)

12. ИГРАЧ

Колико је фудбал изгубио свој некадашњи смисао можда најбоље показује одлука кустоса Британског музеја да у изложбену збирку посвећену Египту уврсти и копачке фудбалера Ливерпула Мухамеда Салаха

Пред сам почетак Светског првенства у фудбалу, наоружани пљачкаши упали су у штампарију издавачке куће „Панини“ у предграђу Буенос Ајреса и одатле камионом однели преко три милиона самолепљивих сличица фудбалера за албум „Русија 2018“!

Готово у исто време, фудбалска репрезентација Аргентине одбила је да свој пријатељски меч са Израелом игра у Јерусалиму, а у центру овог политичког скандала нашао се Лео Меси. Према непотврђеним изворима, он је изјавио да као амбасадор Уницефа не може да игра утакмицу са људима који убијају невину палестинску децу. „Морали смо да откажемо утакмицу јер смо пре свега људи, па тек онда фудбалери”, наводно је изјавио нападач Барселоне, а неки медији чак тврде како је Меси из свог џепа платио одштету израелском фудбалском савезу. Овакав поступак гаучоса Палестинци славе као велику политичку победу, а из Израела чак стижу захтеви да Аргентина буде дисквалификована са Мундијала.

И док аргентинска полиција покушава да уђе у траг крадљивцима сличица, а свет још једном ишчекује одговор на питање да ли ће се Меси својим играма на Мундијалу најзад придружити фудбалским боговима Пелеу и Марадони, обе поменуте сторије нас терају да се сетимо великог аргентинског писца Освалда Соријана, који је као ниједан други уметник успео да фудбал утка у саму срж своје поетике.

Вуле Журић

МОНТЕНГРИНИ

Угризи се за црногорски

Конфузија и комедија забуне око црногорског језика такође користи криминалцима, што је тек типично црногорски. Адвокати криминалаца сад имају право да захтевају превођење докумената са српског на црногорски језик за свако суђење црногорским криминалцима у Србији. Тако одуговлаче рочишта, купују време и банализују судство

 

(Драган Стојановић)

Рајко Тодоровић Тодор је крупан сликар који никако да постане велики, иако се  годинама труди. Припало му је да ове године буде председник жирија за Тринаестојулску награду, па је частио себе и правом да изјави како док је он председник жирија „доказани непријатељи Црне Горе не могу да добију Тринаестојулску награду”. Тодор се изгледа чврсто определио за гањање државних непријатеља, петоколонаша и издајника, са више полета него што се посветио сликарству. Постао је филтер за неистомишљенике, јер ко није ултрапатриота по Тодоровој мери, тај је против Црне Горе. Ваљда тако мора бити кад је себе првог ставио на замишљени браник отаџбине. Ситуација је годинама таква да се истомишљеници и миљеници власти међусобно чашћавају наградама, било да је реч о Мирослављевом јеванђељу, Тринаестојулској, па чак и Његошевој награди. Бити на бранику отаџбине је исплативо. Жири у Црној Гори никад није представљао проблем на путу до жељене награде, јер не каже се узалуд: „То ти је завршено”. Није потребно бити видовит да би се унапред знао добитник награде. Нема изненађења на видику.

Управо зато је и кандидатура Аднана Чиргића за Тринаестојулску награду изазвала бурне реакције. Све слути као да ће управо декан новоформираног Факултета за црногорски језик и књижевност бити закићен Тринаестојулском наградом. У образложењу је наведено да је „Аднан Чиргић водећи црногорски језикословац данашњице”, баш као да држава врви од језикословаца. Аднана Чиргића зову и „утемељитељем” црногорског језика. За највеће национално признање предложили су га „реномирани слависти”, а на листи су наравно како и доликује мегаломанском набрајању, све доктор до емеритуса. Закићено како треба са циљем да се посматрач одушеви и занеми од звања.

Ђуро Радосавовић

ФЕСТИВАЛИ

Круг освете и крвопролића

Када Орест убије Клитемнестру, са „неба“ падају лешеви у облику црних крпених лутака човечје величине. И ту неко граби микрофон да би уверио народ како је тиранин пао. Режисер нам сугерише да је свака насилна промена власти праћена реториком праведности и бројним лешевима

„Орестија” – упркос слабостима представа оставља утисак снажне олује (Фото Армин Смаиловић)

Специјално за Политику из Беча

Представа Орестија, у извођењу хамбуршког позоришта Талија, гостовала је на текућем Бечком позоришном фестивалу. На конференцији за штампу уочи отварања био је и њен режисер Ерсан Мондтаг, који је у разговору потврдио своју репутацију самосвесног тридесетогодишњака бритког на језику. Самосвест је свакако била потребна да би Мондтаг стекао статус режијске звезде упркос игнорисању неписаног правила позоришне сцене да се уметник с такозваном емигрантском позадином има бавити темом емиграције. „То ме уопште не занима“ – изјавио је режисер. Изданак треће генерације турских гастарбајтера у Берлину, Ерсан Мондтаг је потврдио своју припадност немачкој средини утолико што је своје турско презиме, које значи „месечев дан“, германизовао.

Режисеров естетски израз у Орестији одликује комбинација снажних сценографских и костимографских слика, и изврсне оригиналне музике. Резултат је сугестивна атмосфера са емотивно широким опсегом прелива, од претећег и ужасавајућег до хуморног и карневалског. Ерсан Мондтаг не штеди са ефектима, увек прецизно драматуршки пласираним, били то магла, грмљавина или звук грактања гаврана. Он је надахнут филмским језиком хорора и режисерима попут Дејвида Линча.

Катарина Рорингер Вешовић

 

ПИСМО ИЗ ПАРИЗА

Мека моћ

Зграду Картије фондације пројектовао је чувени француски архитекта Жан Нувел. Док је пројектовао, желео је да посетиоцу зграда изгледа већа него што јесте и успео је у томе. Људи су се тада чудили музеју без зидова. Заводљивија је него на фотографијама. Посетиоцу се чини да дрвеће расте кроз саму зграду 

(Ерве Шанде Фото Н. Божовић)

Леп париски дан. Сунце, шансе да ће пасти киша су минималне. Увек сам захвалан.

Упутио сам се ка Луксембуршком парку и седишту Картије фондације за савремену уметност. Нема гужве на улици, а људи се некако крећу сви у истом ритму. Оштре сенке шарају и скоро да стварају сопствену архитектуру. Одједном, неколико људи нам привлачи пажњу: два млада момка су се претећи устремила на човека који је покушао да утекне, а затим се саплео и пао на улицу. Истог момента десетине присутних се дало у бег недопуштајући себи да уопште схвате о чему се ради. Међутим, неколико људи је било одлучно да заштити човека на улици. Два момка су затим објаснила да је бескућник узнемиравао њихову другарицу. Страх у ваздуху.

Булевар Св. архангела Михаила диван, као и увек.

Зграду Картије фондације пројектовао је чувени француски архитекта Жан Нувел. Првобитно је требало да се налази на другом месту, али није добила потребне дозволе, па је власник Ален Доминик Перен одлучио да је позиционира на не тако великом плацу у булевару Распај.

Никола Божовић


Коментари0
b0e78
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља